Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

828. Ko ti je učitelj?

Onome ko vežba svesnost nije neophodno da ima nekoga da ga mnogo savetuje i podučava kako bi bio u stanju da vidi i razume. Jedan primer je sam Buda, koji je u jednom od svojih prethodnih života bio kralj Mahađanaka. On nije morao mnogo da uči. Sve što mu je bio potrebno jeste da posmatra drvo mangoa.

Jednoga dana, dok je jašući na slonu išao parkom u pratnji svojih savetnika, opazio je da su se grane nekih stabala povijala od bogatog roda. Pošto nije mogao da se tom prilikom zaustavi, odlučio je da se kasnije vrati i da nabere mango. Nije mu, međutim, ni na kraj pameti padalo da su pohlepni savetnici koji su išli za njim obrali sve što se moglo obrati; da su koristili motke kako bih sve plodove otresli, udarali i lomili grane i razbacivali lišće na sve strane. Kada se uveče kralj vratio u voćnjak mangoa, unapred je zamišljao izuzetni ukus plodova, da bi odjednom otkrio da nema nijednog, svi su bili obrani! I ne samo to, već su i grane bile polomljene, a lišće svuda po zemlji.

Sasvim razočaran i uznemiren, kralj onda opazi još jedno stablo mangoa u blizini, ali na njemu nijedna grana nije bila slomljena, niti list otrešen. Zapitao se zašto je to tako. I onda shvati da na njemu nema nijednog ploda. Ako drvo nema ploda, niko ga ni ne primećuje i njegovi lišće i grane ostanu neoštećeni. Ova lekcija ga je zaokupila tokom povratka u palate: “Muka je, teret i teškoća biti kralj. Potrebno je neprekidno brinuti o svakom podaniku. I šta ako neko pokuša da napadne, opljačka ili osvoji delove kraljevstva?” I tako nije mogao mirno da zaspi; a i kad je zaspao, mučili su ga teški snovi.

Posle buđenja ponovo je u mislima video drvo mangoa bez plodova i njegove nedirnute grane i lišće. “Ako i mi postanemo slični tom mangou”, razmišljao je, “I naše ‘lišće’ i ‘grane’ će takođe ostati neoštećeni”.

U svojoj odaji kralj je sedeo i meditirao. Na kraju, nadahnut lekcijom koju mu je dao mango, odlučio je da se zaredi. Upoređivao je sebe sa tim drvetom i zaključio da ako se neko ne zapetlja u poslove ovoga sveta, postaće istinski nezavistan, oslobođen briga i poteškoća. Njegov um biće miran. Posle takvog razmišljanja, postao je lutajući monah.

Nadalje, kud god bi došao, kad bi ga pitali ko je njegov učitelj, odgovorio bi: “Mango”. Nije mu toliko bilo potrebno bilo kakvo drugo učenje. Drvo mangoa bilo je povod njegovom probuđenju za Opanayiko-Dhammu, za učenje koje vodi ka unutra. I sa tim probuđenjem je on postao monah, onaj ko ima malo briga, zadovoljan je malim i raduje se samoći. Kraljevski status je napustio i konačno je njegov um našao svoj mir.

Ađahn Chah: Priroda Dhamme

[Sati]

829. Prilježnost

Jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze. Koja je to jedna stvar? Prilježnost u dobrim delima. Ta jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze.

Buda
Itivuttaka, 23

[Sati]

MLAD MESEC -- subota, 2. novembar 2013.

Sreća

Dobro je videti Plemenite,
sreća sa njima biti,
ko ne gleda budale
trajno je srećan.

Dhammapada, 206


Buda je ovo kratko učenje dao u vezi sa stanjem u svetu oko sebe i sa njime se nije teško složiti. Takođe možemo kontemplirati duh ovog učenja u vezi sa našim unutrašnjim svetom, stanjima našeg uma. Kako izgleda kada sretnemo budalastu misao? Šta se događa kada prestanemo da joj se prepuštamo? Koji je rezultat kad smo svedoci dobrih težnji našeg srca? Je li moguće tokom dužeg perioda živeti sa svojim plemenitim namerama?

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

830. Dostojanstvo

Kada opisujemo sedeći položaj u meditaciji, reč koja se čini najprikladnijom jeste „dostojanstvo“. Sevši da meditiramo, naš položaj govori umesto nas. On definiše sopstveni iskaz. Moglo bi se reći da je sam položaj meditacija. Ako smo pogureni, to odražava nizak nivo energije, pasivnost, manjak jasnoće. Ako sedimo kao da imamo dršku od metle u leđima, tada smo napeti, ulažemo previše napora, suviše se upinjemo. Kada koristim reč „dostojanstvo“ pri podučavanju, kao što je rečenica „Sedite na način koji otelovljuje dostojanstvo“, svi odmah počnu da popravljaju svoj položaj tako da im je telo uspravnije. Ali se ne koče. Lice se opusti, ramena se spuste, glava, vrat i leđa dolaze u istu liniju. Iz svog korena kičma se izdiže nagore zajedno sa plimom energije. Neki koji sede na stolici se pomere napred, dalje od naslona, više autonomni. Čini se kao da svako od prisutnih istog trenutka prepoznaje taj unutrašnji osećaj dostojanstva i kako ga izraziti telom.

Možda nam je svima potrebno samo malo podsećanja s vremena na vreme da mi već jesmo dostojanstveni, dostojni, vredni. Ponekad se ne osećamo tako, zbog svih onih rana i ožiljaka koje nosimo iz prošlosti ili zbog neizvesnosti budućnosti. Sumnjam da smo sami od sebe počeli da se osećamo nedostojnima. Neko nam je pomogao da se osetimo bezvrednim. Podučavani smo na hiljade raznih načina da smo mali i tu lekciju smo dobro naučili.

Dakle, kada sedamo da meditiramo i podsetimo sami sebe da sedimo sa dostojanstvom, time se vraćamo svojoj prvobitnoj dragocenosti. I to je samo po sebi vrlo važan iskaz. I budite sigurni da će ga naše unutrašnje biće pažljivo saslušati. Jesmo li i mi spremni da ga čujemo? Jesmo li spremni da slušamo reči neposrednog iskustva u ovom trenutku, i u ovom, i u ovom...?

Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation

[Sati]

831. Koja je razlika?

Monasi, neuk, običan čovek doživljava prijatne, bolne i neutralne osećaje. Dobro upućen sledbenik plemenitih takođe doživljava prijatne, bolne i neutralne osećaje. Pa kakva je razlika, koja odlika, koja karakteristika što razdvaja jednog od drugog?

Kada ga pogodi bolan osećaj, neuk, običan čovek brine i tuguje, jadikuje, udara se u grudi, plače i postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao kad čoveka pogođenog jednom strelom ubrzo potom pogodi i druga, te sad oseća bol dve strele. Na isti način, kada ga pogodi bolan osećaj, neuk, običan čovek brine i tuguje, jadikuje, udara se u grudi, plače i postaje mahnit. Kad ga pogodi osećaj bola, on mu se odupire i ogorčen je. Tako nastaje duboko ukorenjena sklonost ka odupiranju i ogorčenosti. Kad je pogođen bolom, on pokušava da uživa u čulnim zadovoljstvima. A zašto? Zato jer neuk, običan čovek ne vidi nijedan drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnih zadovoljstava. Kad im se prepusti, u njemu nastaje duboko ukorenjena žudnja za prijatnim osećajima. On ne uviđa ono što jeste, a to je prolaznost tih osećaja, njihova zavodljivost, opasnost i mogućnost bega od njih. I pošto nema to znanje, u njemu nastaje duboko ukorenjena sklonost ka neznanju u vezi sa neutralnim osećajima. Tako, bilo da doživljava prijatne, bolne ili neutralne osećaje, on ih oseća kao neko ko je njima zarobljen. Zarobili su ga rođenje, starost i smrt, žalost, naricanje, bolovi, uznemirenost i očaj. Zarobila ga je, kažem vam, patnja.

Ali kada dobro upućen sledbenik plemenitih doživljava bolne osećaje, on ne brine i ne tuguje, ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne plače i ne postaje mahnit. Tako on ne oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao kad čoveka pogođenog jednom strelom ne pogodi ubrzo potom i druga. Na isti način, kada ga pogodi bolan osećaj, dobro upućen sledbenik plemenitih mu se ne odupire i nije ogorčen. Tako nema u njemu ni duboko ukorenjene sklonosti ka odupiranju i ogorčenosti. Kad je pogođen bolom, on ne žudi za čulnim zadovoljstvima. A zašto? Zato jer vidi drugi drugi izlaz iz osećaja bola osim uživanja u čulnih zadovoljstvima. Pošto im se ne prepušta, u njemu ne nastaje duboko ukorenjena žudnja za prijatnim osećajima. On uviđa ono što jeste, a to je prolaznost tih osećaja, njihova zavodljivost, opasnost i mogućnost bega od njih. I pošto ima to znanje, u njemu nema duboko ukorenjene sklonosti ka neznanju u vezi sa neutralnim osećajima. Tako, bilo da doživljava prijatne, bolne ili neutralne osećaje, on ih oseća kao neko ko je slobodan. Slobodan je od rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bolova, uznemirenosti i očaja. Slobodan je, kažem vam, od patnje.

Buda
Salla sutta (SN 36.6)


 

[Sati]

832. Opesesivna misao

Umesto da guramo u stranu misli koje se uvek iznova javljaju, ono uobičajeno naklapanje uma, kritikovanje, sadržaje koje vidimo kao iritirajuće, možemo im dopustiti da govore sami za sebe, da zauzmu središte pozornice i ispričaju svoju priču. Već sam taj gest može biti dovoljan da ti glasovi utihnu...

Jedan od mojih učitelja Ađahn Sumedho često je pričao o opsesivnoj misli koja ga je opsedala prve godine monaškog života, kada je tokom godinu dana živeo potpuno sam u jednoj kolibi na severoistoku Tajlanda. Niodakle bi iskrasla misao: "Gvendolin, šta ti meni dođeš?" Na to bi pomislio: "Gvendolin? Ja ne poznajem nikakvu Gvendolin. Nijednu Gvendolin nisam sreo u životu! To je samo glupa misao - beži od mene!"I onda bi se misao "Gvendolin, šta ti meni dođeš?" ponovo javila. Što ju je češće odgurivao, sve bi se češće vraćala. Imao je toliko toga da nauči o opsesivnim mislima i ovakvom metodu promišljanja. Na kraju je otkrio da samo kada bi se do kraja otvorio za tu misao, bio je u stanju da je ostavi i dopusti joj da sama od sebe izbledi.

Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace

[Sati]

833. Sedenje

Sedenje ne stvara istinu,
meditacija ne proizvodi uvid,
baš kao što mirisanje cveta
ne čini ga mirisnim.

Miris ruže je već tu.
Usporavamo kako bismo prisustvovali
otvaranju i cvetanju njegove prirode.
Usporavanje i prisustvo
upravo ovom udahu dopušta
stvarnosti Sada da nam otkrije svoju prirodu.

Sedenje u miru daje nam priliku
da budemo svedoci otkrivanja te istine.

Mesec se pojavljuje samo kada je voda mirna.


Ian McCrorie: When the Water is Still

[Sati]

834. Buđenje

To što ste počeli da meditirate, odvojivši za to neko vreme svaki dan, ne znači da više nećete moći da razmišljate ili da jurite svojim poslom i obavljate stvari. To samo znači da je od sada verovatnije da ćete znati šta radite, zato što ste se zaustavili na kratko, oslušnuli, razumeli.

Jedan praktičan način da to učinite jeste da pogledate druge ljude i zapitate se da li zaista vidite njih ili tek svoje misli o njima. Ponekad naše misli deluju kao ružičaste naočare. Kada ih stavimo, vidimo decu iz snova, muža iz snova, ženu iz snova, posao iz snova, kolege iz snova, životnog partnera iz snova, projatelje iz snova. Možemo živeti sadašnjost iz snova i čekati budućnost iz snova. Potpuno nesvesni toga, bojimo sve oko sebe, oblikujemo ga prema svojoj želji. I dok se stvari u snu mogu menjati i stvoriti nam iluziju da su žive i stvarne, sve je to ipak san u kojem smo zarobljeni. Ali ako skinemo naočare, možda, samo možda, možemo tek malo preciznije videti to što nam je zapravo pred očima.

Vežba: Zapitajte sebe s vremena na vreme: "Jesam li budan u ovom trenutku?"


Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation


 

[Sati]

835. Dobrota

Kada sam bio tinejdžer, brat mi je imao prodavnicu odeće i često mi je poklanjao novi sarong. Ako bi me prosjak video u novom sarongu, zatražio bi da mu ga dam i uvek bih mu ga dao. Kad je otkrio šta radim, brat mi više nije dao nijedan. Takođe je rekao ostalim trgovcima u kraju da mi ih ne daju. Ako bih ušao u prodavnicu da kupim jedan, vlasnik mi ga ne bi prodao. Dugo vremena niko mi nije niti dao, niti prodavao saronge. Na kraju, nekako sam uspeo da kupim lep svileni sarong sa crvenom šarom i moja majka, koja je motrila na moju odeću, reče: "E pa sad imaš novi sarong. Zapamti da ne treba nikom da ga daš." I naravno, neki prosjak mi je uskoro prišao i zatražio moj novi šareni sarong. Kako ne bih došao u konflikt sa majkom, ponudio sam prosjaku jedan stari beli sarong. "Ne", reče prosjak, "neću tvoj stari beli sarong. Hoću ovaj novi, šareni." Na kraju mu ga dadoh, a majci sam rekao da sam novi sarong odneo na pranje. Sledeće nedelje onaj prosjak se pojavio u našoj kući i na sebi je imao moj šareni sarong. "Aha", reče majka,"tvoj veš je stigao sa pranja."

Drugi put, pridružio sam se grupi hodočasnika u penjanju na vrh Sri pāda. Kad smosilazili, naiđosmo na prosjaka u starom, iscepanom sarongu i bez oklevanjadadoh mu svoj novi, a uzeh njegov. Prosjak je bio veoma srećan. Međutim, hodočasnici su se veoma oneraspoložili. Protestovali su zbog onoga što sam uradio i kritikovali me celim putem kući. To je društvo. Ljudi ne razumeju karunu. Moramo pomagati drugima koliko god možemo, unutra svojih granica i isto tako moramo znati gde su nam granice. Postoje stvari koje ne možemo učiniti za druge. Kada lakomisleno odemo izvan svojih granica, naći ćemo se u problemu. Moramo znati kako da pomognemo.

Jedan mladić zatražio je pomoć dok sam bio u staroj Kandubodi. Bio je siromašan i bez jedne noge. Rekao mi je: "Nemam gde da živim i želim da se oženim." Dali smo mu to što želi -- novac, protezu za nogu, pokućstvo, kuću i posao. Nekoliko meseci kasnije, vratio se u Kandubodu: "Izgubio sam sve što ste mi dali, a i kuću treba popraviti. Možete li opet da mi pomognete?" Opet smo mu pomogli. Popravili smo što je trebalo na kući, koja se raspadala, i pronašli mu novi posao. "Ne pomaži više tom čoveku", rekao mi je prijatelj. "On je lažov i prevarant." Bio je u pravu. Jer je taj čovek sve što smo mu dali trošio na sebe, ostavljajući ženu i dete u krajnje teškim uslovima. Takođe sam čuo da je lagao i vojnike na obližnjem kontrolnom punktu. I tako se nedavno opet pojavio: "Bio sam vojnik i izgubio nogu boreći se u Jaffni. Možete li da mi pomognete?" Smesta sam ga oterao. U tom trenutka nije bilo mette (prijateljske ljubavi) ili karune (saosećanja) u mom umu. Nimalo. Posle mesec-dva on bi sigurno ponovo došao sa novom pričom. Nije bilo u redu što sam ga oterao na grub način. Taj postupak je bio pogrešan, ali prirodan, jer su njegove laži sprečile da pomognemo mnogim drugim ljudima u oblasti oko Kandubode. Da sam mu samo rekao da ode, bez ljutnje, to bi bilo u redu.

David: U redu.Jeste li sada ljuti na njega?

Pemasiri Thera:Ne, nimalo. Uvek će biti ljudi koju koriste za sebe tuđu mettu i karunu. Taj čovek nas je slagao i dobio neke stvari. Kada su laži bile razotkrivene,prekinuli smo vezu sa njim. Nema ničeg pogrešnog u tome da ga držimo na odstojanju, bez imalo ljutnje. Kada vođeni karunom nekom pomognemo, nema u nama očekivanja i otuda ni besa kada stvari ne idu kako bi trebalo. Kad ste dete, možda imate malu zmiju kao kućnog ljubimca. Iako je hranite i brinete o njoj, još uvek ne zaboravljate da je to zmija i da se u svakom trenutku može okrenuti protiv vas i ugristi vas. Pomažemo ljudima, ako im je pomoć potrebna. Ako ne, ostavimo ih na miru.

"Mango Tree Wisdom - Talks on Extinction of Suffering with Pemasiri Thera", David Young (now Ven. Sonnutara)

[Lao_Tse]

Jos nisi ni krocio, a vec si na cilju.
Jezik se jos nije pomerio,
a govor je vec zavrsen.
Sada spremas potez,
A protivnik je vec matiran.

Iz zbirke zen koana Mumonkan

[Sati]

836. Darovi dobrote u nama

Buda nas je ohrabrivao da mislimo o dobrim stvarima koje su za nas učinili naši roditelji ili učitelji, prijatelji, bilo ko drugi; da to radimo namerno, da negujemo u sebi, umesto što dopuštamo da se to događa slučajno.

Ađahn Sumedho

[Sati]

837. Svesnost

Šta god da radiš, budi svestan toga.

Dipa Ma


 

[Sati]

838. Budi spreman za promenu

Budi spreman za bilo kakvu promenu koja se može pojaviti, fizičku ili mentalnu, kao i za one oko tebe. Ako insistiramo da promena treba da se odvija prema našim željama, tada nas svaka promena koja ih ne sledi vodi u patnju. Ali ako shvatimo da je takva priroda života, da se on menja i da mi ne kontrolišemo taj proces, ako smo otvoreni za svaku moguću promenu, u nama ili oko nas, tada će rezultat biti sloboda.

Prema Budi, ova činjenica promene i nepostojanosti, kao i ideja nepostojanja trajnog sopstva jesu tesno povezane, međusobno zavisne. On je to obrazlagao na vrlo zanimljiv način. Ako nešto posedujemo, ako zaista postoji ego, sopstvo, tada bismo bili u stanju da mu naređujemo. Stvari bi trebalo da se odvijaju prema mojim željama. Neka moje telo ostane večno mlado! Neka moj um bude uvek ispunjen ljubavlju! Ali, pošto ne postoji trajno sopstvo, ego, mi to ne možemo da mu naredimo. Dakle, na osnovu činjenice da se sve menja možemo da uvidimo da ne postoji nekakav trajni entitet u nama, nema nekakvog aktera, već samo proces promene, koja se odvija sam od sebe.

Zanimljivo je da kad god postoji patnja, razlog patnje je to što očekujete da stvari budu u skladu sa vašim željama, a vaše želje, moje želje, jesu posledica osećaja da ste Neko. Zato, kada sutra krenete da patite, jednostavno utvrdite šta je ideja, šta je model za koji ste se vezali i koji se sada menja. Uvek je to neka ideja kako bi nešto trebalo da bude, kako mora da bude u skladu sa zamisli koju je stvorilo sopstvo.

Godwin Samaratne

[Sati]

839. Pojmovi

Svesnost nam pomaže da prepoznamo stvari koje dođu u polje naše percepcije, tako da uz pomoć nje možemo da vidimo na koji način se javlja opažanje zahvaljujući čulima. U tom procesu interakcije sa spoljašnjim svetom vidimo kako opažaji podstiču nastanak pojmova, a pojmovi podstiču nastanak naše patnje i naših problema. Vrlo je zanimljivo posmatrati taj proces.

Kada nešto vidimo, istog trenutka jave se asocijacije u nama, a iz naših prošlih asocijacija, naših sviđanja i nesviđanja, nastaju i naša poistovećivanja: sve će naše žudnje iz toga nastati, naš ego, a isto tako i naša predubeđenja i predrasude. Sve to nastaje, sprečavajući nas da stvari vidimo upravo onakvim kakve jesu, bez iskrivljavanja. Ovo je vrlo važna i zanimljiva oblast posmatranja u vezi sa funkcijom percepcije.

Uzmimo na primer hranu: vrlo je zanimljivo pronaći u kojem trenutku mi okusimo hranu. U određenom smislu, to je kada je prvi put vidimo; a tek potom počnemo da je jedemo, zajedno sa svim prošlim asocijacijama, sa privlačnostima i odbojnostima. Čak i pre nego što smo počeli da jedemo, mi smo mentalno već okusili svoju hranu. Ovo je primer kako percepcija podstiče nastanak pojmova ili kako predubeđenja nastaju.

Godwin Samararatne

[Sati]

PUN MESEC – Utorak, 17. decembar 2013.

Izvan kontrole

Napustio je i dopadljivost i odbojnost,
ohlađen, bez gomilanja,
pobednik nad čitavim svetom, heroj,
njega ja bramanom zovem.

Dhammapada, 418


Sviđanje i nesviđanje se mogu dogoditi tako brzo, osećamo da ih ne kontrolišemo. Neko kaže nešto prijatno i ta osoba nam se dopada. Neko drugi kaže nešto uvredljivo i mi ga ne volimo. Možda i jeste istina da ne možemo zaustaviti nastanak sviđanja i nesviđanja, ali ako malo usporimo, primetićemo da postoji izbor: hoćemo li ih slediti ili ne -- hoćemo li od njih načiniti "ja". Kada je svesnost učvršćena, sviđanje i nesviđanje možemo videti kao pokrete koji se događaju u jednoj široj stvarnosti. Šta je ta stvarnost?

S ljubavlju,
monah Munindo