Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Ne posmatraj sebe samo takvog kakav si danas, već i kakav si bio juče.
Uočavanje te putanje mnogo će ti reći o tome šta bi mogao biti sutra.   

[Sati]

Čekaj. Alo! Zaustavi se! 

Prestani stalno da čitaš to što treba da radiš.
I kreni da radiš to što čitaš.

Drugim rečima:

Ne živi da bi čitala šta da radiš.
Radi to što čitaš da bi zaista živela. 

[Sati]

Mržnja je otrov.
Tako i postupaj sa njom.

[Sati]

PUN MESEC -  30. juli 2015.

Kako biti srećan

Istinu govori, ne predaj se besu,
i od malog daj kad ko zatraži;
idući duž ova tri puta,
u društvo bogova ćeš stići.

Dhammapada 224


Buda nas ovde upućuje ka putevima koji vode do sreće. Ako smo neinformisani u ovakvim stvarima, možemo na primer misliti da je namerno iskrivljavanje istine u redu. Ali ono što laganje zaista donosi jeste podrivanje poverenja kroz stvaranje sumnje. Možemo smatrati kako će nam povređivanje drugih doneti zadovoljstvo, tamo gde ono u stvari samo naš unutrašnji bol projektuje na spoljašnji svet i tako stvari čini još gorim. Kada dajemo, možemo pogrešiti misleći da je veličina našeg poklona najbitnija. Redovno proučavanje i promišljanje ovakvih jednostavnih Budinih pouka ima potencijal da ispravi greške u našem razmišljanju i tako stvori uslove za istinsku sreću.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

Baš kao što u vodi vidimo čitavo nebo,
tako nam i postojana sabranost omogućuje
da vidimo istinu našeg iskustva.

[Sati]

Čuo sam kako ljudi kažu: "Ah, ova godina mi je bila loša". "Zaista?" "Da, bio sam cele godine bolestan. Uopšte nisam mogao da vežbam." Hm! Ako ne vežbaju kad im se smrt približava, kad će onda uopšte vežbati? Ako se dobro osećaju, mislite li da onda vežbaju? Ne. Jednostavno se izgube u sreći. Ako pate, ni onda ne vežbaju. I u tome se izgube. Zaista ne znam kad ljudi misle da će imati vremena da vežbaju.

Venerable Ajahn Chah

[Sati]

14. avgust 2015 - Mlad mesec

Uspori
 
Ne zanemaruj zlo, misleći:
“Ono mene neće osvojiti.”
Kap po kap i vedro se
napuni vodom, a budala zlom,
čak i ako ga sakuplja malo pomalo.

Dhammapada 121

Načini na koji nam stvari izgledaju i kakve zaista jesu mogu biti potpuno različiti. Na primer, možda putujemo istih deset kilometara na posao i ubeđeni smo da znamo kraj kroz koji prolazimo. Ali kako bi izgledalo ako bismo jednoga dana istu tu trasu prešli peške umesto kolima ili autobusom? Kada usporimo, stvari vidimo na drugi način. Buda je savetovao da usporavamo. Ne zato što je biti spor vrlina sama po sebi, već zato što kad ne vidimo stvari kakve zaista jesu, tada pogrešno sagledavamo čitav svoj život i, naravno, pravimo greške.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

925. Biti poput zemlje

Rāhula, razvijaj meditaciju koja je poput zemlje; jer kada razvijaš meditaciju koja je poput zemlje, nastali dopadljivi i nedodirljivi kontakti neće osvojiti tvoj um i tu ostati. Baš kao što ljudi bacaju i čiste i nečiste stvari, izmet, mokraću, pljuvačku, gnoj i krv na zemlju, a zemlja nije zgrožena, ponižena i zgađena zbog toga, isto tako, Rāhula, razvijaj meditaciju koja je poput zemlje; jer kada razvijaš meditaciju koja je poput zemlje, nastali dopadljivi i nedodarljivi kontakti neće osvojiti tvoj um i tu ostati.

Buda
Mahārāhulovāda sutta (MN 62)

[Sati]

926. Oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav

"Monasi, kada se oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav praktikuje, razvija i neguje, načini svojim sredstvom i temeljem, unapređuje, konsoliduje i na pravi način sprovodi, mogu se očekivati jedanaest dobrobiti. Kojih jedanaest?

Takav čovek (1) mirno spava, (2) budi se srećan, (3) ne muče ga ružni snovi, (4) drag je ljudskim bićima, (5) drag je duhovima, (6) bogovi ga štite, (7) vatra, otrov i oružje ne mogu mu nauditi, (8) um mu lako postaje skoncentrisan, (9) lice mu blista (10) umire spokojno i (11) ako ne više, tada se preporađa barem u Braminom svetu.

To je jedanaest dobrobiti koje može očekivati onaj ko oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav praktikuje, razvija i neguje, načini svojim sredstvom i temeljem, unapređuje, konsoliduje i na pravi način sprovodi."

Buda
Metta sutta (AN XII.16)

[Sati]

927. Senka

Baš kao što sunčeva svetlost preplavi mesto koje je napustila senka, a senka preplavi mesto koje je napustila sunčeva svetlost, isto tako, sa prestankom ushićenja zbog osame, tuga se javlja, a sa prestankom tuge, ushićenje zbog osame se javlja.

Buda
Pañćattaya sutta (MN 102)

[Sati]

Na početku puta mi smo slepi, iako mislimo da vidimo. Zaslepljeni smo pogrešnim pretpostavkama od kojih krećemo u svom zaključivanju, a da ih nismo ni svesni. I zato nam je početak toliko neopisivo težak. Treba videti nevidljivo. Nalik smo muvi koja nije privučena šarenim cvetovima, makoliko mirsni bili. Nju privlači trulo i smrdljivo. Za nju to jeste mirisni cvet. Gde god je leš životinje, nešto u raspadu, ona će tu stići. Ne moramo da je teramo. Naša pogrešna, iskrivljena gledišta su takva. Ushićuju se onim što je gnjilo i smrdi. Uživaju u truleži kojom su se okružila. I podsmevaju pčeli koja juri ka prekrasnom cvetu. Ne vide bilo šta vredno i korisno u njemu, te za njim ni ne žude. Tek kad se pojavi pitanje: "Šta je to što pčela vidi, a ja ne?" najdivnije putovanje me da počne.

[Sati]

29. avgust 2015 - Pun Mesec

Buđenje

Učenici Gotamini, čija je sabranost
dan i noć okrenuta Dhammi,
oni su uvek do kraja probuđeni.

Dhammapada 297


Buda i njegovi najbolji učenici probudili su se za istinu koja im je bila pravo pred očima. Slično milionima tragalaca, budući Buda je za odgovorima na svoja najdublja pitanja tragao među raznim tehnikama i verskim sistemima. Neumoljiva askeza dovela ga je na ivicu smrti; ali ipak ništa od toga nije finkcionisalo. Ono što jeste funkcionisalo bilo je odustajanje od bilo kakvog napora da se izbegne patnja tako što se prepustimo ili čulnim užicima ili bolu, kao i uzimanje samog iskustva patnje kao našeg učitelja. Četiri plemenite istine kojima je podučavao Buda bile su njegov način da nam pomogne da ne gubimo vreme. Želeo je svoje učenike da probudi za istinu koja postoji ovde i sada; da sami za sebe otkriju radost i jasnoću koje dolaze sa ispravnim razumevanjem.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

930. Nepokolebljivi mir

Jedini razlog zbog kojeg proučavamo Dhammu, Budino učenje, jeste traganje za načinom kako da prevaziđemo patnju i dostignemo mir i sreću. Bilo da proučavamo fizičke ili mentalne fenomene, um (ćitta) ili njegove psihološke sastojke (ćetasika), jedino kada oslobođenje od patnje postavimo kao svoj krajnji cilj, tek tada smo na pravom putu: ništa manje od toga. Patnja ima uzrok i uslove na osnovu kojih nastaje.

Molim vas da dobro razumete da kada je um miran, on je u svom prirodnom, normalnom stanju. Čim se pomeri, postaje uslovljen (sankhāra). Kada je um nečim privučen, postaje uslovljen. Kada se javi odbojnost, postaje uslovljen. Želja da se pomerimo ovamo ili onamo javlja se iz uslovljenosti. Ako naša svesnost ne prati sve tre mentalne tvorevine kako se događaju, um će juriti za njima i biti njima uslovljen. I kad god se um pomeri, upravo u tom trenutku, nastaje konvencionalna stvarnost.

Zato nas je Buda učio da kontempliramo uzroke tog ustreptalog stanja uma. Kad god um zatreperi, postaje nestabilan i nestalan (anićća), nezadovoljavajući (dukkha) i ne može se smatrati sopstvom (anatta). To su tri univerzalna obeležja svakog uslovljenog fenomena. Buda nas je učio da posmatramo i kontempliramo to kretanje uma.

Ajahn Chah: Unshakeable Peace

[Sati]

12. septembar 2015 - Mlad Mesec

Skladište dobrote

Dok živi uživa, kad umre uživa,
dobročinitelj uživa i ovde i tamo,
”Dobro učinih”, u takvoj misli uživa.
Još više uživa kad se u dobru ponovo rodi.

Dhammapada 18


Za transformaciju je potrebna energija. Ali energija koju svi imamo u izobilju -- pohlepa, bes i obmanutost -- jeste divlja i iopasna; kad je nesputana, ona vodi do neizdržive patnje. "Živeti i uživati" znači izgraditi skladište dobrote, tako da kada ove energije zaprete da se razmašu, nismo njima preplavljeni. Negujući takve sile dobra kao što su obuzdanost i mudro promišljanje, počinjemo da transformišemo tu divlju energiju u nešto primerenije za ljude: velikodušnost, blagost i razumevanje. Buda opisuje kako taj put prakse vodi ka življenju ispunjenom ushićenjem i vedrinom. Naš zadatak je da pronađemo u sebi spremnost da uvek počnemo iznova, koliko god puta da nas neka  prepreka zaustavi.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

931. Snage

Postoje ove četiri snage. Koje četiri? Snaga svesnosti, snaga koncentracije, snaga neporočnosti i snaga jedinstva.

Buda
Paññābala sutta (AN 4:153)