Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Kakav sam ja, takvi su i drugi;
kakvi su drugi, takav sam i ja.
Sebe izjednačivši sa drugima,
nikog ne ubij, niti od drugih traži da ubiju.

Buda
Sutta nipata, 710-711

[Sati]

Mržnja

Mržnja veliku nesreću donosi,
mržnja jako uskomeša um;
ovu zastrašujuću pretnju, prikrivenu,
većina ljudi ne uviđa.

Buda
Itivuttaka 3.88

[Sati]

Knjige

Kada sam svojevremeno govorio da ima knjiga koje sam voleo još od detinjstva, to je zapravo predstavljalo primer, sada shvatam, pogrešnog razumevanja reči "voleti". U vrlo ranom dobu, već sa četiri godine, počeo da sam prosto da gutam slova i reci, prvo sa pakovanja kornfleksa koje sam jeo za doručak, i trebalo mi je narednih dvadeset pet godina da shvatim kako one zapravo gutaju mene. Tačka preokreta došla je tokom prve godine mog monaskog staža u Engleskoj. Uvidevši koliko besomučan je moj verbalni apetit, odlučio sam da tokom tromesečnog meditativnog povlačenja prestanem bilo šta da čitam. U početku je mom umu bilo neverovatno dosadno i monotono, ali onda sam počeo bolje da osećam druga čula i da uživam u posmatranju života dok se odvija, pri čemu on nije morao da se uklopi u neku mapu, sistem ili plan u mojoj glavi. To me je dovelo do izuzetno važne veze sa osećajem utelovljenosti -- sa osećanjem disanja u svoj njegovoj postojanosti i tananosti, umesto da "pokušavam da meditiram i postanem skoncentrisan", sa osećanjem šta se događa u telu dok hoda, umesto da "radim hodajuću meditaciju". Bio je to prelaz ka nečem potpunijem i prisutnijem: ka direktnom doživljaju, umesto njegovog filtriranja kroz medijum ideja i strategija.

Ajahn Succito: Direct Pleasure

[Sati]

Niko ne postaje otpadnik svojim rodjenjem,
niko ne postaje braman svojim rodjenjem.
Delima se postaje otpadnik,
delima se postaje braman.

Buda
Vasala sutta, SN I.7

[Sati]

Sami sebe

Čineći loša dela, sami sebe prljamo.
Čineći dobra dela, sami sebe pročišćujemo.
Čistoća i nečistoća samo od nas zavise.
Niko nikog pročistiti ne može.

Buda
Dhammapada XII.165

[kondanja]

...uf!...

[Sati]

Bilo da je reč o domaćinu ili monahu,
ja hvalim ispravno vežbanje.
I bilo da je reč o domaćinu ili monahu,
ako vežba na pravi način,
upravo zbog takvog vežbanja
osvojiće Istinu, Dhammu, osvojiće Dobro.

Buda

 

[Sati]

Ako želiš da drugi budu srećni, postupaj vođen saosećanjem.
Ako ti želiš da budeš srećan, postupaj vođen saosećanjem.

Dalaj Lama

 

[Sati]

Osmeh

Probudivši se jutros, osmehujem se.
Potpuno novih dvadeset četiri sata su preda mnom.
Zavetujem se da ću živeti punoćom u svakom od tih trenutaka
i na sva bića gledati pogledom saosećanja.

Ako zaista znate kako da živite, ima li uopšte bolji način da započnete dan nego osmehom? Taj osmeh potvrđuje vašu svesnost i odlučnost da živite u miru i radosti. Koliko li samo dana nestane u zaboravnosti? Šta radite sa svojim životom? Dobro se zagledajte, i nasmešite se. A izvor istinskog osmeha jeste probuđeni um.

A kako da zapamtite da se nasmešite kad se probudite? Možete okaciti neki znak upozorenja -- grančicu, list, sliku ili reči koje vas inspirišu -- u prozor ili iznad kreveta, tako da ga uočite čim se probudite. Kada jednom razvijete praksu osmehivanja, možda vam taj znak više neće biti potreban. Osmehnućete se čim začujete cvrkut ptica ili ugledate sunčeve zrake kako se probijaju kroz prozor. I taj osmeh vam pomaže da u dan uronite sa blagošću i razumevanjem.

Thich Nhat Hanh: Present Moment, Wonderful Moment

[milan_kenshi]

Whether you have difficulties in your practice or not, as long as you continue it, you have pure practice in its true sense. Even when you are not aware of it, you have it. So Dogen Zenji said, do not think you will necessarily be aware of your own enlightenment.

Da li imate poteškoća tokom svoje prakse ili ne, dok god i dalje nastavljate praksu ona je čista u svom suštinskom smislu. Čak i kada toga niste svesni. Dogen Zenđi je rekao: nemojte misliti da će te zasigurno biti svesni vašeg sopstvenog prosvetljenja.

[Sati]

Pre kritike

Onaj ko hoće da kritikuje drugoga, prethodno mora proveriti u sebi poseduje li pet svojstava neophodnih da to učini:
"Govoriću u pravom trenutku, ne u pogrešnom.
Govoriću istinu, ne laž.
Govoriću blago, ne grubo.
Govoriću na njegovu korist, ne na štetu.
Govoriću sa najboljom namerom, ne iz besa."

Buda
Vinaya pitaka

[Sati]

Pokret i mirovanje

Za mene, početak perioda meditacijskog povlačenja jeste vreme završavanja poslova -- zapravo čitava naša praksa je analogna tome -- ali na planu očiglednog reč je o predavanju dužnosti, slanju poslednjih pisama i mejlova, privremenom obustavljanju tekućih poslova. Zatim, reč je o stvaranju pogodnog okruženja. Takođe (ovde ne pratim hronološki red stvari) reč je o prekidanju kontakata sa ostalima na pravi način i proveravanju u kakvom sam fizičkom i mentalnom stanju. Tu uvek ima mesta za malo spremanja i koristi mi kad sam toga svestan i zainteresovan da to uradim, ali i kad tako nešto vidim kao jednu konstantnu nit svoje prakse. Dakle, to nije "Moram ovo da sredim i onda mogu da se bacim na smirenje", već sam taj proces svesnog spremanja jeste jedna vežba koja vodi do smirenja. U suprotnom, svaki naš postupak u tom pravcu je obeležen nestrpljenjem i otporom -- a to ostavlja ožiljke na našem srcu.

A kako to akcija dovodi do smirenja? Zar se ona jednostavno ne pretvori u stalno zanovetanje i opsednutost popravljanjem i najmanje nesavršenosti? Štaviše, imajući u vidu okruženje u kojem živimo, hoće li to spremanje ikada imati svoj kraj? Ključna stvar koja pažljivo reagovanje na stalno promenljive i same po sebi haoticne okolnosti razlikuje od neurotičnog zanovetanja jeste da je ono vođeno mudrošću. I mudrost u ovom smislu nije intelektualno znanje, ona je sposobnost uviđanja, jedna funkcija koja vodi ka jasnoći i oslobađanju. A najvažnija funkcija uvida jeste da zna sopstvene mogućnosti: Koliko je moguće uciniti i koliko je toga suštinski neophodno u svakom datom trenutku? Sve u svemu, važno je da se ne izgubimo u spoljašnjim detaljima "onoga što treba učiniti", već da umesto toga procenimo "šta ja mogu da uradim upravo sada". Ovo uviđanje stavlja interpunkciju na tekući scenario našeg života, a svaka tačka/zarez ili kraj pasusa su dobrodošla pauza umu da upije značenje tog dela scenarija. Zahvaljujući jednom takvom procesu osećamo se izbalansiranim, centriranim u prepoznavanju uma kakav je upravo sada. A iz tog osećaja centriranosti, poznavanja sopstvenog prostora i njegovog raspremanja dolazi jednostavnost; iz jednostavnosti dolazi zadovoljenost; iz zadovoljenosti dolazi radost; iz radosti dolazi olakšanje -- a kada um boravi u tome, onda je to samadhi koji potpomaže oslobođenje.

Ajahn Sucitto: The Movement to Stillness

[Sati]

Pitanje i odgovor

Ako sledbenicima različitih budističkih škola postavite isto pitanje:
"Koje učenje je izvorno Budino?"
verovatno ćete od njih dobiti isti odgovor:
"Naše!"

Bhante Dogen: The Authentic Teachings




469

[Sati]

Hrabrost za promene

Buda je podučavao da u početnim fazama praktikovanja Dhamme treba da radimo vrlo naporno, da stvari temeljno razvijamo i mnogo se vezujemo. Vezujemo se za Budu. Vezujemo se za Dhammu. Vezujemo se za Sanghu. Vezujemo se čvrsto i duboko -- to je Buda podučavao.

Ja sam žrtvovao svoj život za Dhammu, zato što sam imao poverenje u stvarnost probuđenja i puta da se do njega stigne. Te stvari zaista postoje, baš kao što je Buda tvrdio. Ali da bismo ih ostvarili potrebno je vežbanje, ispravno vežbanje. Potrebno je da sebe gurnemo do krajnjih granica. Potrebna je hrabrost da se vežba, promišlja i menja iz temelja. Potrebna je hrabrost da se učini ono što se mora učiniti. A kako to činimo? Vežbajući svoje srce.

Zašto je neophodno da vežbamo? Zato što je srce potpuno obavijeno i zarobljeno nečistoćama. Takvo je ono srce koje još uvek nije transformisano putem vežbanja. Nepouzdano je, zato mu ne veruj. Još nije ispunjeno vrlinom. Kako možemo verovati srcu kojem nedostaju čistota i jasnoća? U početku, srce je tek sluga nečistoćama, ali ako ostanu zajedno suviše dugo, tada srce i samo postaje jedna od tih nečistoća. Zato nas je Buda upozoravao da ne poklanjamo poverenje nečistom srcu.

Ako dobro pogledamo način vežbanja u ovom našem manastiru, videćemo da se sve vrsti oko vežbanja srca. I kad god vežbamo srce, osećamo se napeti i uznemireni. Čim postanemo napeti i uznemireni, počinjemo da kukamo: "C
Čoveče, ovo vežbanje je neverovatno teško! To je nemoguće!" Ali Buda nije tako razmišljao. Po njemu, kada nas vežbanje čini napetim i uznemirenim, to znači da smo na pravom putu. Ali mi mislimo da je to znak da nešto nije u redu. Ovo nerazumevanje čini praksu toliko teškom.

Svako želi da se oseća prijatno, ali je manje zabrinut oko toga je li to ispravno ili pogrešno. Kada idemo protiv struje nečistoća i dovodimo u pitanje svoje žudnje, naravno da patimo. Postajemo napeti, uznemireni i besni, te ubrzo dižemo ruke od svega. Smatramo da smo na pogrešnoj stazi. Buda bi, međutim, rekao da smo na pravoj stazi. Suočavamo se sa svojim nečistoćama i one su te koje postaju napete i uznemirene.

Adjan Ča: Vežbanje srca

[Sati]

Sloboda

U budizmu, sloboda se definiše kao "sloboda od", ne kao "sloboda za". Ponekad pobrkamo te dve stvari i mislimo da bi trebalo da imamo slobodu da kažemo ili učinimo šta god nam se čini ispravnim u tom trenutku.

Ajahn Yuttadhammo