A to ti misliš na poroke.
Pa dobro, nije ni meditacija čarobni štapić, pa da će posle mesec-dva svi "poroci" nestati.
Ali barem si ih postao svestan, a to je prvi korak.
E sad može ti se činiti da si tom svesnošću samo povećao patnju, ali upravo ta svesnost ti daje nadu da ćeš malo-pomali uspeti da preskočiš makar svaku treću kesu čipsa ili šta već
A i ako se rešiš da je otvoriš, verujem da je jedeš nesvesno. E odsad je jedi svesno, gric po gric i verovatno će ti na pola kese biti već muka od pojedenog. Pa će ti je biti lakše ostaviti. Za posle
Hoću d akažem da i kad "zgrešiš", sad to činiš kao svesnu odluku, a ne nesvesno i posle i nema kajanja. Jer si ti tako odlučio. Odlagao si, odlagao, pa kad više nisi mogao, "ugrešio si". Ali to nije smak sveta. Odmah naila nova prilika za vežbanje u kojoj ćeš sad pojesti malo manje čipsa i tako postepeno, kao što sve mora ići postepeno, a ne kao u filmovima, tras i rešen problem
Njanavira je bio monah 20 godina i kruže glasine da ga je i posle toliko vremena jakomučila seksualna žudnja.
Nije čovek mogao da je se oslobodi. Eto, ne deluje baš optimistički, ali šta nam drugo ostaje? Ili da vežbamo i nadamo se da će se patnja smanjivati ili da sebe odmah osudimo na doživotnu patnju.
Elelm, ne pravi dramu od svake kese čipsa. Opusti se. I opet, kažem, eksperimentiši.
Kaži sebi, baš da vidim šta će se tako strašno desiti ako pola sata ili sat sedi u sobi i ništa ne radim. Već samo gledam kroz prozor u daljinu. Hoću li poludeti, hoće li mi opasti kosa ili će me udariti grom?
Nešto slično sam i ja eksperimentisao na kursu kad je trbalo da sedim sat bez mrdanja. A ja krenem i izbrojim šest promena položaja u jednom sedenju. Narednog dana probam da smanjim na pet i tako dalje. Al to ne ide tako lako.
I onda dođe popodne kad kažem sebi, ajde da vidim kad me tako jako boli koleno i zaista osećam da MORAM da se pomerim I TO OVOG TRENUTKA, hajde da se ne pomerim odmah, da makar izdržim narednih 5-10 minuta. Baš da vidim hoće li mi se noga sasušiti ili će mi mozak proključati. I za divno čudo ne desi se ni jedno ni drugo.
I onda vidiš da je taj nagon bio samo larma u tvojoj glavi i da sa telom i nije toliki bio problem.
Ali sa ovim takođe moraš biti oprezan. ne sili sebe, da ne bi sam sebe povredio.
Zato i kažem sedneje i gledanje kroz prozor. Tu ne možeš sebe povrediti. Bar se nadam
