Skorašnje poruke1
Pali kanon grupa / 107. Mahā-sīhanāda sutta (MN12) - beleške 3
« Poslednja poruka vasilije poslato Avgust 31, 2025, 19:48:14 »Prošlog smo puta obradili deset moći Tathāgate i četiri temelja neustrašivosti.
Da se podsetimo, Buda je održao ovaj govor kao odgovor na jedan incident: monah Sunakkhatta iz
Liććhavi klana se razmonašio i napustio sanghu, a zatim je išao po gradu Vesāliju govoreći da Buda nema
nikakve nadljudske moći i specijalne osobine. Ovaj je bivši monah stavljao naglasak na dve stvari - da je
oznaka pravog duhovnog učitelja sposobnost da se izvode čudesa i da sprovodi ekstremne asketske
prakse. U odnosu na druge učitelje koji gladuju, podvrgavaju svoje telo raznim mučenjima, Budin Srednji
ne praktikuje i ne preporučuje to svojim učenicima. I sve je ovo kod Sunakkhatte izazvalo razočaranje u
Budu. A Buda nije otvoreno pokazivao čuda pred njim i zajednicom, što ga je takođe razočaralo. I iz ovih
razloga, pre nego što se razmonašio, išao je nekoliko puta do Bude i pitao ga da izvede neka čuda pred njim. A,
naravno, iako je Buda to mogao učiniti, nije pokušao da ubedi druge prikazujući im čudesa. Buda je
naglašavao da to nije svrha njegovog učenja, već je svrha da se dosegne oslobođenje od patnje. Ako
praktikujete ovu stazu: sīla, samādhi, paññā (vrlina, meditacija, mudrost), tada ćete dostići
oslobođenje od patnje! Sunakkhattino je rezonovanje išlo u ovom pravcu: nema čuda, nema askeze,
samo nekakvo oslobođenje od patnje, kakvo li je to učenje!? Pa je išao po Vesāliju govoreći: Buda nas
podučava Dhammi koja samo vodi oslobođenju od patnje i to je sve.
A onda Buda objašnjava Sāriputti neke od svojih sposobnosti koje Sunakkhatta nije u stanju da ceni.
Prošao je kroz iddhi - natprirodne moći, zatim deset moći Tathāgate i četiri temelja neustrašivosti.
I dolazimo do osam vrsta zajednica u paragrafu 29. Pominjući ih, Buda ukazuje na primenu četiri temelja
neustrašivosti. U prve tri zajednice: plemića, brahmana, kućedomaćina uključuje i sve laičke zajednice
Indije toga doba.
[Obično se prvo navode brahmani pa plemići - kšatrije, a onda vajšije - trgovci, zemljoposednici, a zatim
šudre - radnici, sluge... Ispod njih bi bili otpadnici, nedodirljivi. Ali kada se u budističkim tekstovima
govori o laičkim zajednicama, stavljaju se kšatrije na prvo mesto jer je Buda bio iz te kaste, brahmani na
drugo, a onda svi ostali imenovani prosto kao kućedomaćini.]
Zatim su izvan laičkih zajednica askete (samaṇa), a iznad ljudskog sveta, tu su nebeski svetovi - zajednica
božanstava pod vladavinom četiri velika kralja - u nižem svetu deva. I tako se sve deve po njima zovu
božanstva neba četiri velika kralja. Iznad njih je zajednica božanstava Tāvatiṃsa sveta - tj. trideset trojice.
Njihov je vladar Sakka/Indra, vladar bogova. Tu je takođe Tusita svet, koji iz nekog razloga Buda ne
posećuje. Onda se pominje zajednica Māre i njegovih sledbenika, a zatim dolazi Brahma - visoko
božanstvo, a svet Brahme je dostupan kroz meditativna stanja đhāna.
I tako, Buda kaže da može prići i uključiti se u ovih osam zajednica, jer ima četiri vrste neustrašivosti: da
je potpuno probuđen u vezi sa svim stvarima, da je uništio sve otrove, zna sve stvari koje su prepreke za
duhovni razvoj i zna da one koje praktikuju njegove instrukcije to vodi do oslobođenja od patnje.
Posedujući ove četiri neustrašivosti, on prilazi i uključuje se u pomenute zajednice. Pa se priseća kako je
stotinama puta pristupao zajednicama plemića, zajednicama brahmana itd. Kada uđe u te zajednice, sedi
među njima, razgovara i raspravlja s njima, pa ipak nije video razlog za pomisao da se strah i plašljivost
mogu javiti u njemu. Ne našavši osnovu za to, boravi u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.
Onda sledi ponavljanje izjave koja zvuči pomalo grubo:
Pošto znam i vidim sve to, može li neko s pravom o meni reći: ‘Asketa Gotama nema nikakve natprirodne
moći, uopšte se ne ističe u znanju i viđenju dostojnom plemenitih. Asketa Gotama podučava Dhammu
koja je stvorena tek pukim domišljanjem, sledi jedino svoj način istraživanja, kako se njemu čini da treba’
– ukoliko taj neko ne napusti tu tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovišta, tada on
neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u čistilištu. Isto kao što bi monah ispunjen
vrlinom, koncentracijom i mudrošću ovde i sada uživao u krajnjem znanju, isto tako bi se dogodilo i u
ovom slučaju, kažem, da takav zlonamernik, ukoliko ne napusti svoju tvrdnju, to stanje uma i ne odustane
od takvog gledišta, neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u čistilištu.”
BB: Možda je ideja ovde kako je bivši monah Sunakkhatta dao tu izjavu sa umom punim mržnje i
antagonizma prema Budi, sa svrhom da odvrati druge ljude od Budinog puta i učenja.
Prelazimo na četiri načina rađanja:
Postoje četiri načina rađanja. Koja četiri? Rađanje iz jajeta, rađanje iz materice, rađanje iz vlage i
spontano rađanje.
Šta je rađanje iz jajeta? Ima bića koja se rađaju probijajući ljusku jajeta; to se zove rađanje iz jajeta. Šta je
rađanje iz materice? Ima bića koja se rađaju probijajući posteljicu; to se zove rađanje iz materice. Šta je
rađanje iz vlage? Ima bića koja se rađaju u truloj ribi, u trulom lešu, u prokisloj kaši, u đubrištu ili u
kanalizaciji; to se naziva rađanje iz vlage. Šta je spontano rađanje? Ima božanstava i stanovnika čistilišta,
kao i nekih ljudskih bića i nekih bića u nižim svetovima; to se naziva spontano rađanje. To su četiri načina
rađanja.
Spontano rođenje znači nastati bez roditelja i bez bilo kog drugog posrednika - samo se momentalno
pojaviti u postojanju. A takva bića su deve, božanstva, bića u paklu, čistilištu, a onda tekst pominje
određena ljudska bića i neka bića u nižim svetovima - verovatno u svetu duhova (peta). Za ova ljudska
bića koja se spontano preporađaju nema objašnjenja u tekstu, možda se samo pominje kao mogućnost.
U kasnijem budizmu Tibetanci veruju da je jedan od indijskih osnivača budizma u Tibetu -
Padmasambhāva rođen iz lotosovog cveta. Njegovo ime to i znači. To bi mogao biti primer, a možda se i u
hinduizmu može naći još slučajeva iz mitologije. BB: Ono što mi se čini malo problematično jesu rođenja
iz vlage - jer ova bića rođena iz trule ribe itd. takođe su rođena iz jajeta. Možda je razlika u tome što u
jednom slučaju bića probijaju ljusku jajeta, dok kod insekata, crva itd. napuštaju jaje na drugi način.
Pitam se da li je ova klasa baš specifična za budistički pogled na svet ili je uobičajena indijska klasifikacija
ugrađena u sutte.
Okrenimo se sada ka pet odredišta i nibbāni. Na pāliju je gati. Dolazi nam od korena gā˚ što znači "ići".
Tako su pet odredišta mesta kuda se odlazi (u smislu preporađanja). Svet paklova/čistiliša, životinja, peta
- gladnih duhova, ljudi i svet božanstava - deva. Buda daje izjavu koja pokazuje razumevanje ovih svetova
tj. puteve koje vode tamo. Izjava je ista za svaki od svetova:
Ja razumem čistilište i put i stazu koji vode ka čistilištu. Takođe razumem kako će se neko ko je krenuo tom
stazom, posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim
svetovima, u čistilištu.
Ja razumem životinjski svet i put i stazu koji vode ka životinjskom svetu. Takođe razumem kako će se neko
ko je krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u životinjskom svetu.
Ja razumem svet duhova i put i stazu koji vode ka svetu duhova. Takođe razumem kako će se neko ko je
krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu duhova.
Ja razumem ljudska bića i put i stazu koji vode ka svetu ljudskih bića. Takođe razumem kako će se neko ko
je krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, preporoditi među ljudskim bićima.
Ja razumem božanstva i put i stazu koji vode ka svetu božanstava. Takođe razumem kako će se neko ko je
krenuo tom stazom, posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.
A na šestom mestu govori o nibbāni, stanju oslobođenja:
Ja razumem nibbānu i put i stazu koji vode ka nibbāni. Takođe razumem kako će neko ko je krenuo tom
stazom, razumevajući je sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ući i ostati u oslobođenosti uma i
oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
U nastavku Buda će pokazati kako se primenjuje ovo razumevanje na određenog pojedinca u određeno
vreme u životu. Buda koristi svoj um da razume um druge osobe:
Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: ‘Ova osoba se tako ponaša,
tako postupa, krenula je tim putem da će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu lišavanja,
na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu.’ A kasnije, zahvaljujući duhovnom oku, pročišćenom i
superiornom u odnosu na fizičko, vidim da se posle sloma tela, posle smrti, ona preporodila u svetu
lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu i da doživljava izuzetno bolne, razdiruće
osećaje.
A to nam i ilustruje poređenjem:
Zamisli da postoji rupa, dublja nego što je visina čoveka, puna užarenog uglja koji i ne gori i ne dimi; onda
se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, umoran, malaksao i žedan zaputi stazom što vodi samo
u jednom smeru, i to baš do one rupe sa ugljevljem. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ‘Ova
osoba se tako ponaša, tako postupa, krenula je takvim putem da će stići baš do one rupe sa ugljevljem.’
Kasnije vidi da je pala u tu rupu sa ugljevljem i doživljava izuzetno bolne, razdiruće osećaje. Isto tako,
obuhvativši svojim umom um druge osobe… doživljava izuzetno bolne, razdiruće osećaje.
[staza što vodi samo u jednom smeru = ekāyano maggo. Ovaj se izraz pominje i u vezi sa satipaṭṭhānom -
često se prevodi da je satipaṭṭhāna jedini način za pročišćenje bića, ali ovde vidimo da taj izraz znači da
ona vodi samo u jednom smeru, to je direktni put ka pročišćenju bića.]
A kakvi oblici ponašanja vode ka preporađanju u čistilištu? Neko ponašanje koje narušava deset pravaca
dobrog postupanja (v. MN41), ali naročito bi to bilo ponašanje motivisano jakom mržnjom. BB: Po mom
shvatanju, mržnja koja rezultuje velikim bolom i patnjom drugih.
Obrazac u osnovi isti primenjuje se i na sledeću osobu:
Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: ‘Ova osoba se tako ponaša, tako
postupa, krenula je tim putem da će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u životinjskom svetu.’ A
kasnije, zahvaljujući duhovnom oku, pročišćenom i superiornom u odnosu na fizičko, vidim da se posle
sloma tela, posle smrti, ona preporodila u životinjskom svetu i doživljava bolne, razdiruće osećaje.
Ovde se osećaji opisuju ne kao izuzetno bolni, već samo kao bolni. Patnja u životinjskom svetu nije tako
ekstremna kao patnja u paklu. I poređenje je drugačije:
Zamisli da postoji septička jama, dublja nego što je visina čoveka, puna izmeta; onda se čovek ošamućen i
iscrpljen letnjim vrućinama, umoran, malaksao i žedan zaputi stazom što vodi samo u jednom smeru, i to
baš do one septičke jame. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ‘Ova osoba se tako ponaša…
da će stići baš do one septičke jame.’ Kasnije vidi da je pala u tu jamu i doživljava bolne, razdiruće
osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… doživljava bolne, razdiruće osećaje.
U trećem slučaju u pitanju je osoba koja se preporađa u svetu duhova - to je odvojeni svet postojanja gde
bića egzistiraju u obliku suptilnih tela i podložni su intenzivnoj patnji, mada ne tako ekstremnoj kao u
prethodnim slučajevima. Obično se opisuju kao bića koja trpe jaku žeđ i glad koje ne mogu biti utoljene.
Buda posmatra ovu osobu i njeno ponašanje koje vodi ka tom svetu i kasnije vidi da se ona stvarno
preporodila tamo i doživljava neprijatne osećaje. A kakvo je to ponašanje koje vodi ka svetu duhova?
Delovanje koje narušava deset pravaca dobrog postupanja, obično se uzima da je to ekstremna
sebičnost, vezivanje za posed, odbijanje da se od njega odvojimo, zavist prema uspehu i sreći drugih.
Poređenje je:
Zamisli da postoji drvo koje raste na neravnom terenu, s oskudnim lišćem i pravi slabu hladovinu; onda
se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, umoran, malaksao i žedan zaputi stazom što vodi samo
u jednom smeru, i to baš do tog drveta. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ‘Ova osoba se
tako ponaša… da će stići baš do onog drveta.’ Kasnije je vidi da sedi ili leži u hladu tog drveta i da
doživljava mnoge bolne osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… doživljava mnoge
bolne osećaje.
Pretpostavljamo da donekle postoji olakšanje vrućine i žeđi, kada čovek vidi drvo očekuje da se može
odmoriti u njegovoj senci, ali nema mnogo hlada od tog drveta. Nije po intenzitetu ekstremna patnja i jad,
ali nema ni velikog olakšanja.
A onda stižemo do prijatnih svetova, povoljnih preporađanja - prvo je ljudski svet. Buda posmatra osobu
koja se ponaša na takav način da će se nakon smrti preporoditi u ljudskom svetu, a zatim kasnije stvarno
vidi da se to i desilo - dosta povoljan položaj u okviru ljudskog sveta. Jer, postoji i mnogo okolnosti u
kojima se može nepovoljno roditi kao čovek: bolesti, glad, siromaštvo, težak rad, nezaposlenost, rat... U
primeru se pominje neko ko je rođen u relativno udobnim okolnostima, a ilustrovano je poređenjem:
Zamisli da postoji drvo koje raste na ravnom terenu, sa gustim lišćem i pravi debelu hladovinu; onda se
čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, umoran, malaksao i žedan zaputi stazom što vodi samo u
jednom smeru, i to baš do tog drveta. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ‘Ova osoba se tako
ponaša… da će stići baš do onog drveta.’ Kasnije je vidi da sedi ili leži u hladu tog drveta i doživljava
mnoge prijatne osećaje.
Ovde drvo ima bujnu krošnju, debelu hladovinu, tako da se čovek može odmoriti i uživati u svežini senke
drveta. A koja su dela dovela do rođenja u ljudskom svetu? Načelno poštovanje pravaca korisnog
postupanja i činjenje dela koja vode zaslugama, ali ne baš savršeno, tj. ne u nekom visokom stepenu.
A onda prelazimo na nebeske svetove:
Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: ‘Ova osoba se tako ponaša, tako
postupa, krenula je tim putem da će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, u
svetu božanstava.’ A kasnije… vidim da se… preporodila na srećnom odredištu, u svetu božanstava i
doživljava veoma prijatne osećaje. Zamisli da postoji kuća i u njoj prostorija na spratu, omalterisana
spolja i iznutra, zatvorena, osigurana rešetkama, žaluzinama, a u njoj ležaj prekriven zastiračima,
ćebadima i čaršavima, s prekrivačem od jelenske kože, sa baldahinom i mekim jastucima i za glavu i za
noge; onda se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, umoran, malaksao i žedan, zaputi stazom
što vodi samo u jednom smeru, i to baš do te kuće. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ‘Ova
osoba se tako ponaša… da će stići baš do te kuće.’ Kasnije je vidi da sedi ili leži u toj gornjoj sobi i
doživljava veoma prijatne osećaje. Isto tako, obuhvativši svojim umom um druge osobe… doživljava
veoma prijatne osećaje.
A kakvi tipovi akcija vode ka nebeskim svetovima? Slediti deset pravaca korisnog postupanja u vrlo
visokom nivou, konzistentno voditi računa o njima i činiti dela koja vode zaslugama: iz darežljivosti,
moralnosti, vrlina, prijateljske ljubavi, saosećanja, ali bez značajnijeg razvoja mudrosti.
Stižemo i do šestog nivoa - dostizanje oslobođenja, nibbāne:
Obuhvativši svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: ‘Ova osoba se tako ponaša, tako
postupa, krenula je tim putem da će razumevajući ga sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ući i
ostati u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.’ A
kasnije vidim da razumevajući ga sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u
oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen, i da
doživljava veoma prijatne osećaje.
Primetimo da se ovo ne dešava nakon sloma tela, nakon smrti, već sada i ovde u ovom životu i to kroz
uništenje otrova, svih nečistoća. A kasnije Buda vidi da je ta osoba postigla direktnim znanjem sada i
ovde ovo oslobođenje uma, oslobođenje mudrošću kroz uništenje otrova i da oseća isključivo prijatne
osećaje. I sledi poređenje:
Zamisli da postoji jezero puno hladne, bistre vode, blago nagnute obale, prekrasno i u blizini guste šume;
onda se čovek ošamućen i iscrpljen letnjim vrućinama, umoran, malaksao i žedan, zaputi stazom što vodi
samo u jednom smeru, i to baš do tog jezera. Tada bi čovek dobrog vida, ugledavši ga, rekao: ‘Ova osoba
se tako ponaša… da će stići baš do tog jezera.’ Kasnije vidi da je uronila u to jezero, da se kupa, pije i
oslobađa svake neugodnosti, malaksalosti i žeđi, da je izašla iz vode i sedi ili leži u šumi, doživljavajući
veoma prijatne osećaje.
Sve ovo ilustruje blaženstvo oslobođenja, postignuća nibbāne, to je viši oblik blaženstva nego u
prethodnom primeru gornje odaje, jer ovde je čitavo jezero i prirodna lepota šume, što sve podvlači
superiornost oslobođenosti uma, oslobođenosti mudrošću.
To su pet odredišta. Tako piše u originalu.
I ponavlja izjavu: Kada ja znam i vidim tako, treba li iko da o meni govori: ‘Asketa Gotama nema nikakve
natprirodne moći, uopšte se ne ističe u znanju i viđenju dostojnom plemenitih. Asketa Gotama podučava
Dhammu koja je stvorena tek pukim domišljanjem, sledi jedino svoj način istraživanja, kako se njemu čini
da treba’ – ukoliko taj neko ne napusti tu tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovišta, tada
on neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u čistilištu.
(nastaviće se...)
