Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

PUN MESEC - utorak, 7. februar 2012

Svakog ko živi oslobođen
navike vezivanja
za prošlost, sadašnjost ili budućnost,
onog ko ni za šta ne prijanja,
toga ja zovem bramanom.

Dhammapada, strofa 421

"Ni za šta ne prijanja" ne znači nemati bilo šta. Pre je reč o načinu na koji imamo stvari. Ako kola vozimo tako što volan držimo suviše čvrsto, brzo se umorimo i vožnja nam je takođe nesigurna. Ako volan držimo suviše labavo, izlažemo sebe i druge opasnosti od sudara. Ova strofa nam govori da prošlost, sadašnjost i budućnost možemo držati na način koji ne vodi u patnju. Sa takvim jasnim razumevanjem vežbamo nevezivanje -- a ne da nekakvim idealom da ne treba da prijanjamo za bilo šta.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

Prošlost i budućnost

U Savatthiju. Stavši sa strane, boginja se stihovima obrati Blaženom:

Oni koji žive duboko u šumi,
smireni i neguju vrlinu u sebi,
tek jednom jedući na dan,
zašto su njihova lica tako blistava?

[Buda:]

Takvi ne žale za prošlošću,
ne čeznu za budućnošću.
Oni u sadašnjosti borave.
I zato su njihova lica tako blistava.

Čeznući za budućnošću,
žaleći za prošlošću,
budale venu poput
zelene trske kad je poseku

Arañña sutta, SN 10.1

 

[Sati]

Kućedomaćin

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. I u to vreme jedan kućedomacin iz Ićanagalake nekim poslom stize u Savatthi. Obavivši poslove, otide on do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati: "Najzad si uspeo da dođes ovamo."

"Već dugo želim da dođem i vidim Blaženog, gospodine,
ali idući iz jednog posla u drugi nisam to bio u stanju."

Shvatajući značenje toga, Blaženi tom prilikom reče:

"Kakvo blaženstvo je to, za one koji ništa nemaju
koji su ovladali Dhammom, koji su znalci.
Vidi kako pate oni koji imaju nešto,
ljudi vezama vezani za druge ljude.

Buda
Upasaka sutta, Ud. II.5


 

[Sati]

Pogrešan program

Verovatno ste do sada pročitali mnogo Dhamma knjiga i čuli mnogo Dhamma govora različitih učitelja. Svaki učitelj ima različit način izražavanja. Morate kontemplirati, analizirati i kritički istraživati to što ste čuli, koristeći pri tome mudrost (pañña), sve dok ne budete sigurni da je to istinito. Vaša kontemplacija mora biti zasnovana na ispravnom razumevanju (sammaditthi), jer je ono važan princip koji garantuje ispravnu praksu. To vam je kao kod programiranja. Pogrešan kompjuterski program će dati pogrešan rezultat, bez obzira kojim ga podacima hranili. Ako je um programiran pogrešnim razumevanjem (micććhaditthi), tada su greške pohranjene u samom umu i njegovo rezonovanje će onda biti pogrešno. Otuda neprikladna upotreba mudrosti može voditi do pogrešnog razumevanja, a istinska Dhamma se takvom umu čini pogrešnom.

Adjan Khippapanno: Beyond the Stream of the World

[Sati]

Istraživanje

Kada sedimo i meditiramo veoma je važno da imamo strukturu, određeni referentni okvir koji nas vodi u istraživanju sopstvenog iskustva. Ukoliko samo sedimo i posmatramo udah i izdah, pre ili kasnije um ili odluta i onda se zakači za nešto ili mu postane dosadno do tačke kada se uruši sam u sebe, a mi ostanemo da sedimo u nekakvom stanju obamrlosti, tuposti. Kada je um skoncentrisan, tada je spreman za posao, posao svakog meditanta, a to je istraživanje sopstvenog iskustva, istraživanje šta je to što nas motiviše, šta um podstiče na maštanje, šta je to što nam donosi patnju, a šta rezultira ravnotežom uma.

To su pitanja koja istražujemo kada sednemo da meditiramo. No, ponekad kao meditanti jednostavno sedimo i čekamo na nekakvo prosvetljenje koje će pasti s neba i osloboditi nas svake konfuzije -- ali um ne funkcioniše na taj način. Moramo upotrebiti svoj um da uočimo i istražimo stvarne probleme na koje se neprekidno saplićemo, a da bismo na kraju bolje razumeli upravo taj um i same sebe. I tu je tačka u kojoj sebe ohrabrujemo na svesnost, na vraćanje na dah. Udah i izdah koristimo da jasnije uočimo pokrete uma. Koristeći prirodni ritam disanja kao okvir da bismo lakše uočili u kojem pravcu se kreće um, da jasnije vidimo to kretanje. A to pomno posmatranje u granicama objekta meditacije nam onda razjašnjava, pomaže da razumemo pravu prirodu uma.

Adjan Pasanno: Keep it Simple

[Sati]

Izbor

Na kraju se pitanje naše sreće svodi na izbor između toga
da postanemo svesni svojih mentalnih patnji i toga da one
potpuno ovladaju nama.

Yongey Mingyur Rinpoche

[Sati]

Sreća

Postoji sreća zadovoljstava čula i postoji sreća obuzdanosti.
Od te dve, veća je sreća obuzdanosti.

Buda

[Sati]

Ako...

Ako nije dobro, pusti ga da umre.
Ako ne umire, učini ga dobrim

Ajahn Chah

[Sati]

Dhammu možemo uvek čuti

Ako su bića dobrog ponašanja i verni Buda-Dhammi, tada u njima nikada neće biti iscrpljene vrlina i dobrota. Uz pomoć razumevanja, uvidećemo da mi zapravo nismo daleko od Bude, već da sedimo licem u lice sa njim. Kada razumemo Dhammu, u istom tom trenutku ćemo ugledati Budu. Ako zaista vežbamo, tada ćemo čuti Buda-Dhammu bilo da sedimo u podnožju drveta, ležimo ili smo u bilo kojem drugom položaju. To nije nešto o čemu treba samo razmišljati. To je nešto što se rađa u čistom umu. Nije dovoljno zapamtiti ove reči, jer se to razumevanje zasniva na viđenju same Dhamme, ni na čemu drugom. Zato moramo biti odlučni da vežbamo kako bismo bili u stanju da to uvidimo, i tada će naša praksa biti zaista potpuna. Gde god da sedimo, stojimo, hodamo ili ležimo, čućemo Budinu Dhammu.

Ajahn Chah: Nature of Dhamma

[Sati]

Korenje

Mi smo slični drvetu, sa korenjem, stablom i krošnjom. Svaki list, svaka grana, zavisi od korenja, koje upija hranu iz tla i šalje je nagore kako bi nahranilo drvo.

Naše telo, zajedno sa rečima i delima, čulom vida, sluha, njuha, ukusa i dodira jeste poput grana, lišća i stabla. A um je poput korenja koje crpi hranu i šalje je kroz stablo do listova i grana, tako da one mogu da procvetaju i donesu plod.

Ajahn Chah: Simply So

[Sati]

MLAD MESEC - utorak, 21. februar 2012.

Svi okova spadaju
sa onoga ko jasno vidi
i dobro zna stanja
koncentracije i uvida.

Dhammapada, strofa 384

Posetilac manastira upitao je učitelja, poštovanog Ađan Čaa, kako on može da kroz meditaciju vežba koncentraciju (samadhi) kad zapravo ne postoji sopstvo. Učitelj mu objasni da kada razvijamo koncentraciju. mi radimo sa sopstvom. Kada  razvijamo uvid (vipassana), tada radimo sa ne-sopstvom. I na kraju, kada zaista znamo šta je šta, tada smo otišli iza i sopstva i ne-sopstva.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

Meditacija

Pitanje za danas je zašto bi uopšte trebalo meditirati? U čemu je značaj meditacije? Zašto se ona toliko ističe u Budinom učenju?

Ideja meditacije je još davno definisana na sledeći način: upoznati um, oblikovati um i osloboditi um. Pri tome, upoznavanje uma znači razumeti način na koji naš um funkcioniše. Ako to ne znamo, mi smo zaista nalik običnim mašinama. A kad upoznamo svoj um, tada smo u prilici i da ga oblikujemo. To znači da postanemo njegovi gospodari. jer ako ne postanemo to, postaćemo njegove sluge. Tada nas misli i emocije kontrolišu i posledica toga je sve više patnje. Otuda je vrlo važno naučiti kako da oblikujemo sopstveni um. A kada to postignemo, tada dobijamo oslobođen um. Dakle, važnost meditacije jeste u otkrivanju kako da dođemo do slobodnog uma, uma koji je srećan, uma koji je spokojan, uma u kojem ima mnogo ljubavi.

Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa meditacijom jeste da uočimo koliko mnogo stvari činimo da bismo svoje telo održali zdravim. Hranimo ga, čistimo, vežbamo, kada se telo razboli idemo kod lekara po poseban lek. Zaista sve činimo kako bismo telo održali zdravim. No, šta činimo da bismo svoj um održali zdravim? Jeste li ikada razmislili o ovom vrlo važnom pitanju? Pri tome nam mora biti jasno šta naš um čini bolesnim, šta mu škodi. Koji su simptomi bolesti ljudskog uma? Meditacija je upravo to, istraživanje tih simptoma, njihovo uklanjanje i postizanje potpunog zdravlja našeg uma.

S. Goodwin: Why We Should Meditate

[Sati]

Neprijatna iskustva

Molim vas da shvatite da meditacija ne znači da uvek imamo prijatna, pozitivna iskustva. Zapravo, neprijatna iskustva ne predstavljaju nikakav problem za nas sve dok se ne identifikujemo sa njima. Istinski izazov koji je pred nama je da naučimo kako da radimo sa tim neprijatnim iskustvima, kako da radimo sa fizičkim bolom, kako da radimo sa mentalnim bolom. To je daleko važnije nego da jednostavno doživljavamo prijatna, pozitivna iskustva.

Tako u svakodnevnom životu imamo probleme kao što su bes, napetost, strahovi, tuga, osećaj krivice -- sve te stvari nam zaista stvaraju patnju. Ali uz pomoć svesnosti možemo da ih otkrijemo, možemo da ih istražimo, možemo da eksperimentišemo sa tim problemima. I kada ih istražite, shvatićete da vi sami sebi stvarate problem. Kada to uvidite, možete koristiti mudrost da sebe oslobodite tog problema. Možete koristiti mudrost da razumete šta se odigrava u vašem telu i umu. Kroz to razumevanje stvarate promenu ili pak nastavljate da radite sa problemima, da ih istražujete. Tako i samo neprijatno iskustvo postaje objekat meditacije.

Godwin Samararatne: The Importance of Awareness

[Sati]

Samo znati, ništa više

Veoma važan deo praktikovanja meditacije jeste da smo svesni, da znamo šta se događa. Zato, kad god vam se ukaže prilika vežbajte ovaj kvalitet u sebi, da znate koliko god je moguće više šta se događa u vašem umu i telu, iz trenutka u trenutak. Čak i ako je to neko neprijatno iskustvo, čak i ako je to nešto što smatrate čudnim, samo znajte da se to događa, umesto da počnete da se brinete, razmišljajući: Da li dobro vežbam? Je li normalno imati ovakva iskustva? Nije uopšte nužno da ovako razmišljam, već samo da znam da je to ono što osećam u ovom trenutku, to je osećaj koji doživljavam.

Drugi važan aspekt povezan sa tim da smo svesni, jeste da budemo svesni sa ljubavlju, da znamo to što se događa sa jednim prijateljskim stavom. To može biti isti onaj stav privrženosti sa kojim majka gleda, posmatra svoje dete. Zato kad vežbate posmatranje, svesnost, otkrivanje toga što se desava u ovom trenutku u vašem umu i telu, vežbajte i da na to gledate poput majke koja posmatra svoje dete, sa blagonaklonošću, sa blagošću, sa otvorenošću.

Godwin Samararatne: Quality of Just Knowing

[Sati]

Put gašenja plamena u umu

Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća]; ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] ugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća].

Buda
Sallekha sutta -- Govor o brisanju, MN 8