Samo posetilacNemoj nikada da zaboraviš da si ti ovde samo posetilac, putnik u
prolazu. Tvoj boravak ovde je kratak, a čas odlaska nepoznat. Niko ne
može živeti bez uloženog truda i veštine kojima zadovoljavaš svoje
potrebe zaista su blagoslov. Ali ako se upinješ neprekidno, umor i
iscrpljenost će te osvojiti i nećeš upoznati radost koja dolazi kad se
neki posao završi. Govori tiho i ljubazno; i ne žuri ni sa svojim
mišsljenjem, ni sa savetom. Ako govoriš previše, to će te učiniti
gluvim za ono što drugi govore, a treba da znaš da je sasvim malo onih
koji ne bi mogli nešto da nauče od drugih. Budi blizu kad je pomoć
neophodna, ali daleko kad se nude pohvale i zahvalnosti. Uzmi tek malu
količinu moći, bogatstva i slave, jer oni tako brzo prolaze i bivaju
još brze zaboravljeni. Umesto toga, gaji u sebi ljubav i nastoj da
budeš prijateljski nastrojen prema svakome. Zaista, saosećanje je
melem za mnoge rane. Kad je pronađeš, čuvaj tišinu kao najveće blago
i, svestan svojih dužnosti, odvoj vreme da budeš sam sa sobom. Odbaci
dvoličnost i samoobmanjivanje, vidi sebe onakvog kakav zaista jesi.
Uprkos tome kako se čini, niko nije zaista zao. Svako ko tako izgleda,
zapravo je samo zaveden neznanjem. Ako ovu istinu često promišljaš,
nudićeš uvek više svetlosti nego optužbi i gorčine. Ti, baš kao i sva
bića, imaš u sebi Buda-prirodu. U suštini, tvoj um jeste čist. Zato,
kada zbog nečistoće uma posrneš i padneš, neka te kajanje i crne misli
tu ne zarobe. Povrati bodrost duha i razumevši situaciju, sakupi snage
da nastaviš hod. Poverenje je poput svetiljke, a mudrost čini da ona ponovo
zasvetli. Nosi tu svetiljku svuda sa sobom, tako da uvek budeš u
stanju da razveješ tamu i postojiš obasjan svetlošću.
Buda
Dhammavadaka sutra