Ukoliko naiđete na neku prepreku koju niste trenutno sposobni da rešite, ili ste isplivali iz nekog
problema, pa bi vaše rešenje možda dalo ideju drugima, izvolite, recite.
Znam da su naša iskustva različita i da ono što je rešenje za jednoga nije i rešenje za sve,
ali možda smo blizu pa ćemo se razumeti.
Evo ja ću probiti led.
U poslednjih par godina lutam od faze kad mi je sve potpuno jasno, do faze kada mi baš ništa
nije jasno i kada mi se čini da sam načisto izgubljena. (Da bar to ja hoće stvarno negde da se
izgubi, nego se samo uzvrpolji da napavi pometnju.)
Prošle nedelje sam pročitala knjigu
''Neočekivana sloboda'', koju je napisao ađan Munindo i dobar
deo knjige sam prešla sa reakcijama kao štu su: ''aha, ko da je to lako'', ''ništa mi nije jasno'',
''kako to da izvedem'' i slično. I onda sam sklopila knjigu i zapitala se da li je to zaista ona ista
knjiga koju sam pročitala pre tri godine sa onakvim oduševljenjem. Ma sve o čemu sam ikada
razmišljala i što sam slutila da je tako ađan Munindo mi je tada u toj knjizi potvrdio, a sada mi
najednom ništa nije jasno. Da, to jeste ta knjiga, ali šta se sa mnom desilo? Pa su me onda
obuzele crne misli ''ja sam se vratila hiljadu godina unazad'' ''izgubila sam ove tri godine načisto''
''to nije za mene i ja neću uspeti''.
E srećom, bila sam na godišnjem odmoru i mogla sam da priuštim sebi malo više vremena, pa sam
rešila da krenem od početka knjige, pročitam poglavlje, pa odsedim 15 ili 20 minuta, i sve tako
do kraja knjige. I do kraja su se sve kockice sklopile.
Kada sam privi put čitala knjigu, nisam imala nikakvog iskustava sa meditacijom, niti sam iskreno
pokušavala da živim u skladu sa budističkim učenjem. Imala sam punu glavu ideala koje sam godinama
stvarala, i ađan Munindo mi jeste te ideale potrvrdio, ali sve one napomene o poteškoćama da se
ti ideali dostignu, ja tada jednostavno nisam videla. Kao što ađan Đajanto ima običaj da kaže
''Jeste jednostavno, ali nije lako''. Eto, to mi se desilo. Nije isto gledati u put i diviti se ljudima
koji njime hodaju, i sam zakoračiti.
Pa dobro, neka nije lako - vredi.
