Meditacija
Pitalac: Svi duhovni ucitelji savetuju da se meditira. Kakva je svrha i cilj meditacije?
Maharadz: Mi znamo spoljasnji svet osecaja (opazaja, oseta) i delovanja (akcija), ali o nasem unutrasnjem svetu misli i osecanja znamo vrlo malo. Glavni cilj meditacije da postanemo svesni i bliski s nasim unutarnjim zivotom. Konacni cilj je dosegnuti izvor zivota i svesti. Povremeneno praktikovanje meditacije deluje duboko na nas karakter. Mi smo robovi onoga sto ne znamo; ono sto znamo mi smo tu gospodari. Sta god da otkrijemo u sebi porocno ili slabo i razumemo njegove uzroke i njegovo delovanje, mi to prevazilazimo sa samim saznanjem; nesvesno se rastvara (nestaje) kada se dovede u svesnost. Rastapanje nesvesnog oslobadja (vezanu) energiju; um se oseca zadovoljno i postaje smiren.
Pitalac: Kakva je korist od smirenog uma?
Maharadz: Kada je um miran, mi spoznajemo sami sebe kao cistog (potpunog) svedoka. Mi se povlacimo (izdvajamo) iz iskustva i onoga ko iskusava i stojimo odvojeno, u cistoj svesti, koja je izmedju i iznad oba. Individualnost zasnovana na odvojenoj samoindentifikaciji koja zamislja sebe da je nesto, "ja sam ovo", "ja sam ono", se nastavlja ali samo kao deo objektivnog (predmetnog) sveta. Njegova identifikacija sa svedokom (Sopstvom) prestaje.
(Iz svog skromnog ali visegodisnjeg iskustva probudjenja mogu reci samo da je u pocetku potrebno svu volju i energiju uloziti u stalnu svest o sebi koja je po svojoj prirodi nezavisnost od tela, osecaja i uma i svega sto se s njima zbiva. Kada ta paznja postane ispravna, uvidja se najpre da nije potrebno ulagati napor i energiju u njeno odrzanje jer se svest o sebi ne razlikuje od samog postojanja; mi uvek postojimo i samo postojanje je svest. Bice se pokazuje kao svesno. Svi dogadjaji i oblici zivota se pokazuju kao jedno svesno zivo bice. A zatim, kada to postane jasno, vreme nestaje, kao i razlike izmedju spoljnjeg sveta i unutarnjeg bica. U stvarnosti bivstva nema vremena. I na kraju, trajna budnost se ostvaruje istog trena kada nestaje vremenost zbivanja i postaje konacno jasno da nije potrebno nikakvo vreme da bi postali trajno budni, jer to je nasa prava priroda. Dovoljno je samo biti nezavistan od vremena. A to cemo biti onda kada osvestimo svoju nezavisnost od tela, osecaja i uma. Nezavisnost od individualnog tela-uma, nestanak vremena i trajno budnost jedno su isto. Jedina osobina svega toga je blazenstvo i potpuna ispunjenost smislom postojanja)
Sri Nisargadata Maharadz