Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

919. Patnja patnje i patnja oslobođenja

Iako Buda koristi patnju kao osnovno merilo ili temelj svog učenja, treba isto tako uočiti da put koji sledimo, put vežbanja, vodi ka onome što se smatra srećom i zadovoljstvom: zadovoljstvo ili blagodet pridržavanja pravila, zadovoljstvo ili blagodet umerenosti, zadovoljstvo ili blagodet blagonaklonosti i saosećanja, zadovoljstvo ili blagodet spokojnog uma. Sve su to stvari koje treba da negujemo, da razvijamo. Neophodno je da razumemo njihovu namenu i funkciju, kako da ih razvijemo. Ali isto tako treba uočiti vezivanje za zadovoljstvo zasnovano na želji, a koje vodi ka frustraciji i time do nove patnje. Na isti način, na patnju možemo gledati iz dva ugla: patnja koja vodi do nove patnje i patnja koja vodi dalje od nove patnje. U stanju smo da uočimo kada patimo usled mržnje ili besa. To je neprijatno u sadašnjem trenutku i vodi ka još više patnje.

Druga je priča sa patnjom kada recimo treba da nešto istrpimo, recimo patnju vežbanja samoga sebe, patnju kada moramo da sedimo mirno i posmatramo dah: u svemu tome postoji elemenat patnje, ali i nešto što vodi ka osećanju blagostanja, stabilizovanja, smirivanja. Dakle, biti u stanju da istražujemo, da pažljivo razmatramo stvari, jeste vrlo važno. Kao što rekoh, skloni smo da uvek stvari posmatramo kao crne ili bele: "Ovo je prijatno, hoću to". "Ovo je neprijatno, to ću da izbegavam". Ali ako sve to posmatramo kao proces, postoji nešto što je uzrok da nastane nešto drugo. Onda sve to počinjemo da vidimo u drugačijem svetlu, da se prema tome odnosimo na drugačiji način. Dakle, posmatranjem, promišljanjem, podstičemo svoj rast i svoje vežbanje. Moramo da se zapitamo: gde je izlaz? Koji je put do mira? Koji je put do slobode, do nevezivanja?

Ađahn Pasanno: Vežbanje kao proces


 

[Sati]

920. Zadovoljenost

Zadovoljenost (santutthi) jeste sposobnost da se osetimo srećnim i ispunjenim upravo u stanju u kojem smo sada. Buda je rekao: „Zadovoljenost je najveće bogatstvo“ (Dhp 204), što znači da kada smo zadovoljni, ne treba nam bilo šta da dobijemo, bilo gde da idemo ili bilo šta da budemo kako bismo bili srećni, jer mi to već jesmo. Zato je zadovoljenost vrednija od bilo čega što bismo posedovali ili postigli. Buda na sledeći način opisuje zadovoljenost jednog monaha: „Zadovoljan je ogrtačem da pokrije svoje telo i isprošenom hranom da utoli glad. Ne uzevši više nego što mu je dovoljno, on odlazi, baš kao što ptica leti kud joj se prohte, ne ponevši ništa više sa sobom do sopstvenih krila“ (DN 2)

Šravasti Dhammika

[Sati]

921. Svetlost svesnosti

Posmatrajte promene koje se odigravaju u vašem umu pod svetlom svesnosti. Čak se i vaše disanje promenilo i postalo „ne-dvoje“ (neću da kažem „jedno“) sa tim sopstvom koje posmatra. To važi i za sve vaše misli, osećanja i navike, koji bivaju, zajedno sa svojim posledicama, iznenada transformisani.

S vremena na vreme  možda postanete nemirni i taj nemir neće da ode. U takvim situacijama, samo nastavite da sedite mirno, sledite svoj dah, na licu vam je poluosmeh i svesnošću obasjavate taj nemir. Nemojte ga kritikovati ili pokušavati da ga uništite, jer taj nemir ste vi sami. On je rođen, postojaće neko vreme i onda početi sa nestaje, sasvim prirodno. Ne žurite da mu pronađete izvor. Ne upinjite se suviše da ga uklonite. Samo ga osvetljavajte. I tako ćete videti da se malo pomalo menja, stapa, postaje povezan sa vama, sa posmatračem. Svako psihološko stanje koje podvrgnete takvom osvetljavanju na kraju će smekšati i poprimiti istu prirodu kao i um koji ga posmatra.

Tokom meditacije održavajte to sunce vaše svesnosti blistavim. Kao i pravo sunce, koje obasjava svaki list i svaku vlat trave, naša svesnost obasjava svaku našu misao i osećaj, dopuštajući nam tako da ih prepoznamo, budemo svesni kada se rode, traju i rastoče, bez kritikovanja ili vrednovanja, slavljenja ili prezira prema njima.

Važno je da na svesnost ne gledate kao na svog „saveznika“, čiji je zadatak da potisne „neprijatelje“ u vidu vaših uznemirujućih misli. Ne pretvarajte sopstveni um u bojno polje. Suprotstavljenost dobrog i lošeg se često upoređuje sa svetlošću i tamom, ali ako na sve to pogledamo drugim očima, videćemo da kada svetlost zasija tama ne nestaje. Ona ne odlazi; umesto toga spaja se sa svetlošću. Postaje i sama svetlost.

Meditacija ne znači borbu sa nekim problemom. Meditirati znači posmatrati. I to pokazuje vaš osmeh. On pokazuje da ste blagi sa sobom, da u vama sija sunce svesnosti, da kontrolišete situaciju u kojoj ste. Svoji ste i osigurali ste za sebe malo mira. I taj mir obezbeđuje da gotovo detinja ljubav bude sasvim blizu vas.

Thich Nhat Hanh

[Sati]

MLAD MESEC - 15. jun 2015

Zaista nezavistan

Trpeljiv među netrpljevima,
miran među nasilnima,
ne žudi među žudnjom zaslepljenima,
njega ja bramanom zovem.

Dhammapada, 406


Možda o nezavisnost razumemo tako da ne moramo da zavisimo od drugih. Ali svi mi zavisimo jedni od drugih na različite načine i u različitim fazama života: u detinjstvu to su naši roditelji, kasnije naši učitelji, a na kraju verovatno će to biti naši lekari. Takođe su nam bliski drugi vidovi Dhamma učenja o međusobnoj uslovljenosti. Buda je istinsku nezavisnost označio kao srce/um koji je negovan do tačke kada ga više ne zastrašuju spoljašnje okolnosti. Vežbanje u ovakvoj istinskoj nezavisnosti uključuje sabranost na to kako, gde i kada se upletemo u te okolnosti, da bismo potom promislili o posledicama.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

Šravasti Dhammika: Dhammavadaka

Uvek imaj na umu da si ti ovde samo posetilac, putnik u prolazu. Tvoj boravak ovde je kratak, a trenutak odlaska nepredvidljiv. Niko ne može živeti bez rada i zanat kojim svoje potrebe zadovoljiš zaista jeste blagosloven. Ali ako radiš bez prestanka, umor i iscrpljenost će te savladati i tako ćeš ostati bez radosti koje dolaze kad se neki posao završi.

Govori tiho i blago, ne žuri da iznosiš svoje mišljenje ili savete. Ako govoriš previše, to će te učiniti gluvim za ono što drugi kažu. A trebalo bi da znaš da je jako malo onih koji ništa ne mogu naučiti od drugih. Budi blizu kada je pomoć potrebna, ali podalje kada se pohvale i zahvalnost dele. Ne obraćaj mnogo pažnju na moć, bogatstvo i slavu, jer oni brzo prođu i bivaju sasvim zaboravljeni. Umesto toga, neguj ljubav u sebi i nastoj da budeš prijatelj svakome. Zaista, saosećanje je melem za mnoge rane.

Ljubomorno čuvaj tišinu kada je pronađeš i svestan svojih obaveza, odvoj vreme da budeš sam sa sobom. Odbaci pretvaranje i samoobmane, videvši sebe onakvog kakav si. Uprkos tome kako se čini, niko nije zaista zao. Pre je zaveden neznanjem. Ako o ovoj istini često razmišljaš, pružićeš više svetlosti nego okrivljavanja i osuda.

I ti, baš kao i druga bića, imaš Budinu prirodu u sebi. Tvoj um u suštini je čist. Zbog toga, kada se zbog nečistoća sapleteš i padneš, neka te kajanje i crne slutnje ne gurnu još niže.

Budi dobrog raspoloženja, te razumevši sve ovo, sakupi snagu i kreni dalje. Poverenje je poput svetiljke, a mudrost je ta koja njenu svetlost čini sjajnijom. Uvek je nosi sa sobom, tako da pre ili kasnije razveje tamu i ti ostaneš obasjan svetlošću.


 

[Sati]

PUN MESEC - 30. juni 2015

Stvarno

Ko mnogo svetih stihova recitovati zna,
ali u skladu sa njima ne živi, lakomislen,
takav je pre nalik pastiru što tuđe krave broji,
takav ne ubira plodove asketskog života.

Dhammapada, 19


Znati o nečemu nije isto što i stvarno znati nešto. Baš kao što nas fotografija snimljena na godišnjem odmoru može podsetiti na neko iskustvo koje smo imali, ali ona očigledno nije isto što i to stvarno iskustvo. Fotografija, baš kao i "znanje o", jeste jedna aproksimacija. Funkcija aproksimacija jeste da mogu dati smer našoj pažnji. Na primer, učenje o četiri plemenite istine nas može nadahnuti da obratimo pažnju na stvarnost patnje. Bez tog podsticaja mogli bismo nepromišljeno pretpostaviti da je patnja tek simptom nečega što je krenulo naopako. Zaista, veći deo sveta funkcioniše na osnovu takve pogrešne pretpostavke. I zato nam jeste potrebno učenje. Međutim, moramo zapamtiti da to učenje samo pokazuje smer, a da mi sami moramo preći put. Ima onih koji veruju u nesebičnu mudrost i nesebično saosećanje kao njenu konkretnu manifestaciju, pa ipak to njihovo verovanje ostaje ništa više od lepe ideje, ukoliko ih ona ne navede da ulože napor. Živeti u skladu sa Dhammom znači biti voljan da uložimo napor u napuštanje svojih navika izbegavanja i u otkrivanje načina da budemo potpuno otvoreni za ono što nas razočarava, pri čemu nam je osnovni motiv naš interes da vidimo iza pojavnog.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

922. Pet stvari

Kad se razvija u pet stvari, monahinja napreduje na plemenitom putu, u razumevanju osnove, u razumevanju suštine stvari. 
A kojih to pet?
Kad razvija poverenje, vrlinu, učenost, velikodušnost i kad razvija mudrost.

Buda
Vaḍḍhī sutta (SN 37.34)

[Sati]

MLAD MESEC -- 15. juli 2015.

Na znanju zasnovana vera

Možda ga vidi i kao dobro,
sve dok zlodelo ne donese plod,
ali kad donese plod,
tada zlotvor prepozna zlodelo.

Dhammapada 119


Verujemo da će stolica na koju samo što nismo seli moći da izdrži našu težinu, zato što je tako bilo sa sličnim predmetima u prošlosti. Isprobali smo ih, uverili se da možemo imati poverenje u njih, tako da zaustavljamo sumnju i delujemo iz poverenja. Slično ovome, i principi Dhamme stoje nam na raspolaganju da ih isprobamo, testiramo. Buda je izložio mnoge vidove onoga što možemo istraživati i sami proveriti je li istinito. Međutim, neke stvari, kao što je zakon kamme, verovatno još nemamo sposobnosti da direktno vidimo i do kraja razumemo. Ali oslanjajući se na pouzdanost toliko velikog dela učenja, može biti mudra odluka da stišamo sumnju i delujemo iz poverenja. To nije naivna forma poverenja izvučena iz šešira samo zato da bismo kompenzirali strepnju koja nas obuzme kada se susretnemo sa haosom. Reč je o veri zasnovanoj na znanju, u koju se svesno upuštamo; o jednom odnosu poverenja prema životu, rođenom iz našeg pažljivog istraživanja šta je to što funkcioniše. To što verujemo ne znači gubitak naše sposobnosti da postavljamo pitanja.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

Još jedno među čudima ovog našeg života je kako uvek iznova i tako lako zaboravimo tu sasvim očiglednu činjenicu: svaka promena zahteva akciju. Misli malo manje, deluj malo više. 

[Sati]

Savetujem ti da ne maštaš više o tome kako će ti život jednoga dana biti lakši. Umesto toga, strpljivo i mudro pronalazi načine kako da svakog dana budeš sve jači. 

[Sati]

Moramo biti otvoreni da bismo slast koju imamo podelili sa drugima. 

[Sati]

Nekada srce vidi ono što je očima nevidljivo.
Ali nažalost ume i da nas prevari. 

[Sati]

Odvoj svaki dan makar pet minuta da sedneš u samoći i osluškuješ svoj um. Vežbaj da se ne uplićeš u misli koje se odmah jave, da ih ne razrađuješ ili odbacuješ. Pusti ih da dolaze i prolaze same od sebe i usmeri pažnju na svaki udah i izdah, na fizičke osećaje koji se pri tome jave. Od tela načini svoje utočište. Probaj, nije suviše teško, ali jeste siguran put ka lekovitoj sreći unutrašnjeg mira. 

[Sati]

Čuo sam kako ljudi kažu: "Ah, ova godina mi je bila loša". "Zaista?" "Da, bio sam cele godine bolestan. Uopšte nisam mogao da vežbam." Hm! Ako ne vežbaju kad im se smrt približava, kad će onda uopšte vežbati? Ako se dobro osećaju, mislite li da onda vežbaju? Ne. Jednostavno se izgube u sreći. Ako pate, ni onda ne vežbaju. I u tome se izgube. Zaista ne znam kad ljudi misle da će imati vremena da vežbaju.

Venerable Ajahn Chah

[Sati]

Baš kao što u vodi vidimo čitavo nebo,
tako nam i postojana sabranost
omogućuje da vidimo istinu našeg iskustva.