Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Buka

Četiri monaha meditirala su jedno jutro u sali za meditaciju.
Iznenada, na prozoru sale začu se lupanje.

Mladi monah se trgnu iz meditacije i reče ostalima: "Kapak se otkacio
i pravi buku."

Iskusniji monah na to odgovori: "Tu buku pravi vetar."

Treći monah, koji je manastiru proveo već 20 godina, doda na to: "To
samo um pravi buku."

Vidljivo ozlojeđen svim ovim uznemiravanjem, četvrti monah zaključi: "To usta prave
buku".

 

[unicus]

Za vrijeme izleta reče učitelj: -Želite znati kakav je prosvijetljen život? Promatrajte one ptice što lete nad jezerom.
I dok su svi promatrali, učitelj uzvikne: -One na vodu bacaju odraz koga nisu svjesne, a jezero nije priljubljeno uz njega!


Sjedeći mirno ništa ne čineći proljeće dolazi i trava raste.....


Što je ljubav?
Potpuna odsutnost straha...
Čega se bojimo?
Ljubavi.....

[miki]

Бука

Четири монаха медитирала су једно јутро у сали за медитацију .
Изненада , на прозору сале зачу се лупање .

Млади монах се тргну из медитације и рече осталима : " Капак се откацио
и прави буку . "

Искуснији монах на то одговори : " Ту буку прави ветар. "

Трећи монах , који је манастиру провео већ 20 година , дода на то : " То
само ум прави буку . "

Видљиво озлојеђен свим овим узнемиравањем , четврти монах закључи : " То уста праве
буку " .

 
[ / quote ]
 
To je veoma slicno prici iz Platform sutre, po kojoj su dva monaha raspravljala o zastavi koja je se vijorila na vetru. Jedan monah je tvrdio da se krece zastava, a drugi da se krece vetar. Hui Neng, 6. Zen patrijarh je tada rekao da se u stvari krece njihov um.

[Sati]

Šta god da radimo, moramo pri tome imati sabranost, jasno razumevanje
i spokojstvo. Ako čistimo pod, sam taj čin čišćenja poda jeste
najvažnija stvar na svetu; sve ostalo u tom trenutku nema nikakav
značaj. Kada čistimo pod mi ZNAMO da čistimo pod -- naša pažnja je sva
na tom čišćenju poda. I mi to činimo sa potpunim spokojstvom.

Venerable Gavesako: Talking about suffering

[Sati]

Deset povoljnih kvaliteta u našim umovima

U najširem shvatanju puta, u najširem kontekstu duhovne prakse, mi
negujemo i razvijamo odredjene kvalitete koji potpomažu i ubrzavaju
naše napredovanje ka oslobadjanju. Oni se na pali jeziku nazivaju
"parami" i označavaju deset kvaliteta uma i nagomilanu silu koju nam
ti kvaliteti donose: velikodušnost, moral, uzdržanost, mudrost,
energičnost, strpljenje, istinoljubivost, odlučnost, prijateljska
ljubav i spokojstvo... Parami ne dolaze od nekog bića koje je izvan
nas; umesto toga, oni dolaze od našeg postepenog pročišćavanja.
Budističko razumevanje pouzdavanja u neku višu silu ne uključuje nužno
i pouzdavanje u neko natprirodno biće. Reč je pre o poverenju u one
sile čistote u nama koje su izvan našeg malog, strogo omedjenog
osećaja "ja" i koje čine izvor blagosanja u našem životu.

Joseph Goldstein, Insight Meditation

[Sati]

Vrlina

Vrlina donosi ne-kajanje kao svoju korist i nagradu.
Ne-kajanje donosi radost kao svoju korist i nagradu.
Radost donosi ushićenje kao svoju korist i nagradu.
Ushićenje donosi opuštenost kao svoju korist i nagradu.
Opuštenost donosi sreću kao svoju korist i nagradu.
Sreća donosi koncentraciju kao svoju korist i nagradu.
Koncentraciju donosi razumevanje kao svoju korist i nagradu.
Razumevanje donosi nevezivanje kao svoju korist i nagradu.
Nevezivanje donosi oslobađanje kao svoju korist i nagradu.
Na taj način, vrlina, korak po korak, vodi do najvišeg cilja.

Buda
Anguttara nikaya, 10.1

[Sati]

Uputstvo za rasklapanje

Ako kupimo kola, sasvim smo sigurni šta posedujemo... sve dok ne
počnemo da ih rasklapamo. No, kad jednom iz njih izvadimo recimo
menjač, skinemo točkove i tako dalje -- šta nam ostane? Više nemamo
kola, već gomilu rezervnih delova. Isto je i sa čovekom. I njega je
moguće svesti na sastavne delove... takozvane skandhe ili "grupe".
Tako imamo 1. fizički deo, koji uključuje telo i njegovih pet čula; 2.
osećaj; 3. opažanje; 4. mentalne formacije (nagone i emocije) i 5.
svest ili um. Kada se te grupe ili sastavni delovi povežu, u sistem
koji funkcioniše, tada se stvaraju i povoljni uslovi za nastanak
iluzije sopstva, "ja", i za nastanak osobe. Isto tako, kada se one
razdvoje i krenu svaka na svoju stranu -- kao što je to u trenutku
smrti, na primer -- tada više nigde ne možemo da nađemo to sopstvo,
ni tu osobu.

John Snelling, Elements of Buddhism

[Sati]

Prolaznost

Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo da se pomirimo sa
tom prostom i neizbježnom činjenicom.

Ivo Andrić

[fortytwo]

Ivo Andrić me ohrabrio da dodam sledeća dva citata američkog bejzbol igrača Jogi Bere:

Teorijski, nema razlike između teorije i prakse. Ali u praksi je ima.

Sledeći nisam smeo da prevedem:
If the world were perfect, it wouldn't be.

[kondanja]

Kad smo već kod Andrića, evo nešto o šutnji:

Posljednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja je - šutnja.

(Ex Ponto, II, str. 29, Prosveta, Bgd. 1977.)

Pozdrav svima

[uneasy]

*
Da li primećujete da ima struje? Ne primećujete.
A čim je nema, vi primetite, jel tako? Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo ono čega nema, nego ono čega ima.
*
Čuvajte svoje zdravlje.
Negde, na nekom tajnom mestu, daleko, daleko od posla i porodice.
*
Duško Radović, "Beograde, dobro jutro"

[Sati]

Strah

Ono sto vezbamo jeste udaljavanje od navike da presudjujemo, da budemo
za ili protiv staha koji osecamo ili bilo cega drugog sto
dozivljavamo. Vezbamo da zauzmemo stav nekoga ko u svest prima ono sto
jeste, ko osluskuje u tisini i oseca slobodno. Strah je samo to sto
jeste -- nista vise. Strah u pocetku znaci: "Ja se bojim". Ali ako
nastavimo da ga osluskujemo i osecamo, to "ja" nestaje i ostaje samo
osecaj straha. Strah. I postoji svesnost, prisutnost u sred naseg
iskustva, koja niti privlaci niti odguruje, niti prihvata niti
odbacuje, nije ni za ni protiv. Ali to ne znaci da sam u toj svesnosti
pronasao neki svoj novi identitet, jer ja ne mogu posetovati tu
prisutnost. Svako osecanje zelje da je posedujemo i osetimo se
sigurnim mozemo isto tako samo prihvatiti.

Ajahn Munindo: Who says it's Wrong to Feel Afraid

[Sati]

Posedovanje

Smatram da se mi kao kultura plasimo zrtvovanja. Smatramo da moramo da
posedujemo i akumuliramo stvari kako bismo bili kompletni i to ne samo
materijalne predmete, vec i ljude i veze sa njima. Tesko je za nas
razumeti da napustanje necega ne predstavlja gubitak, lisavanje.
Naravno, kada izgubimo nesto sto je lepo ili nam je drago, na nase
srce se spusti senka. No tu senku ipak mozemo osvetliti svojim
razumevanjem da je taj osecaj gubitka samo karmicki rezultat nase
ranije pretpostavke da je uopste moguce da nesto posedujemo.

Ajahn Amaro: Happy Monk - Living Buddhism in the West

[Fazlija]

Ovo je zanimljivo. Podsjeca me na nesto sto je rekao moj guru Anandamurti.

On je rekao da trenutno u svijetu postoje 4 temeljne ideologije:

Prva je materijalizam (zastupljen je bio u komunistickim zemljama, a on je to rekao prije raspada komunizma, jos 1950'tih je tvrdio da ce do konca stoljeca nestati komunizam). Rekao je da je to najsirovija ideologija u koju ustvari nitko ne vjeruje. Stoga se mora odrzavati prisilom, ali da ce se sama od sebe raspasti. Rekao je da iako komunizam opstaje na sili, da ce ustvari imati vrlo laganu smrt. Nikome nece biti stalo do toga da ga zadrzi. Doista se nesto tako desilo.

Druga je ideologija sebicnost (self-centred kako je on to govorio). Ona je najvise zastupljena u kapitalistickim zemljama i to je duh o kojem pise prethodni citat ovog buddhistickog redovnika i ucitelja. Ljudi misle samo na sebe i svoje uzivanje. Samo na zadovoljenje svojih potreba. No, rekao je da ce i to prsnuti kao petarda ili vatromet. Ljudi su zaokupljeni sarenim bojama kapitalizma, ali da ce to sve propasti vrlo brzo. No, rekao je, ljude ce to jako boljeti jer ce ih kriza kapitalizma ekonomski ugroziti. Stoga smrt kapitalizma nece biti tako mirna i bezbolna kao smrt komunizma. Mislim da sa globalnom ekonomskom krizom idemo lagano prema toj fazi kada znamo da ovako ne moze dalje, ali ce biti tesko kada stvarno pukne sustav do kraja i kada vise neces moci podici novce na bankomatu...

Treca ideologija je praznovjerje, dogma. Ona ja u nasem vremenu najzastupljenija u islamskim zemljama (mada prije kapitalizma i u Evropi kroz inkviziciju i mracni srednji vijek, krizarske ratove i sl.). Ljudi slijepo vjeruju u neka religijska praznovjerja, iracionalne dogme i za to su spremni ubijati druge ljude. Rekao je da je ta ideologija gotovo najdublje usadjena jer je pomijesana s iskonskim ljudskim osjecajem za duhovnost. Oni koji tome robuju misle da time sto spaljuju druge ljude na lomaci ustvari sluze i zadovoljavaju Boga. Zato je to toliko duboko usadjeno i ljudi se toga nece lako odreci. Rekao je da ce dogma-centred ideology imati vrlo bolnu i krvavu smrt. Dao je naslutiti da ce se islamski fanatici poubijati medjusobno u sektaskim ratovima jednako kao sto su i evropljani vodili svete ratove jedna krscanska struja protiv druge, i ujedno protiv svih koji nisu bili krscani. Sve dok obicnim ljudima u tim zemljama ne dosadi to ubijanje i maltretiranje oko pitanja vjere i dok sve to ne odbace kao besmisleno.

Na koncu je rekao da postoji i istinski duhovna ideologija koja za sada nije dominantna u niti jednom dijelu svijeta, ali ce se sve vise siriti sa postupnim propadanjem ove prve tri ideologije dok konacno ne zavlada svijetom... bili zivi pa vidjeli.

 

[Sati]

Da, meni je najtuznije kad neko UBIJA u ime svog boga, kad misli da time cini dobro. Tu onda nema velike pomoci, cini mi se.

Inace, ovo sto si rekao da je komunizam propao bezbolno, hm, ne znam, nekako sam ove nase YU ratove uvek gledao kao poslednju fazu komunizma...