Pitanja & odgovori

[Sati]

Dhammadeepa hvala na opisu 

Zanima me još šta se događa sa pokojnikom, da li ga spaljuju ili sahranjuju?
Kako to izgleda?

Inače, informacije radi, da dodam ovde da se čuveni stihovi

‘‘Aniccā vata saṅkhārā, uppādavayadhammino;
Uppajjitvā nirujjhanti, tesaṃ vūpasamo sukho’’

nalaze na više mesta u Kanonu.
Najpoznatije od njih je u Mahaparinibbana sutti
http://www.yu-budizam.com/canon/digha/dn16.html#61
u važnom trenutku kada je Buda preminuo, izgovorio ih je Sakka, devānam indo ili kralj božanstava Tavatimsa nebeskog sveta.

Podsetio bih i na esej Bhikkhu Bodhija pod naslovom "Anicca vata sankhara" ovde
http://www.yu-budizam.com/texts/bodhi/newsletter/essay43.html

u kojem objašnjava značenje komplikovanog pojma sankhara.


 

[Aparigraha]

Ima li ista lepse od informacija iz prve ruke 
Hvala svima koji se trude da odgovore na nasa pitanja i tako zarad drugog (ili drugih) odvoje deo svog dragocenog vremena   

[Aparigraha]

Osecam se vec duze vreme kao budista. Ali, znate kako je to na brdovitom Balkanu: kako da se postavite kad je vencanje, krstenje, sahrana u hriscanskoj crkvi? Ono, svi se krste, a vi jedini stojite i cekate, zeleci da ih ispostujete. Onda vas pitaju zasto se ne krstis, a ti odgovaras da to ne radis, jer si budista. Aaa?
Pa pocnu pitanja tipa zasto si promenila veru, sta ti je to budizam, ma daj koja ti je to glupa ideja, itd.
Kako se vi postavljate u takvim situacijama? Imate li neki savet?

[Sati]

Aparigraha, vrlo ti je zanimljivo i praktično pitanje 
sa kojim se sigurno svi susrećemo.

E sad, svi smo verujem takođe prolazili kroz različite faze i menjali svoj odgovor na njega. Ja mogu da ispričam kako je to kod mene bilo.

Naravno, u početku, kad sam upoznavao budizam i kad me je držalo ono početno oduševljenje zbog otkrića nečeg tako dragocenog za mene, smatrao sam da treba da povučem jasnu granicu i nije mi padalo na pamet niti da zalazim u crkvu, niti da se krstim. jel eto ja sam sad budista i budisti se ne krste 

To je verovatno i normalno, jer u početku pokušavaš da se u sebi konsoliduješ i učvrstiš svoju praksu, te svako odstupanje shvataš kao neuspeh ili kolebanje. A onda, polako, kako ti ta praksa postaje deo svakodnevice i deo tvoje ličnosti, dobijaš na sigurnosti i onda razne okolnosti i pojedinačni gestovi više nisu ni toliko bitni, jer znaš gde je tvoj glavni tok. I tako dođem do trenutka kad sam recimo prošle godine sa našim gostom Ađan Ćandapalom šetao Kalemegdanom i naiđemo na crkvu. On mi kaže da bi da uđe, da pogleda kako izgleda i mi uđemo, a ja se na ulazu prekrstim. Zašto? Iz više razloga. Jedan je da je pravolavlje ipak deo naše istorije i kolektivnog identiteta i ja ga zbog toga poštujem. Kao što poštujem monahe koji su tokom 2500 godina prenosili Budino učenje kako bismo ga mi danas imali, tako isto poštujem one koji su prenosili Hristovo učenje kako bi neki ljudi mogli njime danas da budu oplemenjeni. Tu za mene nema razlike.

Sem toga, posle toliko godina došao sam u fazu da to ako se nekad prekrstim ulazeći u crkvu ne shvatam kao svoje deklarianje kao pravoslavca, već iz poštovanja prema tom svetom mestu i gde je normalno da ljudi kad ulaze da se prekrste. Kao što bi recimo u Tajlandu bilo normalno da se ne rukuješ, već da nekog pozdraviš sa sklopljenim rukama. I ako bi to učinio, to ne bi moralo da znači da si ti budista, već jednostavno poštovanje njihove tradicije. I tako, lepo mi je da iskazujem takvo poštovanje prema veri svojih predaka.

Na kraju da dodam da generalno gledano svaka situacija je drugačija i verovatno ne postoji univerzalan recept kako se ponašati, tako da kao i obično uvek treba oslušnuti svoj unutrašnji glas šta nam on govori. Da li nešto treba ili ne treba da uradimo. A glavni kriterijum jeste uvek i jedino dobra namera. Kad su naši postupci time vođeni, onda nemamo čega da se bojim, koji god gest napravili.

Ili da ponovim citat koji se tebi dopao:

"Budi blag sa sobom: ne ganjaj sam sebe. Možda nisi savršen, ali ti si sve sa čime treba da radiš"
 

[Fazlija]

U vezi vjerskih obreda, tu treba biti praktican. Sudjelovanje u bilo kakvim neskodljivim vjerskim obredima i narodnim obicajima je sasvim prihvatljivo, rekao bih. Kakve stete ako se netko moli na sprovodu ili u crkvi. Time odaje postovanje okupljenim vjernicima i njihovim obicajima. Ja recimo stvarno ne znam te obrede, pa kada sam sa krscanima ili muslimanima jednostavno sutim i stojim ili sjedim, ali u sebi gajim osjecaj postovanja i ljubavi prema njima. Da znam molio bih ili klanjao tamo zajedno s njima iz postovanja prema obicajima te zajednice.
 

[Fazlija]

Ono, svi se krste, a vi jedini stojite i cekate, zeleci da ih ispostujete. Onda vas pitaju zasto se ne krstis, a ti odgovaras da to ne radis, jer si budista. Aaa?

Kako se vi postavljate u takvim situacijama? Imate li neki savet?

Kako je tantra bila stoljecima i tisucljecima prezrena i potiskivana od brahmana, postojalo je cak i pravilo (kojega se i danas drze neke tajne tantricke skupine) da se pripadnost tantrickoj predaji drzi tajnom. Abhinavagupta u svojoj Tantraloki (Sjaj tantre) cak kaze:
 
"Prema van se predstavljaj uvijek kao vedantinac,
prema unutra budi uvijek samo i jedno tantrik,
a jos dublje u svojem srcu budi kaula*."
 
*pripadnik vrlo rijetke skupine tantrika 
 
Tako da... u okolnostima drustvene osude nije problem zatajiti svoju duhovnu praksu.
 
A sto se tice obreda, oni su uglavnom i obicno posve beskorisni, pa im covjek moze slobodno prisustvovati kao i nekoj bezazlenoj kazalisnoj predstavi. Ali neki obredi mogu biti stetni.
 
Ne znam jesam li vam kada pricao o prijatelju koji je jednom (jos prije rata dok smo bili studenti) jednom kontaktirao neku magijsku sektu (Crowleyev OTO) da trazi neke informacije. I onda je dosla jednom dopisnica (tada nije bilo e-maila, niti mobitela) da se odredjenog dana u odredjeno vrijeme pojavi u odredjenoj slasticarni, i sjedne za stol na kojem ce biti crveno ukoricena neka magijska knjiga.
 
Kada je dosao, vec je nekoliko novaka sjedilo za stolom. Sve tako kao i on posve neupuceni ljudi. Nakon nekog vremena im je prisao covjek iz te magijsek organizacije i pozdravio ih pozdravom: 93!    Odveo ih je u neki stan u blizini, a cijeli je stan bio uredjen kao magijski hram. Svi prisutni su se pozdravljali pozdravom 93  Stanom se setkala jedna vrlo lijepa srednjovjecna zena  u svilenom ogrtacu i pod teskom sminkom  , a kada je obred poceo ona je skinula taj svileni kimono i potpuno se gola legla na oltar 
 
Onda su tamo izvodili neke obrede dok je ona gola lezala na oltaru. Bio je neki njihov svecenik koji je nesto tamo mantijao, prolijevao vino po njoj i tako te neke obredne stvari. A na koncu je svecenik razderao svoju kosulju i zarezao svoja prsa pa u kalez s vinom (Babic ili Ribar vjerovatno  ) ulio malo svoje krvi 
 
Potom su im davali neke crne hostije u obliku trokuta i da popiju malo iz tog kaleza...
 
I onda sam pitao prijatelja jel' uzimao to? A on je rekao da mu je bilo neugodno odbiti, uzeo je iz pristojnosti?! Eto, tako se ljudi mogu zaraziti krvo prenosivim bolestima, a i one hostije tko zna od cega su, sto su u njih umijesali. Eto, takve obrede bi trebalo izbjegavati i takve besmislene prakse.
 
 

[Sati]

Ovo mi je vrlo karakteristično što si napisao:
"A on je rekao da mu je bilo neugodno odbiti, uzeo je iz pristojnosti?!"

To je moć grupe, na koju su ovi kroulijevci i računali. Sramota ga bilo da kaže: "Hvala, baš sam večerao" ili "Ne pijem kad vozim", a ako baš navale, da se pokupi i zatvori vrata sa spoljne strane. I dokle ta moć samosugestije ide da natera sebe da popije i krv.
Dobro, još se nije znalo za sidu, to mu uzimam kao olakšavajuću okolnost 

[Sejmyo]

Moram priznati da nešto i nisam često tužan, a pogotovo ne depresivan.

Naljutim se, naravno, s vremena na vreme, ali sam vežbanjem izgradio u sebi refleks da brzo iskoračim iz tog besa i počnem da ga posmatram kako se fizički manifestuje na telu, umesto da ga razrađujem kroz misli ispunjene besom. Dakle, u takvim zapaljivim situacijama što dalje od glave, to bolje, jer je u njoj glavna bomba. Pažnju treba prebaciti recimo na ritam disanja.

Kao i sve, i to je stvar vežbe. Prvo je taj iskorak tek pošto izduvaš bes, onda vežbajući na slabijim emocijama to zakašnjenje polako smanjuješ i smanjuješ. Pa ko dokle stigne.

Sati prijatelju, odlično rečeno. Kako je istna ista sa mog is sa tvog jastuka  . Ako ga vidiš u momentu kad se pojavi svu mu snagu uzmeš, pa se nasmiješ.

A šta ti daje snagu da vežbaš? Ništa ti neće dati veću snagu nego kada prvi put uspeš da se makar na trenutak "osvestiš" u sred oluje. Kad shvatiš da možeš da budeš gospodar, a ne samo sluga. To je neprocenjivo skustvo.

 

Zuigan je svaki dan hodao oko manastira i sebi vikao;

"Gospodaru!"

Onda si odgovori:
"Da gospodine."

Pa doda:
"Probudi se!"

Opet odgovori:
"Da gospodine."

Onda nastavi:
"I poslje toga nadaj da te drugi zavaravaju!"

Poslje toga odgovori:
"Da Gospodine, da gospodine"


 

[Sejmyo]

Vezano uz ovu probuđenost ili prosvjetljenost meni je zanimljiv način koji prakticiraju zen budisti. Oni njihovi koani, postavljanja besmislenih pitanja... Pa recimo pojam "satori", odnosno to bi bilo probuđenje koje se dogodi onako odjednom? Meni je logičnije da se to ovog stupnja uvida, spoznaje dolazi postepeno, postajući svakog trena mudriji kroz meditaciju. Neko bi rekao, što logika ima sa time? Po meni je to nekako prirodnije..kako bi bilo uopće moguće da se prosvjetljenje pojavi kao bljesak? Tako nekako bi se taj pojam satori mogao protumačiti.

Ima jedna zen izreka ide ovako:

Nema početka prakse niti kraja prosvjetljenja. Nema početka prosvjetnjenaja niti kraja praksi.



Tačno je da većina zen priča ima fokus na tom kenšu ili satoriju kao taj momentalni uvid "onako od jednom". Zbog tog razloga, kada radiš na koanima sa učiteljem, moraš da se pvo upoznaš sa glumcima te priče. Svaki od tih koana ima bogatu pozadinu u koju koan ne ulazi. Njihova kratka biografija di daje novi uvid u koan. I puno puta shvatiš da su svi oni imali godine i godine prakse i studiranja prije tog momenta kad su se od jednom prosvijetlili.

Zar nije i Buda odjednom došao do prosvjetljenja? 

[Sejmyo]

Osecam se vec duze vreme kao budista. Ali, znate kako je to na brdovitom Balkanu: kako da se postavite kad je vencanje, krstenje, sahrana u hriscanskoj crkvi? Ono, svi se krste, a vi jedini stojite i cekate, zeleci da ih ispostujete. Onda vas pitaju zasto se ne krstis, a ti odgovaras da to ne radis, jer si budista. Aaa?
Pa pocnu pitanja tipa zasto si promenila veru, sta ti je to budizam, ma daj koja ti je to glupa ideja, itd.
Kako se vi postavljate u takvim situacijama? Imate li neki savet?

Ja se samo počnem krstiti 

Prije par godina sam prisustvovao jednom vjenčanju moga prijatelja ovdje. Bilo je to tipično hrišćansko vjenčanje I ja  znam da je on veliki vjernik i to stvarno poštujem. Svi mi tražimo sreću. I ja, koji nikad nisam bio u crkvi i prisustvovao bilo kakvim ritualima, sam i pjevao himne i ktstio se i amen govorio. To sam radio iz respekta ka njemu a znam da me nije ni čuo ni vidio da to radim. Meni ni iz džepa ni u džep,  a ako je nekoga usrećilo baš mi je drago.

[Sati]

Jedno praktično pitanje.

Jel ima neko kod sebe Heseovu Igru staklenih perli.
Ako da, zamolio bih ga da mi prekuca prevod pesme koja bi trebalo da je na početku knjige.
Nije epska narodna, svega 5 minuta kucanja 

Hvala unapred 

[Aparigraha]

Moze li mi pomoci neko od znalaca  Blizi se dukkha, jer nemam pojma sta da radim s ovim 
Naime, dobila sam sms u kojem pise: imate poruku od [pa broj mobilnog posiljaoca] na: mmsc.mts.telekom.rs/mmbox/otp.html, sifra vase poruke je [pa pise sifra].
Sta treba da radim, zna li neko?
Hvala unapred 

[Sati]

Nisam znalac za telefoniju, ali kladim se da je neka reklama.
Kao daju ti šifru da ti zagolicaju znatiželju, ti se puna nade prijaviš, kad ono na kraju veliko ništa 
Siguran sam da nisi dobila premiju na tomboli, tako da možeš da se opustiš i provomajski odmaraš 

[Aparigraha]

Samo treba odgonetnuti sta je msisdn i message id    U Helpu pise da je msisdn br. mob. a da message id pise u sms-u. Naravno, ne pise    I tako ja pomislila da je message id zapravo sifra napisana u sms-u i ukucam to na Comversu i, naravno, ne uloguje me. Ocekivano 
To nam je neki covek poslao sliku, ali eto komplikacije cim ne posaljes direktno na mejl 


U svakom slucaju hvala na pomoci Sati 

[Sati]

I nije neka pomoć, već moje nagađanje