Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Tko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena.
Drugarstvo s budalama uvijek je patnja, kao i s neprijateljem,
a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima.

Buda

 

[Sati]

Svesnost i koncentracija

Neki ljudi ne uviđaju razliku između "svesnosti" i "koncentracije".
Oni se koncentrišu na ono što rade, misleći da su time svesni...
Moguće je da se koncentrišemo na ono što radimo, ali ako nismo u isto
vreme svesni, sposobni da posmatramo taj trenutak, onda se može
dogoditi da nam neko poremeti koncentraciju i mi odmah planemo, ponesu
nas bes i frustriranost. Ako smo svesni, mi smo ujedno svesni i svoje
namere da se skoncentrisemo, a onda i osećanja besa kada nešto
poremeti tu koncentraciju. Uz pomoć svesnosti, u stanju smo da se
skoncentišemo kada je vreme za to i da se ne skoncentrišemo kada nije
vreme za to.

Ađan Sumedho, Teachings of a Buddhist Monk

[Sati]

Kiša je uvek ista

Buda svoje učenje poredi sa kišom koja pada na zemlju bez ikakve
razlike. To što posle takve kiše neko semenje izraste u cvetove, a drugo
u visoko drvece nema mnogo veze sa samom kišom, već sa vrstom onih
semenki koje je natopila. Tako i Budino učenje ima uvek isti ukus, ali
bića od njega imaju ili nemaju koristi u skladu sa svojim mogućnostima.

Donald S. Lopez, Buddhism in Practice

[Sati]

Znanje

Znanje nam dolazi na osnovu prakse -- kad pažljivo slušamo,
razmišljamo o onome što smo čuli, a potom ulažemo napor da se okrenemo
od svojih loših postupaka i činimo jedino ono što je ispravno i dobro.
Te stvari se nazivaju izvorima uvida. Ukoliko te izvore uvida ne
stvorima u sebi samima, ostajemo budalasti do kraja života.

Ajaan Khamdee Pabhaso: Making the Dhamma Your Own

[Sati]

Naš um i naše telo

Um je jedna nesigurna stvar. Telo je nesigurna stvar. I jedno i drugo su
prolazni. I jedno i drugo su izvor patnje. I jedno i drugo nemaju
ničeg trajnog u sebi. Oni nisu, ukazivao je Buda, ni biće, ni
ličnost, ni sopstvo, ni duša, ni mi, ni oni. Oni su samo skup elemenata:
zemlja, voda, vatra i vazduh. Samo elementi!

Kada um ovo uvidi, oslobodiće se vezivanja kojanam govore: "ja" sam lep,
"ja" sam dobar, "ja" sam rđav, "ja" patim, "ja" imam, "ja" to ili
"ja" ono. Doživećete stanje jedinstva, jer ćete videti da su svi ljudi
u suštini isti. Ne postoji "ja". Postoje samo elementi.

Ađan Ča, Bodhinyana

[Sati]

Ako čovek pogreši,
neka to ne ponavlja,
neka uz to ne prianja;
bolno je gomilanje loših navika.

Buda
Dhammapada, strofa 117

[Sati]

Religija

Jedna od reči koje vrlo često pogrešno razumemo jeste i reč "religija"
(sasana). U budizmu, kao i u svakoj drugoj religiji, stariji ljudi
uvek imaju na umu njenu fizičku stranu. Identifikuju religiju sa
hramovima i ritualima. Ali to su samo spoljašnje forme, samo fragmenti
njezine opipljive, materijalne strane. One nisu stvarna religija, ne
ono što je Buda podrazumevao pod religijom. Reč "religija", kako ju je
Buda upotrebljavao, odnosi se na tri stvari: (1) znanje, (2) vežbanje
u skladu sa tim znanjem i (3) čistotu, jasnoću i mir koji dolaze kao
plod takvog vežbanja. To troje čini religiju. Na pali jeziku, one se
nazivaju pariyati-dhamma, patipatti-dhamma i pativedha-dhamma
(teorija, praksa i iskustvo); te tri komponente su religija. U tu
religiju moramo uroniti i razumeti je; bilo da je reč o znanju, praksi
ili utočištu, morate razumeti tu religiju. I ovo što sam upravo rekao,
na širem planu važi za bilo koju drugu religiju.

Buddhadasa Bhikkhu: Two Kinds of Language

[Sati]

Dogmatizam

Jedna od divnih stvari u vezi sa budizmom koja me je u mladim danima
ohrabrila da postanem budista i koja me drži da budem budista i danas
jeste da se postavljanje pitanja uvek ohrabruje. Ne očekuje se da
verujete. U jednom od govora iz Kanona Buda podučava svog glavnog
učenika, poštovanog Sariputu. Pošto mu je rekao šta je imao, Buda ga
pita: "Sariputa, da li veruješ u ovo što sam upravo rekao?" Sariputa
bez oklevanja odgovara: "Ne, ne verujem, zato što to još nisam lično
iskusio." A Buda odvraća: "To je dobro! To je dobro!" To je stav koji
treba ohrabrivati u svakome, bilo da je reč o religiji ili nauci. Ne
verovati, već održavati otvoren um sve dok ne steknemo istinsko
iskustvo. Takav stav ide protiv dogmatizma, ide protiv
fundamentalizma, koji ne viđamo samo u religiji, već često i u nauci.

"Veličina jednog naučnika", kaže stara izreka, "meri se i dužinom
vremena tokom kojeg on sprečava napredak u svojoj naučnoj oblasti."

Što je naučnik poznatiji, što je više uvažavan, to se više njegovi
stavovi uzimaju kao apsolutna istina. Njegova slava sprečava druge
ljude da te stavove dovode u pitanje; ona odlaže dolazak "bolje"
istine. U budizmu, kada pronađete bolju istinu, odmah počnite da je
koristite.

Ađan Brahmavamso: Buddhism and Science

[Sati]

Samodisciplina i strpljenje

"Disciplina" je teška reč za većinu nas. Ona priziva sliku nekoga sa
štapom koji nam stoji iznad glave i govori da nešto ne radimo dobro.
Ali samodisciplina je drugačija. Ona je veština da prozremo prazne
pretnje sopstvenih impulsa i otkrijemo njihove tajne. Oni nemaju moć
nad nama. Sve što rade je samo predstava, obmana. Vaši nagoni vrište i
besne na vas, ulaguju se, obmanjuju, prete, ali oni zapravo nemaju
nikakav štap. Popuštate im iz navike. Popuštate im jer se zapravo
nikada niste potrudili da pogledate iza tih njihovih pretnji. Tamo je
sve prazno. Međutim, samo je jedan način da naučite tu lekciju. Reči
na ovoj stranici vas same od sebe neće tome podučiti. Ali pogledajte u
sebe i posmatrajte sve to što izranja -- uznemirenost, napetost,
nestrpljivost, bol -- samo ga posmatrajte i ne uplićite se u njegovu
priču. I na vaše veliko iznenađenje, sve to će jednostavno proći.
Doći i proći. Tako jednostavno. Postoji i jedna druga reč za
samodisciplinu. A to je strpljenje.

Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English

[unicus]

Naš um i naše telo

Um je jedna nesigurna stvar. Telo je nesigurna stvar. I jedno i drugo su
prolazni. I jedno i drugo su izvor patnje. I jedno i drugo nemaju
ničeg trajnog u sebi. Oni nisu, ukazivao je Buda, ni biće, ni
ličnost, ni sopstvo, ni duša, ni mi, ni oni. Oni su samo skup elemenata:
zemlja, voda, vatra i vazduh. Samo elementi!

Kada um ovo uvidi, oslobodiće se vezivanja kojanam govore: "ja" sam lep,
"ja" sam dobar, "ja" sam rđav, "ja" patim, "ja" imam, "ja" to ili
"ja" ono. Doživećete stanje jedinstva, jer ćete videti da su svi ljudi
u suštini isti. Ne postoji "ja". Postoje samo elementi.

Ađan Ča, Bodhinyana

Ovo mi je posebno nadahnjujuće za slijediti put...onako baš suštinski budističko....super 

[Sati]

Da, to je iz knjige Ađan Čaa Bodhinyana koju trenutno prevodim.
A ako bude dobre volje i uspem da skupim dovoljno para, možda će se pojaviti i u papirnom obliku. 

[Dhammadeepa]

Zanemariti sve zlo, negovati sve dobro, bistriti vlastiti duh - to je učenje svih buda.


Dhammapada - Buddha Vagga 183

[Sati]

Uvid i smirenje

Naši umovi su navikli da razmišljaju, ali kada želimo da se smirimo i
opustimo, to je upravo ono što bi trebalo da prestanu da rade.
Naravno, ovo je lako reći, ali teško uraditi, jer će um nastaviti da
radi ono što i inače sve vreme radi. Postoji još jedan razlog zašto mu
je teško da se uzdrži od te navike: razmišljanje je jedina podrška egu u
vreme dok meditiramo, a naročito kada se pridržavamo zaveta plemenitog
ćutanja (izbegavamo da govorimo sa drugima). "Mislim dakle jesam".
Zapadna filozofija prihvata ovo kao jedan apsolut. A zapravo radi se
se o relativnoj istini, koju svi mi doživljavamo. Kada mislimo, znamo
da smo tu; a kad nema naklapanja uma, verujemo da gubimo kontrolu...
Naša prva poteškoća jeste da iako želimo da budemo mirni i opušteni,
da nemamo nikakvih misli, naš um tome neće da se povinuje... Zato,
umesto da pokušavamo i pokušavamo da takvi postanemo, možemo
iskoristiti sve što se javi kako bismo stekli uvid. I onda malo uvida
donosi malo smirenja, a još malo smirenja donosi još malo uvida.

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

[Sati]

Težina jedne planine

Je li planina teška?
Ona može biti teška sama po sebi, ali sve dok ne pokušamo
da je podignemo, ona neće biti teška i za nas.

Ovo je metafora koju je moj učitelj Ađan Suvat često koristio kada je
objašnjavao kako da prestanemo da patimo zbog životnih problema. Ne
poričete da oni postoje -- planine jesu teške -- i ne bežite od njih.
Kako je on to dalje objašnjavao, nosite se sa problemima tamo gde
morate i rešavate tamo gde možete. Jednostavno naučite kako da ih ne
nosite svuda za sobom. U tome leži tajna vežbanja: u življenju sa
stvarnim problemima, a da njihovo postojanje ne predstavlja teret za
naše srce.

Thanissaro Bhikkhu, The Karma of Questions

[Kela]

Govor o srcu mudrosti što vodi onkraj


Plemeniti je bodhisattva Avalokiteśvara kročeći dubinama mudrosti što vodi onkraj razabrao pet skupina i vidio prazninu njihova samobivstva.
Ovdje je, Śariputra, oblik praznina i praznina je oblik. Oblik se ne razlikuje od praznine niti se praznina razlikuje od oblika. Što je oblik, to je praznina i što je praznina to je oblik. Tako je i s osjećajima, saznanjima, poticajima i svijesti.
Ovdje su, Śariputra, sve dharme označene prazninom, ni stvorene, ni uništene, ni prljave ni čiste, bez manjka i bez viška.
Stoga, Śariputra, u praznini nema oblika, nema osjećaja, nema saznanja, nema poticaja i nema svijesti. Nema oka, uha, nosa, jezika, tijela ni uma. Nema oblika, zvuka, mirisa, okusa, dodira ni predmeta uma. Nema područja oka sve do područja misleće svijesti. Nema neznanja ni dokinuća neznanja; nema starosti ni smrti, kao ni dokinuća starosti i smrti. Nema patnje, njenog nastanka, prestanka ni Puta; nema znanja, nema postignuća ni ne-postignuća.
Stoga, Śariputra, utekavši se mudrosti što vodi onkraj, bodhisattva kroz ne-postignuće boravi bez zapreka svijesti. Nezapriječene svijesti, nepokrenut, nadilazi obmanu i postiže potpuno utrnuće.
Svi Buddhe što prebivaju u tri vremena, utekavši se mudrosti što vodi onkraj, potpuno su probuđeni besprijekornoj i ispravnoj budnosti.
Znaj stoga da je mudrost što vodi onkraj velika mantra, mantra velikog znanja, najviša mantra, potpuna mantra što uklanja svu patnju, istinita a ne lažna:
gate gate parāgate parāsamgate bodhi svāhā