Vaši omiljeni budistički citati

[oblica]

[oblica]

[Sati]

Sreću već imamo

Pretpostavljati da morate da dobijete ono što želite da biste postali
srećni jeste vrlo ograničavajuće. Ako sam vezan za to da dobijam ono
što želim, nema načina da ne osetim jedan zapanjujući osećaj
zavisnosti. Drugi stih 331. strofe Dhammapade glasi:  "Sreća je
kad smo i sa malo zadovoljni." To je poruka koju tako retko čujemo – da
postoji zadovoljstvo koje proizlazi iz toga da nam ne treba ništa više
od onoga što već imamo. Zadovoljstvo obično povezujemo sa dobijanjem
onoga što mislimo da nam treba ili onoga što priželjkujemo, pa ipak
Buda je mudro ukazao da je već samo vezivanje za želje i potrebe to
što nam stoji na putu dublje sreće i spokojstva.

Ajahn Munindo, Contemplating Happiness

[Sati]

Štap

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatija, u gaju princa Đete, u manastiru koji je podigao Anatapindika. A u to vreme velika grupa dečaka, na putu izmedju Savatija i Đetinog gaja, tukla je stapovima jednu zmiju. Rano ujutro Blaženi obuče svoj ogrtač, te uzevši posudu, krete u Savati u prošenje hrane. On ugleda veliku grupu dečaka, na putu između Savatija i Đetinog gaja, kako štapovima tuku zmiju.

Shvatajući značenje ovoga, Blaženi tom prilikom uzviknu:

"Ko god se štapa lati
protiv bića što spokoj traže,
kad on sam bude za spokojstvom tragao,
neće ga naći ni posle smrti.

Ko god se štapa ne laća
protiv bića što spokoj traže,
kad on sam bude za spokojstvom tragao,
naći će ga i sad i posle smrti.

Buda
Udana, II.3

[Sati]

Izdaleka blistaju dobri, slično snežnim vrhovima Himalaja.
Rdjavi, makar i blizu bili, nevidljivi su poput strele u noć odapete.

Buda
Dhammapada, strofa 304

[Ex01]

294
Ubivši majku i oca i dva vladara ratničkog roda
i njihovo carstvo sa svim stanovništvom,
brahman odlazi neokaljan.

295
Ubivši majku i oca i dva posvećena vladara
sa još jednom moćnom osobom kao petom,
brahman odlazi neokaljan

ne kontam... metaforicki ili doslovno?

[Sati]

Kako ne kontaš? Pa doslovno, naravno 


294
Ubivši majku (žudnju) i oca (obmanutost),
i dva vladara ratničkog roda (eternalizam i anihilacionizam*)
i njihovo carstvo sa svim stanovništvom (opijenost čula njihovim obektima)
brahman (arahant) odlazi neokaljan.

295
Ubivši majku i oca i dva posvećena vladara
sa još jednom moćnom osobom kao petom (sumnja, kao peta prepreka),
brahman odlazi neokaljan

---------------
* verovanje da duša večno postoji i verovanje da se sve okončava smrću, dva stava koja Buda često kritikuje.

 

[Ex01]

Skidam kapu, hvala.
Cini mi se da su se primjenjivale svakojake ilustracije odredjenih prepreka do utrnuca.
Mozda nebi nista bilo lose u tome da se zaigram malo sa idejom da me posjecuje Mara ili netko drugi svaki put kada dodjem u odredjenu kusnju. Ta kusnja ionako nije moja, hm... Razmislim pa javim.
 

[Sati]

"Kad bih mogao da meditiram, bio bih bolja osoba"

Kad ljudi počnu da meditiraju ili rade bilo kakvu vrstu duhovne
prakse, oni uvek misle da će na neki način da se poprave, što je jedna
vrsta suptilne agresije protiv onoga što oni zapravo jesu. To je
pomalo kao da kazu: "Ako dzogiram, biću mnogo bolja osoba."
"Kad bih samo nekako mogao da se domognem lepše kuće, bio bih bolja osoba."
"Kad bih mogao da meditiram i smirim se, bio bih bolja osoba"... Ali
prijateljska ljubav - maitri ili metta - prema sebi ne znači
osloboditi se bilo čega. Maitri znači da i posle svih tih godina
možemo biti šašavi. Još uvek možemo biti zastrašeni ili ljubomorni ili
puni osećanja sopstvene bezvrednosti. Poenta nije u tome da se
upinjemo da promenimo sebe. Praksa meditacije nije u tome da sebe
odbacimo i postanemo nešto bolje. Ona znači sprijateljiti se sa onim
što već jesmo. Osnov prakse si ti ili ja ili ko god smo sada, takvi
kakvi jesmo. To je osnova, to mi proučavamo, tome prilazimo kako bismo
ga upoznali sa neverovatnom znatiželjom i zanimanjem.

Pema Chodron, The Wisdom of No Escape and the Path of Loving-Kindness

[Sati]

Cipele

Jednom davno, pre mnogo vekova, ljudi su hodali bosi. i onda, jednoga dana dok je hodala bosa preko nekog oštrog kamenja, kraljica je posekla nogu. Veoma ljuta zbog toga, brzo je sazvala sve svoje ministre i naredila da se čitavo kraljevstvo prekrije najfinijom kožom. Ipak, jedan od ministara je imao dovoljno kuraži da predloži lakši put. "Umesto da kožom pokrivamo svu zemlju u kraljevstvo, zašto ne bismo njome pokrili tabane svakog podanika u njemu." Kraljica se saglasi sa ovim i tako su nastale cipele.

Zaista izgleda glupo pokrivati celo kraljevstvo kožom kako se hodajući ne bismo posekli. Slično ovome, neke od naših strategija kako bi trebalo da živimo zapravo su pokušaji da pokrijemo čitav svet. Mnogo efikasniji način življenja jeste da naučimo da vodimo računa upravo o onom mestu gde se dodirujemo sa ovim svetom.

Gille Fronsdale, The Issue at Hand

[Sati]

Svi covekovi problemi nastaju od toga sto ne zna kako da sedi mirno na
jednom mestu.

Paskal (1670)

[Sati]

Izvan sreće i nesreće

Ućenje o ćetiri plemenite istine kaže: Postoji patnja – dukkha; postoji njen uzrok – samudaya; postoji njen kraj – nirodha; i postoji put do tog kraja – magga. To je jedno zaista praktično učenje. U svakoj situaciji unutrašnjeg konflikta možemo preuzeti odgovornost za ono što osećamo. Zašto patim? Šta sada želim? Možemo da istražujemo, koristeći dhammavićayu – analizu svojstava. Vrlo je važno da zaista i primenimo to učenje. Ađahn Ča je imao običaj da kaže: "Nekad su ljudi koji su vrlo blizu budizmu nalik mravima koji stalno idu oko mangoa. Oni zapravo nikada ne probaju njegov ukus." Nekada čujemo čitavu strukturu učenje i pomislimo da razumemo -- "To je zapravo jedan način gledanja na život", kažemo sebi. Ali to učenje nije samo još jedna intelektualna struktura. Ono nam kaže da i naše iskustvo ima svoju strukturu, koju treba da razumemo. Zato, ne radi se o tome da mi jednostavno koristimo svoju inteligenciju da maksimizujemo sukkhu (sreću) i minimizujemo dukkhu (nesreću). Mi je koristimo da oslobodimo um, da odemo iza, da ostvarimo nepovratno oslobađanje srca, da ostvarimo nibbanu. Koristimo svoju inteligenciju radi slobode, a ne samo radi prolaznih stvari; da oslobodimo svoj um, a ne samo da budemo srećni. Mi odlazimo iza srecće i nesreće. Ne pokušavamo da samo dođemo do još jednog prijantog iskustva; reč je o jednom sasvim drugačijem stavu.

Ajahn Viradhammo: So What?

[Sati]

Kuvanje pirinča

Vežbanje je poput kuvanja pirinča. Ako je plamen blag, pirinač će biti savršeno kuvan i lak za varenje. Ako je, pak, plamen suviše jak, pirinač ce izgoreti i pre nego što bude kuvan. Treba vežbati na opušten način. Ako sebe ne mučiš dualnostima, ako nemaš ni premalo ni premnogo samopouzdanja, šta bi onda trebalo da radiš? Nisi ovde došao da postaneš prosvetljen, več da vežbaš. Nije važno da li si sve do kraja shvatio i možeš li u praksu da uđeš duboko ili ne. Okreni leđa svakoj sumnji o metodu i tome jesi li našao "pravu stvar" da vežbaš. Ne podcenjuj sam sebe. Ako drugi mogu da vežbaju, onda i ti možeš barem da pokušaš.

Master Sheng-yen: Faith in Mind

[Sati]

Normalan život

Č'an je živa praksa koja ne zapostavlja ovaj svet. Šesti patrijarh je rekao: "Samadi nije č'an." Oni koji praktikuju č'an vode normalan život. Oni ne govore o jedinstvu i praznini. Jedina razlika je u tome da u njihovim umovima ne postoje prepreke i vezivanja. Kontemplirajte sve stvari kao jednake i vraćate se stvarima onakvim kakve jesu.

Master Sheng-yen: Faith in Mind

[fortytwo]

Oni koji praktikuju č'an vode normalan život. Oni ne govore o jedinstvu i praznini.