Da li se budisti mole i kome?

[Sati]

Često se pominje da je budizam različitih od drugih religija po tome što ne zagovara nekog boga tvorca sveta ili dušu u čoveku koja bi posle smrti išla ka tom bogu. Ovakav stav, sem što je radikalan sam po sebi, trebalo bi da podrazumeva još jednu stvar, a to je da u budizmu nema molitve, jer budista zapravo i nema kome da se moli. Neki bi na ovo rekli: Može da se moli Budi. Ali ako znamo da je Buda zauvek napustio ovaj krug preporađanja u kojem se mi krećemo, bez namere da se u ovu ludnicu ikada više vraća , iz toga proizlazi da i ova opcija otpada.

Za dobro informisanog sledbenika theravade, ovo bi trebalo da bude manje-više jasno. Ali koliko ja razumem, neke škole mahayane smatraju da je Buda još uvek u kontaktu sa ovim svetom i da čuje naše molitve. Padaju mi na pamet "molitveni točkovi" kakve viđamo na slikama iz Tibeta (evo i jedna malo niže). Ne znam kako to slušanje molitvi objašnjavaju, ali sam siguran da neko objašnjenje imaju. Možda neko može da napiše nešto više o tome ovde.

[panda]

Delimicno mogu da odgovorim, a nadam se da ce neko da me dopuni, za ono sto ne znam.
Mislim da ovo dolazi iz glavne razlike izmedju mahajane i teravade, a to je odnos prema nirvani. Po mahajana tradiciji Buda je dostigao nirvanu, ali je u svojim kasnijim ucenjima izrekao i da ostajanje u nirvani je vrsta vezanosti i da Buda treba da bude slobodan da se ponovo rodi po zelji i da opet udje u nirvanu po zelji, sve sa ciljem da pomagne svim bicima da dosegnu oslobodjenje.

Ovde postoji i odredjena nesuglasica oko statusa bodisatve, neki tvrde da je bodisatva neko ko ne zeli da udje u nirvanu, da bi pomagao svim bicima, opet drugi izvori tvrde da su to uglavnom Bude koje obitavaju i u nirvani i u "stvarnom svetu" po volji, mozda i zavisi od bodisatve do bodisatve.   

Moje je razumevanje da je njihova funkcija da pomazu onima koji zele da dosegnu oslobodjenje. Oni im se obracaju kroz mantru i vizuelizaciju, ali moje razumevanje je da sam buda, bodisatva ne radi nista konkretno vec ako se uspostavi kontakt da savet u vezi vezbanja, nesto sto bi posebno koristilo osobi u njenoj praksi. Vise od ovoga ne znam.

Posto nisam upoznat sa praksom svih mahajana skola, moguce je da je u nekim skolama ovo promenjeno. Mislim da se u Pure Land skoli  koristi mantra Amitofo, koja je neka vrsta molitve, jer se praktikant obraca budi Amitofu da mu pomogne da se rodi u buda zemlji,  u kojoj je lakse doseci oslobodjenje. Verovatno je ovaj pravac razmisljanja doveo do toga da su ljudi poceli da se obracaju budama i bodisatvama i za svakednevne stvari. 

Sto se tice Tibeta oni su otisli i korak dalje, jer kod njih postoje i odredjena bozanstva koja su se zavetovala na pomoc budama i kojima praktikant moze da se obrati za konkretnu pomoc, pored toga ucenik u nekim slucajevima moze da se obrati i direktno ucitelju za pomoc, iako je on preminuo.   Posto tibetanski budizam proucavam usput, bilo bi pozeljno da neko ko se zaista bavi njim ovo potvrdi ili koriguje ako u necemu gresim. 

[oblica]

Original postavio mindfulness:

Ne znam da li sam dobro shvatio tibetance..ali ono sto rade meni lici na pravoslavlje. Imamo sveca za ovo, za ono....molimo mu se....pa gde tu nestadose osnove budizma??? Zna se da nemamo kome da se molimo i da jedino sto mozemo da uradimo...to je da se okrenemo samom sebi i da posmatramo uz maksimalnu koncentraciju. Meni se tu nista ne uklapa.

[panda]

Tibetanci se drze toga da je prosvetljenje krajnji cilj, samo koriste nesto drugacije metode da dodju do njega.

[unicus]

Moje je mišljenje da se budisti nemaju kome i za što moliti..Sve je apsolutno prolazno, nema nikoga, ničega.. Samo to je važno shvatiti, to je bit. A tko je taj tko to može shvatiti? Pa pojedinac..okrenuti se u sebe i onda otkriti da nema zapravo ni mene koji sam to shvatio.. Valjda se budisti moraju koncentrirati i probuđivati, što molitva ima s time?  :misli:

[fortytwo]

Ne znam da li sam dobro shvatio tibetance..ali ono sto rade meni lici na pravoslavlje. Imamo sveca za ovo, za ono....molimo mu se....pa gde tu nestadose osnove budizma??? Zna se da nemamo kome da se molimo i da jedino sto mozemo da uradimo...to je da se okrenemo samom sebi i da posmatramo uz maksimalnu koncentraciju. Meni se tu nista ne uklapa.

Čini mi se da je jednostavno uticaj pre-budističkih religija veći na Tibetu (bon religija) nego u drugim "budističkim zemljama" (iako je svuda neizbežno mešanje budizma sa tradicijama u kojima se zatekao). Sigurno je da je u opstajanju bon religije imala značaj i činjenica da je u religiju uključen i društveni sistem - lame su i duhovni i svetovni poglavari. Dodajmo tome i izolovanost, što je odlična podloga za stvaranje prilično "drugačije vrste budizma".

U nekim drugim religijama, na primer u islamu, primer bi bila Indonezija - tamo je islam pod ogromnim uticajem prethodnih kultura, koje su dosta zasnovane na tzv javansko-indijskoj kulturi, tako da je mnogima neprepoznatljiv način na koji oni npr. zidaju džamije, a pretpostavljam da je i sama praksa ispovedanja islama dosta drugačija.
Indonezija, džamija:
http://majestad.wordpress.com/2009/11/25/grand-mosque-semarang-indonesia/
http://homepage.mac.com/pkk/blog/816/24.jpg

[panda]

Veliki uticaj na tibetanski budizam imala je indijska tantra, nju su sami Indusi oko 5. veka ili mozda i nesto ranije inkorporirali u budizam. Tibetanici su oko 9. veka (ne znam tacno), primili ovu granu budizmu.  Posle toga je verovatno doslo i do odredjenog stapanja sa Bon religijom, koja je i sama mesavana vise religija, sa  znatnim uticajem hinduizma u sebi.

Jedno vreme tibetanski budizam je bio veoma rasiren. Kublaj kan je bio postovolac, a verovatno i tibetanski budista, uveo ga je kao drzavnu religiju u Kinu, tako da je u jednom periodu tibetanski budizam zahvato veliko prostranstvo i imao je veliki uticaj. Padom Mongola, uticaj tibetanskog budizma je opao i od tada se uglavnom praktikuje na Tibetu i u Mongoliji.

[Sati]

Možda nije loše podsetiti se šta naš prijatelj Dhammika piše o molitvi u odrednici "idolatrija" svoje enciklopedije:

Idolatrija (paṭimāpūđā) jeste praksa klanjanja i upućivanja molitvi statuama, pri čemu se one tretiraju kao sam Bog ili neka obožavana ličnost. Iako se statue koriste pri nekim budističkim pūđama, nijedan razuman budista ne veruje da su one sam Buda, niti se on "moli" toj statui. U VII veku kineski monah I-tsing je napisao: "Iako je Veliki učitelj dostigao nirvāṇu, njegovi kipovi još uvek postoje. I njima se iskazuje poštovanje kao da on još uvek postoji u ovom svetu". Niko ko je načinio makar i najmanji napor da razume budizam ili budističke rituale ne može poverovati da su budisti skloni idolatriji. I naravno uvek je bilo ljudi koji su ulagali takav napor da razumeju. Muslimanski spis pod naslovom Dabistan al-Madhhāhib, napisan u Indiji krajem XV veka, kaže: "Stranci u odnosu na ove dve religije (budizam i hinduizam) mogu smatrati da njihovi sledbenici kipove smatraju božanstvima, ali to svakako nije slučaj. Oni zapravo veruju da je statua samo predstava božanstva, jer božanstvo samo po sebi nema ni lik ni oblik." Britanski hrišćanin Rober Noks, koji je u XVII veku proveo dobar deo života na Šri Lankii, pisao je o stavu Sinhaleza prema statuama: "Što se tiče kipova, kažu da ih ne drže za bogove, već samo figurama koje ih samo podsećaju na njihova božanstva, te im se otuda klanjaju." Oni koji danas i dalje insistiraju na tome da budisti upražnjavaju idolatriju ili su neznalice ili svesno šire laži.

 

[Lobsang]

Ako se razume poruka tibetanske knjige mrtvih vide če se da ono što se čini ili naziva molitvama nije upučeno nikome izvan sopstvenog uma.Da nebih psao dva puta o istom pisaću o tome u delu tibetan. budizam kada budem govorio o vizualizaciji i mantrama.

[dexlukic]

Ko je po Budi stvorio svet, univerzum i sve što nas okružuje?

[Sati]

Ko je po Budi stvorio svet, univerzum i sve što nas okružuje?

Buda na takvu vrstu pitanja uglavnom nije odgovarao, smatrajući da nas takva pitanja ne dovodi ni za milimetar bliže krajnjem cilju probuđenja, a sa druge strane, posmatrajući čitavu istoriju čovekovu, možemo videti da su takva pitanja uglavnom predstavljala jabuku razdora među ljudima. Zato daleku prošlost treba ostaviti sa strane kao nešto što je davno nestalo i usmeriti svoju pažnju ka onome jedinom što zaista imamo, a to je sadašnji trenutak. Jedino u njemu možemo da nešto uradimo za sopsveni i tuđi boljitak, ne u prošlosti.

Istina, Buda je na nekoliko mesta u Kanonu, više usput, pominjao da ovaj naš univerzum nema jedan početak i jedan kraj, već da se kreće u ciklusima, od nastanka, širenja, preko skupljanja i uništenja, do ponovnog "velikog praska". I tako unedogled i unazad i unapred, što bi ličilo na shvatanje univerzuma koje zastupa i današnja fizika.

 

[dexlukic]

Buda na takvu vrstu pitanja uglavnom nije odgovarao, smatrajući da...

Zahvaljujem na odgovoru. 

[unicus]

Iako sam već izrazio moje mišljenje o ovoj temi, još jednom moram napomenuti da meni nije jasno kome bi se to budisti trebali moliti? Postoji li bilo što nepromjenjivo? Postoji li nešto što može djelovati na prirodni zakon i odvijanje svijeta i svemira u skladu sa time? Traba steći znanje, kojim ćemo svijet vidjeti kakav doista jeste, ali kome da uputim molitvu radi toga? Budizam je zaista fleksibilan i prilagođuje se mjestu gdje se ukorjenjuje, pa stari običaji molitve i sl. neupućenima djeluju kao da imaju veze sa budizmom. Možda se tako čini i onim upućenima, nemam pojma. Ali zaista, kome da se ja to molim da bih ostvario prosvjetljenje? Baš nikome. Čak ni Budi, koji je samo pokazao put, zar ne?

[oblica]

Interesantno mi je bilo da pročitam kako se ađan Munindo moli svakodnevno.
Za njega je molitva nešto intimno i okrenuta je ka unutra. Ne očekuje da
molitvu neko čuje i usliši njegove želje, već je koristi da bi jasno čuo ''glas
svoga srca'', za razliku od teiste koji molitvu upućuje višem biću.
Ima tu nečega, što trenutno samo naslućujem, ali nisam u stanju da potpuno
razumem.
Mislim da je ta molitva iskrenija od one za koju verujemo da je neko čuje,
jer tada vrlo verovatno imamo potrebu da izgovorimo nešto što mislimo da
bi to više biće želelo da čuje.

[fortytwo]

Interesantno mi je bilo da pročitam kako se ađan Munindo moli svakodnevno.
Za njega je molitva nešto intimno i okrenuta je ka unutra. Ne očekuje da
molitvu neko čuje i usliši njegove želje, već je koristi da bi jasno čuo ''glas
svoga srca'', za razliku od teiste koji molitvu upućuje višem biću.

Ovako nekako i ja shvatam ideju molitve, kao nekakav razgovor sa samim sobom, a ne sa nekakvim bogom koji ispunjava želje poput duha iz lampe.