XVI Poglavlje o jednoj stvari
Prvi odeljak
♦ 296. „Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. Koja je to stvar? Podsećanje na Budine kvalitete. Monasi, to je ta stvar koja razvijena i uvežbavana vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.“
♦ 297. „Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. Koja je to stvar? Podsećanje na kvalitete Učenja.
isto... na kvalitete monaške zajednice... na vrline... na darežljivost... na božanstva... svesnost disanja... svesnost smrti... svesnost tela... podsećanje na smirenost.
Monasi, to je ta stvar koja razvijena i uvežbavana vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.“
Drugi odeljak
♦ 298. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala štetna stanja rastu i potpuno se razvijaju, kao što je to, monasi, pogrešno gledište. Kod nekoga sa pogrešnim gledištem, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala štetna stanja rastu i potpuno se razvijaju.“
♦ 299. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju, kao što je to, monasi, ispravno razumevanje. Kod nekoga sa ispravnim razumevanjem, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju.“
♦ 300. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala korisna stanja ne nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, pogrešno gledište. Kod nekoga sa pogrešnim gledištem, monasi, nenastala korisna stanja ne nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“
♦ 301. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, ispravno razumevanje. Kod nekoga sa ispravnim razumevanjem, monasi, nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 302. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastalo pogrešno gledište nastaje i nastalo pogrešno gledište raste kao što je to, monasi, površno razmatranje. Kod onoga ko površno razmatra, monasi, nenastalo pogrešno gledište nastaje i nastalo pogrešno gledište raste.“
♦ 303. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastalo ispravno razumevanje nastaje i nastalo ispravno razumevanje raste kao što je to, monasi, temeljno razmatranje. Kod onoga ko temeljno razmatra, monasi, nenastalo ispravno razumevanje nastaje i nastalo ispravno razumevanje raste.“
♦ 304. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje se bića nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu, kao što je to, monasi, pogrešno gledište. Bića sa pogrešnim gledištem, monasi, nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.“
♦ 305. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje se bića nakon sloma tela, nakon smrti preporođaju na dobrom odredištu, u nebeskom svetu, kao što je to, monasi, ispravno razumevanje. Bića sa ispravnim razumevanjem, monasi, nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.“
♦ 306. „Monasi, kod osobe sa pogrešnim gledištem, koji god da je telesni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i koji god verbalni postupak... isto... i koji god mentalni postupak da je učinjen u vezi sa tim gledištem i sve namere, porivi, impulsi i voljne sile, sve to vodi ka neprijatnom, neugodnom, mrskom, štetnom, ka bolnom.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, loše gledište.
Kao kada bi, monasi, seme biljke nim, seme gorkog krastavca ili gorke tikve u vlažno tlo bilo posađeno, sve materije što ono uzima iz zemlje i vode, sve to vodi ka gorkom, kiselom, neprijatnom ukusu.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, loše seme.
Isto tako, monasi, kod osobe sa pogrešnim gledištem, koji god da je telesni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i koji god verbalni postupak... isto... i koji god da je mentalni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i sve namere, porivi, impulsi i voljne sile, sve to vodi ka neprijatnom, neugodnom, mrskom, štetnom, ka bolnom.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, loše gledište.“
♦ 307. „Monasi, kod osobe sa ispravnim razumevanjem, koji god da je telesni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i koji god da je verbalni postupak... isto... i koji god da je mentalni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i sve namere, porivi, impulsi i voljne sile, sve te stvari vode ka prijatnom, ugodnom, dopadljivom, korisnom, ka zadovoljstvu.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, dobro gledište.
Kako kada bi, monasi, seme šećerne trske, seme pirinča ili vinove loze u vlažno tlo bilo posađeno, sve materije što ono uzima iz zemlje i vode, sve to vodi ka slatkom, prijatnom, izvrsnom ukusu.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, dobro seme.
Isto tako, monasi, kod osobe sa ispravnim razumevanjem, koji god da je telesni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i koji god da je verbalni postupak... isto... i koji god da je mentalni postupak učinjen u vezi sa tim gledištem i sve namere, porivi, impulsi i voljne sile, sve te stvari vode ka prijatnom, ugodnom, dopadljivom, korisnom, ka zadovoljstvu.
Koji je tome uzrok?
Njegovo, monasi, dobro gledište.“
Treći odeljak
♦ 308. „Monasi, jedna osoba na ovome svetu rodila se na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi. Koja je to osoba? Osoba sa pogrešnim gledištem i iskrivljenim viđenjem. On mnoge od pravog učenja odvraća i u pogrešnom učenju utvrđuje. Monasi, to je ta osoba na ovome svetu koja se rodila na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi.“
♦ 309. „Monasi, jedna osoba na ovome svetu rodila se na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi. Koja je to osoba? Osoba sa ispravnim razumevanjem i neiskrivljenim viđenjem. On mnoge od pogrešnog učenja odvraća i u ispravnom učenju utvrđuje. Monasi, to je ta osoba na ovome svetu koja se rodila na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi.“
♦ 310. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja je tako vredna pokude kao što je to, monasi, pogrešno gledište. Pogrešno gledište, monasi, jeste najgora stvar vredna pokude.“
♦ 311. „Monasi, ne vidim nijednu drugu osobu koja je toliko doprinela šteti mnogih, nesreći mnogih, propasti, gubitku i patnji mnogih osoba - bogova i ljudi, kao što je to, monasi, neznalica Makkhali. Kao što bi, monasi, ribareva mreža na ušću reke donela mnogim ribama štetu, patnju, nesreću i propast, isto tako je, monasi, neznalica Makkhali ,zamka za ljude', u ovom svetu rođen mnogim bićima na štetu, patnju, nesreću i propast.“
♦ 312. „Monasi, ko god da ohrabruje nekoga u loše izloženom učenju i disciplini, onaj koji je tako ohrabrivan i onaj ko se tako vežba, svi oni mogo loših dela gomilaju.
A šta je tome uzrok?
Loše izlaganje učenja.“
♦ 313. „Monasi, ko god da ohrabruje nekoga u dobro izloženom učenju i disciplini, onaj koji je tako ohrabrivan i onaj ko se tako vežba, svi oni mnogo dobrih dela gomilaju.
A šta je tome uzrok?
Dobro izlaganje učenja.“
♦ 314. „Monasi, kod loše izloženog učenja i discipline, meru darivanja treba da poznaje darodavac, a ne primalac.
A šta je tome uzrok?
Loše izlaganje učenja.“
♦ 315. „Monasi, kod dobro izloženog učenja i discipline, meru darivanja treba da poznaje primalac, a ne darodavac.
A šta je tome uzrok?
Dobro izlaganje učenja.“
♦ 316. „Monasi, ko god da ulaže trud u loše izloženom učenju i disciplini, taj u patnji boravi.
A šta je tome uzrok?
Loše izlaganje učenja.“
♦ 317. „Monasi, ko god da je lenj u dobro izloženom učenju i disciplini, taj u patnji boravi.
A šta je tome uzrok?
Dobro izlaganje učenja.“
♦ 318. „Monasi, ko god da je lenj u loše izloženom učenju i disciplini, taj u sreći boravi.
A šta je tome uzrok?
Loše izlaganje učenja.“
♦ 319.„Monasi, ko god da ulaže trud u dobro izloženom učenju i disciplini, taj u sreći boravi.
A šta je tome uzrok?
Dobro izlaganje učenja.“
♦ 320. „Baš kao što, monasi, mala količina izmeta ima neprijatan miris, isto tako, monasi, ne odobravam čak ni malu količinu bivanja, čak ni za trenutak.“
♦ 321. „Baš kao što, monasi, mala količina urina ima neprijatan miris... mala količina pljuvačke ima neprijatan miris... mala količina gnoja ima neprijatan miris... mala količina krvi ima neprijatan miris... isto tako, monasi, ne odobravam čak ni malu količinu bivanja, čak ni za trenutak.“
Četvrti odeljak
♦ 322. „Baš kao što je, monasi, zanemarljivo malo u ovoj Đambudīpi prijatnih parkova, gajeva, ravnica i jezera, a zaista mnogo više strmih litica, neprelaznih reka, neprohodnih područja i nedostupnih planina, isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se rađaju na suvom, a mnogo je više bića koja se rađaju u vodi.“
♦ 323. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se preporađaju među ljudima, a mnogo je više bića koja se drugde preporađaju.“
...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se preporađaju u centralnoj oblasti, a mnogo je više bića koja se preporađaju u okolnim područjima, među strancima i varvarima.“
♦ 324. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja su mudra, pametna, bistra, sposobna da razumeju ono što je dobro rečeno i ono što je loše rečeno, a mnogo je više bića koja su glupa, tupa, nesposobna da razumeju ono što je dobro rečeno i ono što je loše rečeno.“
♦ 325. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja su obdarena plemenitim okom mudrosti, a mnogo je više bića koja su bez znanja i zbunjena.“
♦ 326. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja uspeju da vide Tathāgatu, a mnogo je više bića koja ne uspeju da vide Tathāgatu.“
♦ 327. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja uspeju da čuju učenje i disciplinu koje je Tathāgata izložio, a mnogo je više bića koja ne uspeju da čuju učenje i disciplinu koje je Tathāgata izložio.“
♦ 328. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja nakon što su čula učenje, to učenje i zapamte, a mnogo je više bića koja, nakon što su čula učenje, to učenje ne zapamte.“
♦ 329. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja zapamćenom učenju istražuju smisao, a mnogo je više bića koja zapamćenom učenju ne istražuju smisao.“
♦ 330. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja razumeju smisao i učenje u potpunosti i vežbaju u skladu sa tim, a mnogo je više bića koja razumeju smisao i učenje u potpunosti, ali ne vežbaju u skladu sa tim.“
♦ 331. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja pokrene osećaj neodložnosti, a mnogo je više bića koja ne pokrene osećaj neodložnosti.“
♦ 332. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja pokrenuta osećajem neodložnosti ulažu temeljan napor, a mnogo je više bića koja pokrenuta osećajem neodložnosti ne ulažu temeljan napor.“
♦ 333. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja na temelju obuzdavanja postižu koncentraciju, sažmu um u jednu tačku, a mnogo je više bića koja na temelju obuzdavanja ne postižu koncentraciju, ne sažmu um u jednu tačku.“
♦ 334. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja dobiju hranu najboljeg ukusa, a mnogo je više bića koja ne dobiju hranu najboljeg ukusa, hrane se bilo čime iz prosjačke zdele.“
♦ 335. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja zadobiju ukus smisla, ukus učenja, ukus oslobođenja. Stoga, monasi, ovako treba da vežbate: ,Bićemo oni koji će zadobiti ukus smisla, ukus učenja, ukus oslobođenja.' Tako, monasi, treba da vežbate.“
♦ 336-338. „Baš kao što je, monasi, zanemarljivo malo u ovoj Đambudīpi prijatnih parkova, gajeva, ravnica i jezera, a zaista mnogo više strmih litica, neprelaznih reka, neprohodnih područja i nedostupnih planina, isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao ljudi, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao ljudi, u paklu preporađaju... isto... u životinjskoj materici preporađaju... isto... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 339-341. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao ljudi, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao ljudi, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 342-344. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao božanstva, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 345-347. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao božanstva, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 348-350. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, koja umru u paklu, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 351-353. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru u paklu, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru u paklu, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 354-356. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao životinje, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao životinje, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 357-359. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao životinje, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao životinje, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 360-362. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, među ljudima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
♦ 363-365. „...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, među božanstvima preporađaju, a mnogo je više bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, u paklu preporađaju... u životinjskoj materici preporađaju... u svetu gladnih duhova preporađaju.“
XVII Poglavlje o stvari koja donosi radost
♦ 366-381. „Dobitak je ovo, monasi, naime, život u šumi... isto... prošnja hrane... nošenje ogrtača od odbačenih krpa... posedovanje samo tri ogrtača... izlaganje učenja... poznavanje monaških pravila... velika učenost... dug monaški staž... usavršenost u ponašanju... okupljanje sledbenika... mnoštvo sledbenika... dobro poreklo... prijatna spoljašnjost... veština govorništva... malo želja... dobro zdravlje.“
XVIII Još jedno poglavlje o trenutku (kratkom koliko i pucketanje prstom)
♦ 382. „Monasi, ako makar na trenutak monah razvije prvo zadubljenje, za njega kažu: ,Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud.' A šta tek reći za one koji to često čine!“
♦ 383-389. „Monasi, ako makar na trenutak monah razvije drugo zadubljenje... isto... razvije treće zadubljenje... isto... razvije četvrto zadubljenje... isto... razvije oslobođenje uma prijateljskom ljubavlju... isto... razvije oslobođenje uma saosećanjem... isto... razvije oslobođenje uma radošću zbog sreće drugih... isto... razvije oslobođenje uma spokojstvom... isto...“
♦ 390-393. „...boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu... boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje... isto... boravi kontemplirajući um kao um... isto... boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu...“
♦ 394-397. „...stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i stremi ka tome da se nenastala nepovoljna stanja ne pojave... stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i stremi ka tome da se nastala nepovoljna stanja napuste... stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i stremi ka tome da se nenastala povoljna stanja pojave... stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i stremi ka tome da se nastala povoljna stanja održavaju, ne iščezavaju, jačaju, uvećavaju i potpuno ispunjavaju...“
♦ 398-401. „...razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na odlučnosti i odlučnom nastojanju... razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na energičnosti i odlučnom nastojanju... razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na [čistoti] uma i odlučnom nastojanju... razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na istraživanju i odlučnom nastojanju...“
♦ 402-406. „...razvija sposobnost poverenja... razvija sposobnost energičnosti... razvija sposobnost svesnosti... razvija sposobnost koncentracije... razvija sposobnost mudrosti...“
♦ 407-411. „...razvija snagu poverenja... razvija snagu energičnosti... razvija snagu svesnosti... razvija snagu koncentracije... razvija snagu mudrosti...“
♦ 412-418. „...razvija svesnost kao elemenat probuđenja... razvija istraživanje pojava kao elemenat probuđenja... razvija energičnost kao elemenat probuđenja... razvija ushićenje kao elemenat probuđenja... razvija smirenje kao elemenat probuđenja... razvija koncentraciju kao elemenat probuđenja... razvija spokojstvo kao elemenat probuđenja...“
♦ 419-426. „...razvija ispravno razumevanje... razvija ispravnu nameru... razvija ispravan govor... razvija ispravne postupke... razvija ispravno življenje... razvija ispravan napor... razvija ispravnu svesnost... razvija ispravnu koncentraciju...“
♦ 427-434. „...oblik opažajući unutar, spolja oblike vidi, ograničene, lepe i ružne. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik opažajući unutar, spolja oblike vidi, bezgranične, lepe i ružne. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi, ograničene, lepe i ružne. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi, bezgranične, lepe i ružne. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi plave, plave boje, plave nijanse, plavih tonova. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi žute, žute boje, žute nijanse, žutih tonova. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi crvene, crvene boje, crvene nijanse, crvenih tonova.,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi bele, bele boje, bele nijanse, belih tonova. ,Nadvladavši ih znam i vidim' - ovako opaža ...“
♦ 435-442. „...posedujući oblik, vidi oblike...“
„...oblik ne opažajući unutar, spolja oblike vidi, usmeren samo na lepo...“
„...sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih utisaka, sa neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskonačan’, monah ulazi i ostaje u području beskonačnog prostora...“
„...sa potpunim nadilaženjem područja beskonačnog prostora, svestan da ‘svest jeste bezgranična’, monah ulazi i ostaje u području bezgranične svesti...“
„...sa potpunim nadilaženjem područja bezgranične svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega...“
„...sa potpunim nadilaženjem područja ničega, monah ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja...“
„...sa potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u prestanku opažaja i osećaja...“
♦ 443-452. „...razvija kasiṇu zemlje... razvija kasiṇu vode... razvija kasiṇu vatre... razvija kasiṇu vazduha... razvija plavu kasiṇu... razvija žutu kasiṇu... razvija crvenu kasiṇu... razvija belu kasiṇu... razvija kasiṇu prostora... razvija kasiṇu svesti...“
♦ 453-462. „...razvija opažanje neprivlačnosti... razvija opažanje smrti... razvija opažanje odbojnosti hrane... razvija opažanje nezadovoljstva celim svetom... razvija opažanje prolaznosti... razvija opažanje patnje u prolaznom... razvija opažanje nepostojanja trajnog sopstva u patnji... razvija opažanje napuštanja... razvija opažanje hlađenja strasti... razvija opažanje prestanka...“
♦ 463-472. „...razvija opažanje prolaznosti... razvija opažanje nepostojanja trajnog sopstva... razvija opažanje smrti... razvija opažanje odbojnosti hrane... razvija opažanje nezadovoljstva celim svetom... razvija opažanje kostura... razvija opažanje leša izjedenog crvima... razvija opažanje pomodrelog leša... razvija opažanje raskomadanog leša... razvija opažanje nadutog leša...“
♦ 473-482. „...razvija podsećanje na Budine kvalitete... razvija podsećanje kvalitete Učenja... razvija podsećanje na kvalitete monaške zajednice ... razvija podsećanje na vrline... razvija podsećanje na darežljivost... razvija podsećanje na božanstva... razvija svesnost disanja... razvija svesnost smrti... razvija svesnost tela... razvija podsećanje na smirenost...“
♦ 483-492. „...zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost poverenja... zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost energičnosti... zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost svesnosti... zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost koncentracije... zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost mudrosti... razvija snagu poverenja... razvija snagu energičnosti... razvija snagu svesnosti... razvija snagu koncentracije... razvija snagu mudrosti...“
♦ 493-562. „...zajedno sa drugim zadubljenjem... zajedno sa trećim zadubljenjem... zajedno sa četvrtim zadubljenjem... zajedno sa prijateljskom ljubavlju... zajedno sa saosećanjem... zajedno sa radošću zbog sreće drugih... zajedno sa spokojstvom razvija sposobnost poverenja... razvija sposobnost energičnosti... razvija sposobnost svesnosti... razvija sposobnost koncentracije... razvija sposobnost mudrosti... razvija snagu poverenja... razvija snagu energičnosti... razvija snagu svesnosti... razvija snagu koncentracije... razvija snagu mudrosti...“
Za njega kažu: ,Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku Učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud.' A šta tek reći za one koji to često čine!“
