Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Mi hvalimo bogove

Mi hvalimo bogove, ali i oni sami u vlasti su sudbine;
otuda, sudbina zaslužuje našu hvalu. Ali sudbina može dati
tek neizbežni plod kojim rađa naša kamma.

Ako je plod uslovljen kammom, kakve koristi i od bogova i od sudbine?
Zato, svu svoju hvalu uputite dobrim delima, jer nad njima
čak ni sudbina nema nikakvu moć.

Monah Bhartrhari: Satakatraya

[Sati]

Kao što slon u boju
podnosi strelu iz luka odapetu,
i ja biram da podnesem
grube reči koje odapnu drugi.

Dhammapada, strofa 320


Kada život postane težak, imamo slobodu izbora da to podnesemo, ukoliko želimo. Ili možemo odabrati da reagujemo. Niko izvan nas nema vlast da nas natera na jedan ili drugi put. U onim slučajevima kada naše neukroćene navike reaktivnosti podivljaju, zaista nam se može učiniti kao da nas pokreće neko drugi. Tad kažemo sebi: "Nešto me je obuzelo" ili "Bio sam sav van sebe", što znači da sam izgubio pravi ugao gledanja na situaciju.  Buda ga nikada nije gubio. To ne znači da se nikada nije susreo sa nekim ozbiljnim neprijatnostima. Jeste. I odabrao je da je podnese, pre nego da reaguje. Bio je potpuno svestan -- potpuno probuđen za stvarnost -- i znao je da samo on ima moć da napravi taj izbor. Pomaže nam ako znamo da je i mi imamo.

S ljubavlju,
monah Munindo

[Sati]

Kako prići Učenju

Monasi, zamislite čoveka koji želi da uhvati zmiju, gleda gde je zmija, traga za zmijom. On onda spazi veliku zmiju i rašljama je čvrsto pritisne na zemlju. Pošto je tako učinio, hvata je snažno iza glave. I tada, iako mu se zmija obmota oko ruke ili drugog dela tela, neće biti ugrižen i umreti. A zašto? Zato što je na pravi način prišao zmiji.

Slično ovome, monasi, ima onih koji proučavaju Učenje. I pošto su ga proučili, mudro promišljaju svrhu tog učenja. Onima koji mudro promišljaju svrhu, to učenje će doneti uvid. Oni ne proučavaju učenje radi kritikovanja  ili pobijanja drugih u raspravama. Oni dobro znaju svrhu zbog koje proučavaju Učenje. I njima će to učenje kojem su na pravi način prišli, doneti dugotrajnu dobrobit i sreću. A zašto. Zato što su na pravi način prišli učenju.

Buda
Alagaddupama sutta - Poredjenje sa zmijom (MN 22)

[Sati]

Meditacija

Posto si dobio instrukcije, sad mozes da radis meditaciju i u hodu. Neki ljudi ce ti reci. "To tvoje hodanje tamo-amo je kao da nisi bas sasvim kod kuce!" Ali, da znas, mnogo je mudrosti u hodajucoj meditaciji. Hodaj napred i nazad. I ako se umoris, zaustavi se. Usmeri paznju ka sebi, svojoj unutrasnjosti, i odmori um tako sto ces blago posmatrati svoje disanje.

Onda osvesti jos jednu stvar, menjanje polozaja tela. Kad stojimo, hodamo, sedimo, lezimo, mi stalno menjamo polozaj svog tela. Ne mozemo ceo zivot samo da stojimo, sedimo ili da lezimo! Zivimo zauzimajuci sve te polozaje, zato ih moramo iskoristiti i razvijati svesnost u svakom od njih.

Ajahn Chah: Just Do It!

[Sati]

Ako nema trajne duše, šta se onda preporađa?


Kralj: "Može li postojati preporađanje, kad nema transmigracije?"

Nagasena: "Da, poštovani kralju, može. Baš kao što neko može upaliti lampu koristeći neku drugu već upaljenu, a da pri tome ništa ne prelazi sa jedne lampe na drugu ili bas kao što učenik može naučiti stihove napamet od svog učitelja, a da stihovi ne transmigriraju iz učitelja u učenika."

Milindapanha, V.5

[Sati]

Dve stvari

93. Monasi, postoje dve stvari. Koje dve? Odsustvo stida zbog učinjenih loših dela i odsustvo staha od njihovih posledica. To su, monasi, dve stvari.

94. Monasi, postoje dve stvari. Koje dve? Stid zbog učinjenih loših dela i stah od njihovih posledica. To su, monasi, dve stvari.

Buda
Dhamma vaggo, AN II.93-4

 

[Sati]

Otkud može biti ljutnje

"Otkud može biti ljutnje
u onome ko je oslobođen ljutnje,
ukroćen, ko živi sabran --
onome ko je oslobođen ispravnim razumevanjem,
smiren, takav.

Među dvojicom gori je onaj
koji na bes besom uzvraća.
Onaj koji ne uzvraća
dobija bitku u kojoj se teško pobeđuje.

Živiš za dobro obojice
-- sopstveno i njegovo --
onda kad, znajući ga da je srdit,
sabran boraviš u svome miru.

Kada tako lečiš obojicu
-- sebe i drugoga --
oni koji te za budalu smatraju
ništa o Dhammi ne znaju."

Buda,
Akkosa sutta, SN VII.2

[Sati]

Promena stvari

Zašto smo toliko iznenađeni kad neko umre? Znamo da svako mora da umre. Znamo da ćemo i mi umreti. Pa ipak, postoji to iznenađenje. Naša zapanjenost brzim proticanjem vremena ukazuje da nešto nije u redu sa načinom na koji posmatramo stvari. Mora postojati neko iskrivljavanje u našoj percepciji. Inače, zašto bismo se toliko prenerazili kada se stvari promene?

Jeffrey Hopkins: A Truthful Heart

[nosorogica]

 

[kondanja]

naše shvaćanje vremena je naivno

[Sati]

 valjda ne umemo bolje

[Sati]

540. Umetnost oblikovanja sopstvenog života

Zakon karme je jedan od najvažnijih zakona koji upravljaju našim životima. Kada ga razumemo i živimo u skladu sa tim razumevanjem, kada delamo prema onome što znamo, tada doživljavamo osećaj celovitosti i mira. Ako živimo na način koji ide mimo te harmonije, ignorišući prirodu stvari, tada osećamo u sebi nesklad, bol i konfuziju. Zakon karme je jedan od najtemeljnijih zakona na osnovu kojih stvaramo ove dve, potpuno različite stvarnosti. To je kao da smo svi mi umetnici koji umesto platna i boja, mermera ili muzike, kao medijuma, koristimo sopstvena tela, umove i životna iskustva kao materijale za svoje kreativno izražavanje. Ogroman osećaj ispunjenosti kroz praktikovanje dharme dolazi upravo kada ovo imamo na umu i aktivno stvaramo i oblikujemo sopstveni život.

Jack Kornfield, Joseph Goldstein: Seeking the Heart of Wisdom

[Sati]

Hrabrost

Da bismo se potpuno otvorili, nužni su nam ogromna hrabrost i snaga, neka vrsta ratničkog duha... Trebaju nam energičnost, posvećenost i odvažnost da prestanemo da bežimo od sopstvenog života ili da ga skrivamo bilo kakvom filozofijom -- materijalnom ili spiritualnom. Neophodno nam je ratničko srce koje nam omogućuje da se sretnemo oči u oči sa svojim životom, sa svojim bolovima i ograničenjima, sa svojim radostima i potencijalima. Ta hrabrost nam omogućuje da u duhovnu praksu uključimo svaki deo svog života: svoje telo, porodicu, društvo, politiku, očuvanje okoline, umetnost, obrazovanje. Tek tada duhovnost postaje zaista integrisana u naš život.

Jack Kornfield, A Path with Heart

[Sati]

542. Trideset monaha

Kraj Rađagahe, u Bambusovom gaju. Onda trideset monaha iz Pave otidoše do Blaženog -- svi su oni živeli u šumi, hranili se isprošenom hranom, nosili ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek su u sebi imali okove. Kad su stigli, pokloniše se Blaženom i sedoše sa strane. Onda Blaženom pade na pamet sledeća misao: "Ovih trideset monaha iz Pave svi žive u šumi, hrane se isprošenom hranom, nose ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek u sebi imaju okove. Kako bi bilo da ih podučim Dhammi na takav način da još dok sede na ovom mestu njihovi umovi budu oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju?"

Onda se Blaženi obrati monasima: "Monasi".

"Da, gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

"Monasi, ovoj samsari se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Šta mislite, monasi, čega je više: potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem ili vode u četiri velika okeana?"

"Poštovani gospodine, koliko mi razumemo Dhammu kojoj podučava Blaženi, više je potoka krvi koju smo prolili bivajući ubijeni dok smo lutali tim predugim putem, nego vode u četiri velika okeana"

"Dobro je , monasi. Dobro je. Zaista je dobro da tako razumete Dhammu kojoj sam vas podučio. Više je potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem -- toga je više nego vode u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili krave i kada ste kao krave bili zaklani, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili bivoli, ovce, koze, jeleni, pilici i svinja... Mnogo ste puta, monasi, bili uhvaćeni kao provalnici, razbojnici i preljubnici i kada ste zbog toga bili ubijeni, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj samsari ne moze videti početak... I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama svoga uma, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih oslobođeni.

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor bio još u toku, umovi tridesetorice monaha iz Pave postadoše oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju.


 

[Sati]

544. Cilj bez cilja

Ako razmišljamo o praktikovanju Dhamme kao postizanju nečega, tada unapred stvaramo neku sliku, koju se onda upinjemo da ostvarimo. Međutim, ono što bih ja preporučio jeste da jednostavno imamo poverenje u pažljivost uma, u svesnost, i da napustimo želju da dobijemo ili da otvarimo bilo šta. Svest je još uvek tu, i senzitivnost -- ali ih ne doživljavamo kroz to da smo mi nekakva osoba. Postoji samo svesnost onoga što se odigrava -- toga kakav je osećaj ili koje je stanje uma u ovom trenutku. Možemo to nazvati intuitivnom svesnošću. Ali ona nije programirana i uslovljena ni mišlju, ni sećanjem, a ni nekom percepcijom.

Ajahn Sumedho: True but not right