Reči koje vas inspirišu da idete Srednjim putem

[Sati]

Nije utihnuli mudrac onaj ko ćuti,
ako je pun zabluda i neizvežban,
već onaj ko i korisno i štetno,
tačno odmerava, kao da u ruci vagu drži.
Ko prozre oba sveta, unutrašnji i spoljašnji,
taj se utihnulim mudracem zove.

Dhammapada, stihovi 268-269

Buda je govorio o zadovoljenosti i koristi koja dolazi od življenja na tihim i lepim mestima. Manje podražaja za čula može nam pomoći na putu ka slobodi od neznanja. Međutim, on time nije hteo da nam kaže kako treba da budemo protiv sveta čula. Ađan Ča često je govorio: „Ako nisi u stanju da vežbaš u gradu, tada nećeš moći da vežbaš ni u šumi.“ Takođe bi dodao: „Ako nisu u stanju da vežbaš kad si bolestan, tada nisi u stanju da vežbaš ni kad si zdrav.“ Drugim rečima, sve je naša praksa; uključujući i taj osećaj da nismo u stanju da vežbamo sa „tim“. To je mudrost koja prepoznaje istinu.

Ađan Munindo

 

[Acko]

Mozda necu biti inspirativan ali ja jos dobro pamtim kad je Fazlija na mejl listi napisao "meditirati moras savaki dan pa makar umro"!

Ne znam za ostale,na mene je ovo imalo uticaja.

[Sati]

Mozda necu biti inspirativan ali ja jos dobro pamtim kad je Fazlija na mejl listi napisao "meditirati moras savaki dan pa makar umro"!

Ne znam za ostale,na mene je ovo imalo uticaja.

 
Za ostale (sa tvoje tačke gledišta) ionako nije ni bitno.

[Fazlija]

Mozda necu biti inspirativan ali ja jos dobro pamtim kad je Fazlija na mejl listi napisao "meditirati moras savaki dan pa makar umro"! Ne znam za ostale,na mene je ovo imalo uticaja.

Bas mi je drago da te nadahnulo na du'ovnu praksu!!! :apl

To je na tragu stvari koje su i meni nadahnjujuce. Prije svega to je duh koji slijedimo u Ananda Margi, a koji kaze da meditirati moras 2 x dnevno bez obzira na okolnosti, sjedeci, lezeci, zdrav, bolestan, u javnom prijevozu... A druga stvar je jedan stih iz... cini mi se da je... Shiva Samhite koji kaze da yogin treba nastaviti svoju meditaciju i po cijenu zivota (dakle, pa makar umro).

Veliki sam zastupnik toga da se: a) zasjedne, b) da se pri tome sto duze radi meditacija. Sto duze, to bolje. Naravno, prvi uvjet je redovitost. Makar kratko, ali redovito (2 x dnevno), a onda trajanje. Samo kod tih duzih sjedenja se proizvode stvarno vazni proboji... Barem ja na to tako gledam?!  :misli:

 :yoga

[Caliburn]

Kao odgovor na temu:

"Svako preterivanje nije zdravo."

Caliburn

 

[oblica]

Original postavio romeok:

Jedina stvar koja je meni najvažnija to je umjerenost, postizanje umjerenosti, jer je to najbolji mogući način borbe protiv hrane naših čula, jer kroz tu se borbu sve sabira (sabranost). To je tačka u kojoj se dotiče istinska i jedinstvena i jedina mogućnost dodira s pravim i glavnim problemom: požudom, željama, zadovoljstvom, sviđanjem... i sl, ali prije svega s POŽUDOM (to je ono što treba iščupati, znamo, je li, to je ono što treba kao most srušiti, itd...). Ali ono što mi se događa u tom nastojanju jest da sam samo "odmjereno neumjeren" i često ništa više od toga.
Pozdrav svima, Kondanja

[Sati]

Gledanje u šake

Mir je prirodno stanje uma u svakom od nas. Mir je u njemu bio od kad
smo se rodili i ostaće tu sve dok ne umremo. On je naš najveći dar; pa
zašto onda mislimo da ne posedujem mir uma?

Osetiti mir je kao gledati u svoje šake. Kad ih pogledamo, obično
vidimo jedino prste -- ali ne i prostor izmedju njih. Na sličan način,
kada pogledamo svoj um, svesni smo samo aktivnih stanja, kao što su
misli koje nam jure kroz glavu, hiljadu i jednog osećanja sa njima
povezanih, ali obično previđamo intervale mira između njih. Ako
bismo bili nesrećni ili tužni svakog minuta tokom 24 časa, šta bi bilo
od nas? Pretpostavljam da bismo svi već bili u ludnici!

Thynn Thynn

[uneasy]

''Be like the sky, not the weather.''

[romeok]

Poštovani Kojica,
 
ako sam dobro razumio, ti citiraš moje riječi kao riječi koje tebe inspirišu. Ja upravo imam najveći problem na ovom forumu sa vlastitom sujetom/taštinom jer se isuviše često nešto hvatam kako mjerkam kroz kontekst sve vas koji se javljate s primjedbama, znanjima, itd., kao, otprilike "koliko ko ima pozitivnih znanja" (?), "koliko i kakve ko ima sposobnosti uopće ili je stigao u praksi", itd... E, sad, pitam se, hoće li meni ove tvoje riječi pomoći ili odmoći u ovom mom "problemu"? Tko zna. U svakom slučaju hvala ti, i u svakom slučaju jedna laskavo primjedba za mene.
 
Pozdrav
 
rk-anja
 
 
 
 
 

[Sati]

Poštovani Kojica,
 
ako sam dobro razumio, ti citiraš moje riječi kao riječi koje tebe inspirišu. Ja upravo imam najveći problem na ovom forumu sa vlastitom sujetom/taštinom jer se isuviše često nešto hvatam kako mjerkam kroz kontekst sve vas koji se javljate s primjedbama, znanjima, itd., kao, otprilike "koliko ko ima pozitivnih znanja" (?), "koliko i kakve ko ima sposobnosti uopće ili je stigao u praksi", itd... E, sad, pitam se, hoće li meni ove tvoje riječi pomoći ili odmoći u ovom mom "problemu"? Tko zna. U svakom slučaju hvala ti, i u svakom slučaju jedna laskavo primjedba za mene.
 
Pozdrav
rk-anja

Hm, sad ćeš imati priliku i sebe da merkaš dok ti sujeta raste, jer si citiran poput nekih velikih učitelja. Kakva divna prilika za vežbanje. Iskoristi je 

[unicus]

Još od davnih dana kada sam se po prvi puta susreo sa budizmom, oduševilo me ono: Vidjeti sve pojave kakve uistinu jesu..vidjeti svijet kakav jest...znači, kao bez uplitanja i samo biti svega svjestan..promatrati..tako nekako.. To mi je vrlo jednostavno a tako moćno 

[uneasy]

Ayya Khema - Anxiety

"Taj unutrašnji nemir je ono što nas vodi ka meditaciji. Svesni toga ili ne. Taj unutrašnji nemir je ljudsko nasleđe. Ima ga svako ko nije prosvetljen. Možemo ga nazvati kako želimo ali unutrašnji nemir je dobar naziv. I svakako ima smisaonu primenu. Ali nismo ga uvek svesni. I često ne znamo da je prisutan jer imamo prijatne čulne osete. Sve je lepo, lepo je napolju, pejzaž je predivan, hrana je dobra, ljudi su prijateljski nastrojeni, ne boli nas stomak ili glava, nemamo grip niti bilo šta drugo. Možemo čak da sedimo. Pa šta je onda unutrašnji nemir? Sve se to promeni. Kolena počnu da bole, meditacija ne ide onako kako želim. Ono što čujem je protivno mojim uverenjima. I odjedanput, stvari više nisu lepe. Postale su suprotne. I šta da radimo kada se to dogodi? Pre pet minuta sve je bilo divno a sada nije. To mora da je postalo tako nečijom krivicom. Neko mi je ovo uradio.
Naš duhovni put počinje kada znamo da nam niko ništa nije uradio. Ama baš ništa, ikad. Sve to radimo sami sebi."

[unicus]

Ayya Khema - Anxiety

"Naš duhovni put počinje kada znamo da nam niko ništa nije uradio. Ama baš ništa, ikad. Sve to radimo sami sebi."

Ovo moram dobro zapamtiti...jer upravo se pogrešno i često prebacuje krivica za ovo ili ono što mi se dogodilo na roditelje, sestru, partnera i sustav u kojem živimo i sl.. Tu činjenicu svi dobro znamo, ali uvijek ispočetka počinjem okrivljavati sve osim sebe.. 

[fortytwo]

Krivicu možda treba izbaciti iz rečnika. Treba prosto samo biti praktičan. A kako je najpraktičnije uzeti stvar u svoje ruke, to nam je najbolje činiti.

Jer, ako mislimo da je problem u partneru, a ne u nama, možda smo bliži istini? Ako sam ja takav kakav sam, možda taj partner nije za mene? Ovo mi više liči na svaljivanje krivice na partnera nego na mene, a zapravo je na neki uvrnut način bliže istini. Slično i sa sredinom na poslu - možda zaista jeste sama sredina nezdrava i ispravan postupak bi bio to prepoznati i naći zdraviju sredinu, a ne pokušavati prilagoditi se.

Zbog toga pokušavam da što manje koristim reč krivica i da se što više koncentrišem na samo baratanje, na najpraktičnije rešenje problema, sa što manje emocija, i što više rezultata.

Ne bi da ovo zvuči kao da ja sad tebe ispravljam zbog spominjanja krivice (uhvatio se jedne reči k'o pijan plota pa ne puštam), već me samo to spominjanje podsetilo na neki moj način gledanja na stvari, pa rekoh, ajd da podelim to sa drugima, možda nekom bude korisno...

[Fazlija]

Jedne večeri, stari Čiroki indijanac pričao je svom unuku o borbi koja se odvija unutar svakog čoveka. Rekao je: Sine moj, bitka koja se odvija unutar nas je bitka dva vuka.

Jedan je Zlo: To su bes, zavist, ljubomora, tuga, žaljenje, pohlepa, arogancija, samosažaljenje, krivica, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.
Drugi je Dobro: To su radost, mir, ljubav, nada, iskrenost,poniznost, brižnost, darežljivost, osećajnost, velikodušnost, istina, saosećajnost i vera.

Unuk je razmislio za trenutak o onome sto je čuo i upitao je dedu: - Koji vuk pobedjuje?
Stari Čiroki mu odgovori:- Onaj kojeg hraniš.