Meditacija

[Sati]

ma naravno da ne. ali tesko je cut od ljudi do kojih ti je stalo da ponavljaju recenicu "nisi vise zabavan kao prije, jesi li uredu?" a ja miran i opusten (ne od biljke nego od sebe)

Tebi je stalo do njih. I to je vrlo lepo.
Ali ova je situacija ujedno i test je li njima stalo do tebe.

Želim vam da svi položite svoje testove i narastete u mudrosti. 

[Sati]

Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju

Deo 5: Meditacija ljubavi

Dobar dan i dobrodošli. Tokom proteklih nekoliko nedelja govorili smo o meditaciji u okviru budističke tradicije, a poslednje dve nedelje posebno govorili smo o svesnosti, prisutnosti, o postepenom osvešćivanju svega onoga što se događa nama i u nama, u trenutku dok se to događa. Rekli smo da svrha svega toga jeste jednostavno da postanemo što svesniji, kako bismo znali šta nam se događa, kako se osećamo, šta se zaista odigrava u našem umu. A sve to nas to stavlja u bolji položaj da donosimo prave sudove i odluke o tome kako da se ponašamo.

Takođe smo snažno istakli da svesnost znači nepristrasno posmatranje, znači biti nepristrasan svedok. I zaista se o tome radi, o obezbeđivanju prostora između onoga što doživljavamo i naše reakcije na to. Kako se taj manevarski prostor širi, time se povećava mogućnost za nas da načinimo pravi izbor, da odlučimo hoćemo li uopšte reagovati ili nećemo, i ako se odlučimo da ipak reagujemo, kako ćemo to učiniti.

Kada govorimo o nepristrasnosti, skloni smo često da mislimo na mirnoću, možda čak ravnodušnost ili neuplitanje. I ima istine i u tome. Međutim, moguće je da budemo nepristasni na način koji nije primeren ili koristan za nas, moguće je da razvijemo kod sebe ono što bismo mogli nazvati kliničkom nepristasnošću. Nazivaju je „kliničkom nepristasnošću“ jer lekari, bolničarke ili naučnici pokušavaju da razviju takav tip nepristrasnosti ili objektivnosti. Raditi ceo dan u bolnici, sa ljudima koji su vrlo teški bolesnici, možda sa teškim povredama, nije lako i ako bi emocionalno reagovali svaki put kad na njih naiđu, vrlo brzo oni bi postali iscrpljeni, ne bi bili u stanju da rade svoj posao. Otuda oni svesno razvijaju kliničku nepristrasnost, počinju da na pacijenta gledaju kao na objekat.

Ali mi ne želimo da razvijemo takvu vrstu nepristrasnosti. Mi  želimo da razvijemo ono što bih nazvao toplom nepristrasnošću. U prvom trenutku nam ovaj izraz može izgledati paradoksalnim, ali tako nešto je zaista moguće. Zato ćemo danas govoriti o još jednoj vrsti meditacije koju možemo raditi paralelno sa koncentracijom na dah, tako da ne razvijamo kliničku, već toplu nepristrasnost.

Već smo pominjali da je Buda govorio o više vrsta meditacije, a jedna od njih jeste metta bhavana. Ranije smo rekli da „bhavana“ znači mentalni razvoj, negovanje uma ili ako vam se tako više sviđa – meditacija. „Metta“ dolazi od pali reči „mitta“ – prijatelj ili „mittata“ – prijateljstvo. Tako „mettu“ možemo prevesti kao „topla brižnost“, „zanimanje za nešto s ljubavlju“ ili, kako se najčešće prevodi, „prijateljska ljubav“. Otuda ovde govorimo o negovanju prijateljske ljubavi.

Svrha ove meditacije je da uspostavi balans, nepristrasnost, da uključi i emocije u proces meditacije, u proces duhovnog razvoja. Tako imamo mudrost i saosećanje, glavu i srce. Sposobnost uma da zna i sposobnost uma da oseti.

Znamo da uključivanje emocija često može biti vrlo problematično. Snažna vezanost, snažna ljubav, snažna mržnja, mogu u velikoj meri iskriviti našu svest. Ali isto tako znamo da emocije mogu da nas uzdignu, da nas nadahnu, motivišu. Pa zašto onda ne bismo moć emocija, naročito onih pozitivnih,
iskoristili za svoje duhovno traganje. I to je svrha metta bhavane.

Kako radimo ovu meditaciju? Kako razvijamo prijateljsku ljubav? Pretpostavimo da vežbate na uobičajen način. Sedite u ugodnom položaju, sa rukama u krilu ili na kolenima, opustili ste telo i fokusirate se na osećaj pri disanju, svesni ste svakog udaha i izdaha. Recimo da to radite pola sata svakoga dana. Vremenom, a sada vežbate već četiri nedelje, sigurno će doći periodi kada osetite nepristrasnost, svesni ste daha, ali bez napora. Možda ste svesni i misli koja dođe i prođe, ali se ne uključujete u nju, ne razrađujete je. Možda se to desi tek vrlo kratko ili neko duže vreme, pola minuta, minut, dva minuta, ali dogodiće se.

Možda tokom tog vremena osetite duboku i postojanu radost. U početku to može doneti skoro osećaj olakšanja, jer je um utihnuo. Ili osećaj da ste nešto postigli. Ili možda meditirate i onda, na nekoliko trenutaka, sasvim neočekivano, obuzme vas radost. Ponekad vrlo snažna radost. Kada nam se tako nešto desi po prvi put, često ga pokvarimo time što pomislimo: „Hej, šta je sad ovo? To mora da je to! Ja sam na pragu probuđenja!“ I to je jedna misao nas pomete, koja čitavo to stanje poremeti.

Ali ako vežbate redovno, telo održavate opuštenim, a niste suviše preokupirani rezultatima, to stanje će vam se sigurno dogoditi. Duboka, spokojna, suptilna radost ili ponekad vrlo snažna radost. Može trajati nekoliko trenutaka, nekoliko minuta, nekad i duže. A ako se to godi, voleo bih da uradite sledeće: kada primetiti suptilnu radost ili možda intenzivniju radost, pomerite pažnju sa daha na grudi, na solarni pleksus, fokusirajte pažnju na solarni pleksus. Onda, namerno i svesno, pomislite na sebe, a zatim tiho, u sebi, recite ove reči:

„Neka budem zdrav i srećan.
Neka budem spokojan i miran.
Neka bude zaštićen od opasnosti.
Neka stignem na svoj cilj.
Neka moj um bude bez mržnje.
Neka moje srce bude ispunjeno ljubavlju.
Neka budem zdrav i srećan.“

Ponavljajte ove reči u sebi, ponavljajte ove težnje, ove dobronamerne želje u sebi. I dok vam je pažnja i dalje usredsređena na centar grudi, pomislite na jednu osobu koju zaista volite, jednu osobu u čijem prisustvu volite da budete,
i uradite istu stvar.

„Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran.
Budi zaštićen od opasnosti.
Neka i ti stigneš na svoj cilj.
Neka tvoj um bude bez mržnje.
Neka tvoje srce bude ispunjeno ljubavlju.
Budi zdrav i srećan.“

Kada to završite, pomislite na neku neutralnu osobu, nekog sa kime ste često u kontaktu, ali prema njemu nemate ni pozitivnih, ni negativnih osećanja. Osobu sa kojom niste u bilo kakvom odnosu. Možda je to prodavačica u obližnjoj prodavnici ili vaš sused, neko sa kime radite, često se viđate, ali ne kontaktirate baš mnogo. Pomislite na jednu takvu osobu i uradite isto:

„Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran...“

Zatim se setite nekoga koga ne volite. Samo jedne takve osobe. Ako ste osoba kao i većina drugih, verovatno imate jednu ili dve osobe koju zaista ne volite, možda čak mrzite. Zatim imate više ljudi koji vam se baš ne dopadaju mnogo. I onda još nekoliko koji vas tek nerviraju. Nemojte pomisliti na nekog prema kome imate vrlo snažne negativne osećaje. Dovoljno je da pomislite na nekoga ko vam se ne dopada. Setite se jedne takve osobe i uradite istu stvar:

„Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran...“
I tako dalje.

Dakle, pomisli ste na sebe, voljenu osobu, na neutralnu i na osobu koja vam se ne dopada. Na kraju, možete uraditi dve stvari. Možda, kada vežbate, jednom uradite na ovaj način:

Pomislite na sve ljude koje znate.
„Svi vi budite zdravi i srećni.
Svi vi budite spokojni i mirni...“

Ili pokušajte da zamislite sve ljude u svom kraju.
„Svi vi budite zdravi i srećni...“

Ili sve ljude u svojoj zemlji.
I na kraju sve ljude na Zemlji.
„Svi vi budite zdravi i srećni.
Svi vi budite spokojni i mirni...“
I tako dalje.

Ovo je dakle jedan način na koji možete završiti. Postoji i drugi način, kada pomislite na jednu osobu koju znate ili ste o njoj čitali, čuli za nju, koja je doživela neku tragediju. Možda ni ne znate njezino ime, tek ste videli na slici, na TV-u, obuzetu tugom, uplašenu, ophrvanu gubitkom. Dočarajte tu osobu u svojim mislima, i blagosiljajte je, poželite i njoj dobro:

„Budi i ti zdrava i srećna.
Budi i ti spokojna i mirna...“
I tako dalje.

Sve u svemu, krenuli ste od sebe, zatim je došao neko koga volite, onda neko koga zapravo ne znate, pa neko ko vam se ne dopada, i na kraju ili svi ljudi ili jedna, određena osoba koju znate, ili ste čuli za nju, koja je doživela patnju. I to je kraj vežbe.

Koliko dugo sve ovo traje? Deset minuta, dvanaest minuta. Koliko često ovo radite? Možete to raditi u svakoj prilici, ali je najbolja prilika kada ste obuzeti pozitivnim osećanjima, kada ste nadahnuti, kada ste radosni, naročito kada je ta radost rezultat vaše prakse meditacije. Ali može biti i drugih situacija u kojima osećate radost. Možda slušate neku lepu muziku, pročitali ste pesmu koja vas je inspirisala ili sedite kod kuće i osećate se vrlo dobro. Umesto da samo sedite i uživate u svemu tome, iskoristite to, na kreativan način, tako što ćete raditi ovu vežbu, metta bhavanu.

Neki ljudi smatraju da je ova vežba suviše površna, da se radi o vežbanju da se osetimo dobro. Ja ne mislim tako. Na osnovu ličnog iskustva i takođe iskustava mnogih drugih, uverio sam se da ova vežba zaista može da nas transformiše i to u najboljem smislu. Da može da razreši mnoge negativnosti
koje osećamo prema samima sebi. Ona vas može učiniti još privrženijima prema onima koje već volite. Ona može izgraditi i učvrstiti veze sa ljudima za koje nikada niste marili. I to jeste dobra stvar. Isto tako ona može premostiti mnoge emocionalne barijere koje imate prema drugim ljudima. Svako ko je duže radio ovu vežbu može vam reći da je ona vrlo efikasna u ovom pogledu.

Zato, iako je neki ljudi možda rade na površan način, na neku vrstu sentimentalnog načina, vi ne morate da radite to isto. Ako vežbate pravilno, u širem kontekstu vaše ukupne prakse, tada je ona vrlo, vrlo blagotvorna. Ona čini divan balans sa vežbom svesnosti disanja. A zašto je vežba strukturisana baš na ovaj način? Postoji vrlo određena struktura i, barem na početku, vrlo je dobro da sledite tu strukturu. Ja, voljena osoba, neutralna osoba, odbojna osoba, svi ljudi. Često se događa, da zbog niza razloga, ljudi imaju problem sa samima sobom, pate od samopodcenjivanja, nekad čak mrze sami sebe. Razlog može biti odgoj, možda su učinili ili misle da su učinili nešto vrlo loše, možda im njihova religija govori da nisu vredni, da su grešni, može biti jako mnogo razloga za to. Neki ljudi jednostavno ne vole sami sebe, a da zapravo ni ne znaju zašto.

Kakav god da je razlog, takva situacije je vrlo štetna. Ako sebe vidite kao sopstvenog neprijatelja, gde god da se nađete, osećaćete se loše. Skoro da je kliše reći, ali zapravo nije kliše, da ako niste u stanju da volite sebe, ako ne možete da budete pozitivni prema samima sebi, tada će vam biti zaista teško da budete pozitivni prema drugima. Naklonost prema samome sebi, ono što je Buda nazivao „atthakama“ ili „atthapiya“, samopoštovanje, privrženost samome sebi, jeste jedna vrlo dobra stvar. A metta bhavana pomaže da se ona uspostavi i zato polazimo od samih sebe.

Zatim, namerno mislimo o ljudima koje volimo. Često se desi da mi volimo te ljude, imamo to osećanje prema njima, ali možda je prošlo jako mnogo vremena otkada smo ta osećanja svesno formulisali. Često prođe mnogo vremena kako nismo voljenoj osobi saopštili ta osećanja. Zato, biti svestan i podsetiti sebe na ta osećanja u izvesnom smislu znači obnoviti ih. Dakle, kada to radimo prema voljenoj osobi, podsećamo sebe koliko je nama ta osoba važna.

Zatim se okrećemo ka neutralnoj osobi, nekome ko niti volimo, niti ne volimo. To je takođe vrlo važno, jer verovano većina ljudi sa kojima dolazimo u kontakt, pripada upravo ovoj kategoriji. Čovek koji živi u trećoj kući od vaše. S vremena na vreme ga sretnete, kažete mu „Dobro jutro“ i to je to. Nemate neki odnos prema njemu. Ovo ne znači da treba da imate odnos apsolutno prema svakome, ali svakako širenje kruga onih do kojih nam je stalo jeste dobra stvar. I ova nam vežba pomaže u tome. Mi se više ne odnosimo prema ljudima kao nečemu što je unapred zadato, ne tretiramo ih više kao objekte, kao nekakve papirnate lutke, počinjemo da ih vidimo onakvima kakvi zaista jesu, kao osobe, poput nas samih. I kada se to dogodi, sposobni smo da ih razumemo, više nego što je to bilo ranije slučaj. I ko zna, kada jednom počnemo da se prema njima odnosimo na pozitivan način, i oni postaju takvi prema nama, tako se stvara nova vrsta odnosa, novo prijateljstvo.

Na kraju mislimo na osobu koja nam se ne dopada. Meni je ovakva vrsta meditacije veoma pomogla. Jer kad sam počeo da vežbam, morao sam da se zamisli: „Ko je taj koga ne volim? Možda ovaj, možda onaj... ili možda neko treći?“ A to me je odvelo ka tome da porazmislim zašto ne volim tu osobu. Uglavnom, ako se upitate ili vas neko drugi upita: „Zašto ne volite tu osobu?“ odgovor će biti: „Zato što je rđava osoba“. Ali činjenica je da nju vole neki drugi ljudi, verovatno njena porodica, prijatelji je vole. Onda se pitamo, šta je to što nas sprečava da je volimo. I takvo pitanje nam može otkriti neke stvari.

Moguće je da je ta osoba u nekom pogledu rđava, ali isto tako to ne mora biti pravi razlog zašto nam se ne sviđa. Pravi razlog može biti to što je ona bolja od mene, više je postigla u životu, bolje izgleda ili bilo šta drugo. Ljudski um je vrlo kompleksna stvar i ovo je odličan način da uočimo makar nagoveštaje o tome šta se zaista događa u našem srcu i umu. I ukoliko se na taj način sve te netrpeljivosti, negativnosti, nesviđanja, čak možda i mržnja, promene ili stišaju, to je dobro za mene, a i za druge. Ako negujem mržnju, ogorčenje u srcu, to nije dobro za mene, nije dobro ni za druge. Ako ni zbog čega drugog, treba to da izbegnem radi svoje dobrobiti. Svesno i strpljivo radimo sa bilo kojim negativnostima koje možda osećamo prema drugima.

Na kraju smo rekli da imate izbor između dve mogućnosti. Da mislite na sve ljude, sva bića, na svakoga, što vam može pomoći da otvorite, proširite polje svojih pozitivnih osećanja, svoje dobre namere. Ili da pomislite na jednu osobu koju znate ili ste tek samo čuli o njoj, koju muči patnja, nesreća ili bol. Time svojim pozitivnim osećanjima dodajete i jednu dimenziju saosećanja, koja ih održava u vezi sa stvarnošću. To je dakle razlog zašto je Buda podučavao metta bhavanu. Da u proces meditacije uključi i ona najpozitivnija među osećanjima, kao što su recimo ljubav i prijateljstvo.

Dakle, od sada pa do naredne nedelje, ako tokom tog perioda uočite da postoji neki rezultat vašeg praktikovanja meditacije, da je vaš um postao smiren i radostan, ili ako ste doživeli neko prijatno iskustvo, zastanite sa vežbanjem u tom trenutku, i dok dalje sedite na istom mestu, prebacite fokus pažnje sa daha na centar grudi i onda prvo pomislite na samoga sebe, blagoslovite sebe, poželite sebi dobro. Pomislite na voljenu osobu, blagoslovite je, poželite joj dobro. Pomislite na neutralnu osobu, blagoslovite je, poželite joj dobro. Pomislite na osobu koju ne volite, i učinite isto. Na kraju pomislite na sve ljude, sva bića ili na jednu osobu, jedno biće koje znate ili ste čuli da pati i zračite mettu ka njoj.

Sledeći put govorićemo malo više o metta bhavani i videti šta ste uradili prethodne nedelje. Hvala i prijatno.

(nastaviće se)

[Sati]

Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju

Deo 6: Plodovi meditacije

Dobar dan, ponovo, i dobrodošli! Prošle nedelje govorili smo o metta bhavani ili o razvijanju prijateljske ljubavi. Pominjali smo da je za ovu posebnu vrstu prakse najbolje da za osnovu ima pozitivna osećanja: radost, sreća ili osećaj lakoće... I ako to radite, time pozitivne emocije, najpozitivnije emocije integrišete u svoju duhovnu praksu. Takođe smo sugerisali da kombinacija dve prakse: sabranosti, sposobnosti da u sebi razvijemo tu nepomičnu tačku posmatranja i sposobnosti da postepeno naučimo da imamo pozitivna osećanja prema sebi i drugima, uključujući čak i ljude koji su za nas obično neprijatni, dakle, kombinacija ove dve prakse jeste najvažniji deo budističke meditacije.

I tako, tokom poslednjih četiri-pet nedelja prošli smo kroz ove specifične vežbe, objasnili smo na koji ih način vežbamo, i danas bih želeo da kratko govorim o promenama koje se mogu dogoditi kao rezultat ovih vežbi koje je Buda preporučio pre mnogo, mnogo godina. Budino razumevanje čovekove situacije je takvo da smo zapravo mi ti koji stvaramo svet u kojem živimo. Kad ovo kažem ne mislim time da spoljašnji svet ne postoji, naravno da postoji. Ali kako ga mi tumačimo i kako se prema njemu odnosimo, a onda i kako na njega reagujemo i potom osećamo, to u velikoj meri dolazi iz našeg uma.

Neko ko je je vrlo sumnjičav, videće zaveru i neprijatelje na svakom koraku. On će i najbezazleniji gest tumačiti kao preteći i podmukao. Neko drugi ko svet gleda kroz ružičaste naočare možda neće videti pretnje i opasnosti  ni tamo gde one zaista postoje. Smisao i cilj čitavog budističkog puta leži u onome što je Buda nazvao "yatha-bhuta ñanadassana", razvijanje znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu. Ne onakvih kakve bismo mi voleli da jesu, ne onakvih kakve se nadamo da jesu, već kakve zaista jesu. Kada smo u takvom poziciji ili kako što više zauzimamo jednu takvu poziciju, sve je veća verovatnoća da ćemo biti u stanju da donosimo inteligentne odluke o tome kako da se odnosimo prema svetu oko sebe, prema drugim ljudima, različitim situacijama. Jer tako često ponašamo se na sasvim iracionalan, samootežavajući, neuk način.

Jedan primer bio bi da neko smatra kako mu se u životu ukazuje premalo šansi, pa se odluči da uzima droge ili počne da pije. Na jednoj strani, moguće je razumeti njegovu frustraciju i razlog zašto se na to odlučio. Ali to jednostavno nije racionalan način rešavanja jedne problematične situacije. Na drugoj strani, ljudima se mogu ukazati prilike, ali oni su toliko nestrpljivi da ih dočekaju da ih unapred pokvare  ili spreče i da se uopšte pojave.

Svrha budističkog vežbanja uma otuda je "yatha-bhuta ñanadassana", da imamo znanje i viđenje svari kakve zaista jesu, tako da smo u prilici da načinimo mudriji izbor kako da se odnosimo prema drugim ljudima i situacijama u koje nas život dovede.

Pa kako onda dve pomenute vežbe to postižu? Prva vežba o kojoj smo govorili jeste sabranost pažnje ili svesnost, sposobnost uočavanja i nevezivanja za različita iskustva koja imamo. Prvenstveno za misli i osećanja, ali isto tako i telesne osećaje. Ako smo u stanju da sve više razvijamo svesnost tih doživljaja u trenutku kad se jave, i napravimo prostor, pauzu, pre nego što na njih reagujemo, tada ćemo se prema stvarnosti odnositi na potpuno drugačiji način. Unutar tog prostora imaćemo mogućnost izbora, a tamo gde postoji mogućnost izbora, tu postoji i mogućnost slobodnog postupanja umesto reagovanja na uslovljen način, predvidiv i čak unapred predodređen način.

Dakle, ponekad se osetimo isprovociranim. Ta provokacija može biti iznenadna i dramatična, a moguće je da nas neko duže vremena gnjavi, tako da postepeno postajemo sve ljući i ljući i onda eksplodiramo. Kako god bilo, moguće je da eksplozija nije baš najbolja reakcija na jednu od ove dve situacije. Ali često nemamo izbora. Bes u nama naraste, a da toga nismo ni svesni, i onda na njega reagujemo, opet a da toga nismo ni svesni.

Takva reakcija može biti nekad korisna, a može nam se dogoditi da preteramo, da izgubimo kontrolu, pa zbog svega kasnije zažalimo, možda jako zažalimo. Kada se takva stvar dogodi, sami sebi kažemo: "Nisam bio pri sebi". Ili: "Bio sam van sebe od besa". U izvesnom smislu, to je upravo ono što se i dogodilo. Nismo pri sebi, izvan sebe smo, ili najjednostavnije rečeno, nismo bili sabrani i svesni. Ako jesmo sabrani i svesni i iznenada se javi situacija u kojoj bismo obično reagovali besom, veće su šanse da ćemo uspeti da se zaustavimo.

Zato, ako na ovaj način vežbate, prolazeći kroz različite situacije u životu, otkrivate da više ne bivate tako lako isprovocirani, a i kad jeste, ne reagujete na to tolikom količinom besa. Ili kad se i razbesnite, taj bes ne traje više toliko dugo. A kad vas bes prođe, za sobom neće ostaviti toliko mnogo tragova u vidu, recimo, ogorčenja.

Naravno, nisu sve situacije u našem životu tako negativne kao pomenuta. Nekada nam i one pozitivne stvaraju probleme. Iskušenja, mogućnost nekog izuzetno prijatnog čulnog doživljaja, mogu nas nekad navesti i na neke vrlo, vrlo loše odluke. Zbog kojih ćemo tek kasnije zažaliti, možda povrediti nečija osećanja ili stvoriti konfuziju u samima sebi.

I ovde važi ista stvar. Ako smo u stanju da posmatramo to iskustvo, recimo iskušenje, mogućnost vrlo snažnog čulnog užitka, ako smo u stanju da ga posmatramo, da iskoračimo unazad i posmatramo ga, tako da postoji prostor između nas i njega, tada je unutar tog prostora sadržana i mogućnost donošenja jedne obazrive, promišljene odluke. Razmatranja i posledica onoga za šta smo u iskušenju da uradimo. Tako ćemo možda biti u stanju da se zaustavimo, promislimo, i donesemo jednu racionalniju, bolju odluku. Uopšte, mogućnosti jedne ovakve strategije jesu ogromne.

Nezavisno od ovakvih, jasno određenih, individualnih iskustava, postoje i ona iskustva koja na neki način čine pozadinu našeg života. Možda nas nešto nervira s vremena na vreme, ali nismo nervozni sve vreme. Možda imamo prijatna iskustva s vremena na vreme, ali ih nemamo sve vreme. No ,moguće je, da izvan tih uobičajenih, pojedinačnih iskustava, imamo i neka "pozadinska", suptilnija, manje uočljiva iskustva kao što je recimo opšti osećaj frustriranosti, opšti osećaj nezadovoljstva, neodređeni osećaj neostvarenosti. Ako takva iskustva postoje, vrlo često na njih reagujemo ili postupamo njima pokretani, zbog njih donosimo odluke, a da pri svemu tome zapravo nismo do kraja svesni postojanja tog osećaja.

I opet, praksa jednostavnog sedenja, posmatranja, pri čemu smo svesni onoga što jeste može i ove stvari uvesti u domen naše pažnje. I tada možemo početi da ih istražujemo. A kada počnemo da ih istražujemo, možda ćemo biti u stanju da dođemo do nekog korisnog zaključka o njima, da bismo ih na kraju rešili. Tako možemo reći da je vežbanje svesnosti na vrlo lep način ilustrovano izrazom lica koje Buda ima na svojim statuama. Kada pogledate neki Budin kip, ako je lepo urađen, obično njegovo lice kao da zrači, smireno je, i vrlo retko su oči otvorene. Obično su poluotvorene. I vrlo blag osmeh na licu.

Time su umetnici pokušavali i ponekad i uspevali, da u nama stvore utisak smirenog, nepristrasnog, spokojnog posmatranja onoga što se događa, bez ikakvog uplitanja u to. Utisak nekog ko je poput nepomičnog centra u sred možda neke velike uskomešanosti. Kao što se kaže u hrišćanskoj tradiciji: "Biti u svetu, ali ne nužno i od tog sveta". Ili da upotrebim budističku metaforu: "Biti poput lotosa što se izdigne iznad mulja i blatne vode iz kojih je iznikao".

Ako smo u stanju da tako živimo, a to svakako jeste moguće uz redovno praktikovanje meditacije, tada se menja priroda čitavog našeg iskustva. Iz uskomešanosti i haosa, nemira i frustracije, preobražava se u mir, spokojstvo i zdrav razum.

Dalje, kada govorimo o metta bhavana, razvijanju blagonaklone, prijateljske ljubavi, kakav efekat to ima na naš život? Prema Budi, svako od nas ima vrlo veliku sposobnost za blagonaklonost. Moj je osećaj da je to jedna savršeno prirodna, možda urođena sposobnost. Međutim, kada pogledamo svet oko sebe, kada čitamo novine, čak i lokalne, ponekad naiđemo na ljude koji čine vrlo brutalne stvari, čak one koji su okrutni prema samima sebi. Moguće je da s vremena na vreme i sami učinimo tako nešto. Ili je neko učinio nešto tako nama. Pa šta se to dogodi?

U normalnim okolnostima, mislim da je veća verovatnoća da ćemo postupati na dobar, koristan, prijateljski i blagonaklon način. Nažalost, situacija je takva da nas neka iskustva provociraju, naše želje su takve da često ignorišemo ili smo nesposobni da imamo takva pozitivna osećanja, zato što drugi elementi igraju svoju ulogu. Ljubomora, egoizam, lični interes, pohlepa, nestrpljivost, bes i slično zamagljuju, sprečavaju, potiskuju ili potpuno neutrališu našu unutrašnju sposobnost da budemo blagonakloni i dobri.

Uz praktikovanje sabranosti i svesnosti počinjemo da se prilagođavamo, da zapažamo te negativne osobine i tako one počinju lagano da slabe. Često one počinju da slabe jednostavno zato što su sada izložene svetlu svesnosti. Ali nije dovoljno da samo uklonimo te negativne osobine koje nas guše, moramo takođe podsetiti svoje srce, da izrazi blagonaklonost. Moramo mu dopustiti da vežba kako bi svi ti, u nama već postojeći pozitivni kvaliteti ostali snažniji. A nema nijedne bolje vežba za to od praktikovanja metta bhavane, razvijanja prijateljske ljubavi.

Tako, počinjemo da vežbamo na način koji smo ovde već opisali. Želimo dobro sami sebi, onima koje volimo, obraćamo pažnju na neutralne osobe, uključujemo i njih u domen naše blagonaklonosti. Zatim čak primamo i ljude koje inače ne bismo, zato što su nas povredili, ugrozili i tako dalje. I onda, s vremena na vreme, mislimo na one koji su u nevolji ili o svim bićima uopšte.

Neki ljudi čuju o vežbanju prijateljske ljubavi i misle da je to tek vežba sa ciljem da se mi bolje osećamo, ništa više do pumpane nekakvih banalnih sentimenata. Jeste, neki ljudi vežbaju ovu praksu, meditiraju upravo na takav, površan način. Ali moje lično iskustvo sa ovom vežbom, kao i iskustva mnogih meditanata, jeste da ako je radite na pravi način, tada ona nesumnjivo ima vrlo velik i vrlo moćan efekat na otvaranje našeg srca, stvarajući priliku za pozitivne emocije da iz njega izrone.

Neko mi je sasvim nedavno rekao: "Ako pomislim na nekoga koga ne volim, i u sebi ga blagosiljam, kažem mu: 'Budi zdrav i srećan', ja to mogu reći, ali možda u isto vreme misliti: 'Budi bolestan i nesrećan'. Drugim rečima, ono što govorim u sebi možda ne korespondira sa onim što zaista osećam."

To mi je ta osoba rekla upravo pre neki dan. Uz to me pitala šta da radi u takvoj situaciji. Kako da promeni takvu situaciju? I ovo je moj odgovor. Ako sedite i mislite na neutralnu osobu ili na nekoga koga ne volite, i ako kažete "Budi zdrav i srećan", "budi spokojan i miran" i tako dalje. Ako govorite te reči, čak i ako tako ne osećate tog trenutka, već sama činjenica da to izgovarate pokazuje vašu želju da se promenite, pokazuje da nastojite da se izborite sa negativnim osećanjima u sebi.

A ako u vama postoje takva želja i takvo nastojanje, vremenom će vaša osećanja početi da korespondiraju sa vašom namerom. Otuda je ovakva vrsta prakse  uvek delotvorna. I njeni rezultati su vrlo, vrlo pozitivni.

Zlonamernost, zavist, manja iritiranost, želja za osvetom, da se revanširamo ljudima, neprekidno upinjanje da budemo bolji od drugih, sklonost da omalovažavamo druge, da im se podsmevamo, da ih prestrogo prosuđujemo, malo pomalo, sve se to postepeno menja.  A šta je rezultat svega toga? Rezultata je vrlo mnogo i oni su vrlo pozitivni. Jedna stvar je da počinjemo mnogo lakše da se krećemo kroz život. Umesto da moramo da se sukobljavamo sa ljudima, da nastojimo da ih nadmudrimo, klizimo kroz život, imamo bolje odnose sa ljudima, imamo više prijatelja, ljudi nas više vole, odnose se prema nama na konstruktivniji i pozitivniji način.

I ono što je pojednako važno, sve te negativne osobine imaju loš uticaj i na nas same. Tačno je da postoji jedna vrsta  izopačenog zadovoljstva kada se nekome osvetimo za nešto, kada mu naudimo; tačno je da takvo zadovoljstvo postoji. Ali je ono takođe često pomešano sa jednom vrstom neprijatnog osećaja.

Isto tako je ukazivano, s pravom, da ljudi koji dugo u sebi neguju takva negativna osećanja, prema sebi ili drugima, često to ostavlja traga i na njihovom licu, na izrazu koje ono ima. Može se isto tako dogoditi da posle dužeg vremena takvi ljudi ozbiljno obole, čak je to vrlo moguće.

Ali kada sva ta negativna osećanja nestanu, kad steknemo sposobnost da budemo blagi i da na ljude gledamo sa blagonaklonošću, čak i onda kada vidimo njihove nedostatke, čak i kad znamo da oni nisu savršeni, sposobnost da oprostimo, da budemo srećni i dopustimo  drugima da idu svojim putem,
tamo gde je to prikladno, da izađemo drugima u susreti i pomognemo im, glavna stvar koja dolazi kao rezultat svega toga jeste da se i sami osećamo srećnijima.

Sreća, radost i blagostanje postaju sve veći deo vašeg života. I to je upravo ono što svako od nas najviše priželjkuje, za čime najviše traga.

Nekada mislimo da ako radimo upravo suprotne stvari, ako eliminišemo naše neprijatelje, nastojimo da budemo bolji od drugih, upinjemo da se popnemo više od njih ili ih sprečavamo da dostignu naš nivo, kakav god da je on, ubeđeni smo da je upravo to što će nas učiniti srećnijima. Ali u stvarnosti nas sve to samo čini tužnijima i ružnijima.

Dakle, dve glavne prednosti praktikovanja metta bhavane jesu da naši odnosi sa drugima postaju bolji i da mi sami postajemo srećniji. Znanje, jasnoća, uvid, na jednoj strani, i blagost, otvorenost i sreća na drugoj. Jedan je element sreća zasnovana na eliminaciji negativnih stvari, a drugi je sreća zasnovana na prisutnosti pozitivnih stvari. I upravo je takva sreća ono za čim svako od nas traga.

Na kraju, postavlja se pitanje, koliko sve to vežbanje traje? Koliko dugo ćemo morati da meditiramo da bismo videli sve te kvalitete kako postaju deo našeg svakodnevnog života. To je nemoguće reći unapred. Jer meditacija nije nalik nekakvoj trci, gde svi krećemo sa iste tačke. Zapravo mi polazimo sa različitih polaznih pozicija. Naše ličnosti, naše lične istorije se razlikuju, imamo različit mentalni sklop, mentalna obeležja i sklonosti. Ali jedno jeste sigurno. Ako redovno praktikujemo meditaciju, posvećeni smo joj iskreno, doći će vreme kada će se promene dogoditi, doći će vreme da počnemo da osećamo uvid, radost i sreću kakvi su obično privilegija samo probuđenih.

Želim da vam se svim zahvalim na pažnji tokom svih ovih nedelja. Nadam se da bi ono što sam rekao moglo da vam bude od koristi, da vam pomogne da bolje razumete budističku meditaciju. Isto tako se nadam da ćete porazmisliti o svemu što je ovde rečeno i krenuti da vežbate. Ako se na to zaista odlučite, garantujem vam da će to promeniti vaš život.

Hvala vam najlepše! 

(kraj)

[Sati]

E sad kad sam stavio ove lekcije jednu po jednu, rešio sam i da ih sve spakujem u jednu lepu knjižicu, koju možete skinuti
odavde
Praktičlnije je 

Uživajte 

[Aparigraha]

A ja do pre nekoliko meseci hvatala beleske uz ove snimke na BuddhisTV  A sad jos ima i .pdf! Svaka cast za trud!

[Sati]

Pa što ne reče, da ti uštedim trud 

[miki]

Ukoliko nekog interesuju medititativna povlacenja (retreat) u jugoistocnoj Aziji, ovde ima dosta korisnih informacija na engleskom:
 
http://www.retreat-infos.de/Download/RFAE2010.pdf

[Aparigraha]

A šta da radimo mi kojima ni polu-lotus nije u opciji? 

A siddhasana za ukrstene noge (Buddha nam savetuje da nam noge u meditaciji budu ukrstene) :





Ili bez ukrstanja nogu - vajrasana?

[Aparigraha]

A šta da radimo mi kojima ni polu-lotus nije u opciji? 

A siddhasana za ukrstene noge (Buddha nam savetuje da noge u meditaciji budu ukrstene) :





Ili bez ukrstanja nogu - vajrasana?

[Ex01]

Da al ruke idu na drukciji nacin ili ni to nije nuzno?

[Aparigraha]

Gest meditacije (Samadi ili đana mudra), oba dlana počivaju u krilu, a dlanovi su okrenuti nagore.
Zapravo, levi dlan na desnom i oba su okrenuta nagore.


http://yu-budizam.com/texts/mudra.html

[Ex01]

[font='trebuchet ms', arial, helvetica, clean, sans-serif]Evo na kraju sam nabasao na Ishnaan, vodenu terapiju koju izgleda rade Yogini. [/font]
[font='trebuchet ms', arial, helvetica, clean, sans-serif]Ishnaan Therapy (Cold Shower)[/font]

[font='trebuchet ms', arial, helvetica, clean, sans-serif]Zanimljivo je kako u ovom videu tip kaze da je jutro dobro pocet djelima hrabrosti.
Znam da ovakva stvar i ne treba bit na Theravada dijelu foruma i zato necu ulazit u nju vise, ali cisto jer sam spominjao situaciju ranije, kazem, zasto ne podjelit sada =)[/font]
[font='trebuchet ms', arial, helvetica, clean, sans-serif]Evo vam i [/font]   za dobro jutro!

[Sati]

Gest meditacije (Samadi ili đana mudra), oba dlana počivaju u krilu, a dlanovi su okrenuti nagore.
Zapravo, levi dlan na desnom i oba su okrenuta nagore.


http://yu-budizam.com/texts/mudra.html

Ako smem da korigujem, desni dlan u levom, kako je i na slici sa linka.
Mada, ako je nekom zgodnije obrnuto, verovatno nije ni presudno koji je redosled.

Takođe, slušao sam učitelje koji kažu da dlanovi mogu biti i na kolenima, okrenuti nadole.
Dakle, treba isprobati, pa šta najviše odgovara. Ja sam se odlučio za desni dlan u levom i nije ni tako loše 

[Aparigraha]

Super! A ja bila ubedjena da je to od neke vaznosti   

[Aparigraha]

Ex01, bojim se da je taj snimak daleko od theravade isto onoliko koliko je daleko od yoge. Simpatican cika. Nisam znala da yogini mogu imati i preko stotinu kilograma, taj je onda pravi majstor. Sikh Dharma? Takodje, zanimljivo je da je mnogo vremena posveceno kozhi i utrljavanju ulja u nju? Sjajna meditacija masazom. Mozda je to ipak samo praktikovanje svesnosti? I to je nesto.