937. Prvo velikodušnostPre nekoliko godina Ađan Suwar vodio je kurs meditacije u IMS-u, a ja sam bio prevodilac. Posle drugog ili trećeg dana, okrenuo mi se i rekao: "Primetio sam da su lica ovih ljudi dok meditiraju strašno smrknuta". Ako biste pogledali po sali, videli biste ljude koji sede, vrlo ozbiljni, napetog lica, kapaka čvrsto stisnutih. Izgledalo je skoro kao da im na čelu piše nešto tako ozbiljno kao Nirvana ili Depresija.
Ađan je njihovu mrgodnost pripisao činjenici da većina ljudi na Zapadu prilazi budističkoj meditaciji bez bilo kakve pripreme kroz druge delove budističkog učenja. Nisu ranije uopšte imali iskustva sa davanjem, u skladu sa Budinim učenjem o velikodušnosti. Nisu imali bilo kakvo iskustvo sa negovanjem vrline, u skladu sa budističkim pravilima morala. Prilaze Budinom učenju, a da ga nisu isprobali u svakodnevnom životu, tako da nemaju osećaj poverenja neophodnog da bi se probili kroz teškoće kada se neminovno jave u meditaciji. Smatraju da se, umesto toga, moraju osloniti jedino na sirovu snagu volje.
Ako pogledate kako se ovde podučavaju meditacija, vrlina i velikodušnost, to je upravo suprotno načinu na koji se podučavaju u Aziji. Ljudi se ovde prvo prijave na kurs kako bi naučili da meditiraju, da bi kad se pojave u centru otkrili da će tu morati da se pridržavaju određenih pravila morala. A onda, na samom kraju kursa, otkriju da će pre odlaska kući morati da budu i velikodušni. Dakle, redosled je potpuno obrnut.
Thanissaro Bhikkhu