Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Seme naših postupaka

Kako to da loši ishodi slede iz naših loših dela? Zahvaljujući sili
naboja koju takvo delo stvara u našem umu. Na primer, čovek koji
nekoga ubije ostavlja vrlo snažan negativan naboj u svom umu i on,
poput semena, nosi u sebi potencijal da taj isti um dovede u stanje
krajnjeg očaja. Sve dok se naboj tog nemoralnog postupka ne isprazni,
to seme će ostati pohranjeno u umu, njegova sila uspavana, ali
sačuvana. Kada se steknu povoljne okolnosti, potencijal se aktivira i
seme će izniknuti u vidu doživljaja intenzivne patnje... Situacija je
analogna sa suvom zemljom na koju je seme bačeno pre mnogo vremena.
Ukoliko to seme nije na bilo koji način uništeno, ono će zadržati svoj
potencijal rasta. Onog trenutka kad padne kiša, te davno zaboravljene
semenke će iznenada proklijati. Na sličan način naši voljni postupci
"bacaju" seme na njivu naše svesti i kada se javi prilika, to seme će
proklijati i doneti svoj karmički plod.

Geshe Kelsang Gyatso, Meaningful to Behold

[Sati]

Sve je nestalno

Cilj vipassana meditacije je da neguje sabrano i bez reakcija posmatranje
telesnih i mentalnih procesa, kako bismo razvili što veću svesnost --
svesnost neiskrivljenu našim uobičajenim žudnjama, strahovima i
zabludama o pravoj prirodi tih procesa. A njihova priroda jeste da su
prolazni, da u njima nema ničeg trajnog, te da ako naučimo da se za
njih ne vezujemo, neće nam ni donositi patnju. Upravo kroz to sabrano
posmatranje toga što nam je pred očima lagano uklanjamo onu iluziju
koja nas inače navodi da nestalno vidimo kao trajno i stabilno.
Oslobađanje se u stvari sastoji od doživljavanja potpunog i jasnog
razumevanja da sve jeste prolazno, od uviđanja da bukvalno nema ničeg
u tome zbog čega bi trebalo da se brinemo.

Amadeus Sole-Leris, Tranquility & Insight

[Fazlija]

Ova slika mi je jako zanimljiva. Nabori na haljini samo podsjecaju na grcki utjecaj, ali ocito to nije gandharsko kiparstvo (3-2. st. pr.N.e.). Rekao bih da je prije kushanskog porijekla (pocetak Nove ere). Ocito neki mahayanski reljef u sjevero-zapadnoj Indiji (mozda Pakistanu ili Afganistanu). Druga stvar koja upada u oci jeste da je Buddhino lice (vjerovatno namjerno) osteceno. U doba Gupta (4-7. st.N.e.) i nakon Gupta (u doba Harshe i kasnije) nastupilo je razdoblje previranja i borbe za prevlast izmedju hinduizma i buddhizma. Vladarske obitelji su se isticale medjusobno po vjerskoj pripadnosti, i u medjusobnim ratovima bi namjerno ostecivali vjerske simbole suparnicke religije (kojoj bi pripadali njihovi protivnici).

U dinastickim obracunima i ratovima su se tada ostecivale skulpture, jer se smatralo da tako ostecena figura vise nije primjerena za hramsku sluzbu i prinosenje ponuda (puja). Indijci ne bi bili Indijci da i u tome ne prakticiraju svoju umjerenost i toleranciju. Tako su se kipovi suparnika vrlo diskretno ostecivali, pa iz toga razdoblja imamo obilje kipova Shive, Krshne, Buddhe i ostalih "bozanstava" koji su gotovo savrseno ocuvani, ali samo sa ponekim, gotovo slucajnim ostecenjem. Diskretno okrhnutim nosem, usima, bez jedne ruke i sl. Tako da izgleda da su se kipovi suparnika samo kao slucajno okrhnuli. No, lice ovog Buddhe je netko vrlo temeljito sredio, pa ne bi bilo cudno niti da su to nekoliko stoljeca kasnije ucinili muslimani. Tim vise sto je i zemljopisno rasporostiranje kushanske umjestnosti bas na prosotrima koji su kasnije postali pretezno muslimanski (Pakistan, Afganistan i zapadna Indija). U svakom slucaju, meni se ovo cini kao vrlo dobar primjer kushanskog kiparstva.

[fortytwo]

Šerlok u meni je kliknuo na sliku desnim mišem, odabrao View Image i video da u nazivu slike stoji Swat Valley. Vikipedija naravno zna tačno gde je to i ispostavlja se da je blizu Kašmira, tako da je cela priča o severo-zapadu Indije i muslimanima na mestu. Da ne znam koliki je Fazlija erudita (odnosno pandit  ) pomislio bih da je uradio isto što i ja sada, pa tek onda komentarisao nabore na haljini! 

Uglavnom, poenta mog posta je da javim za Swat Valley, tj potvrdim Fazlijinu teoriju i da Fazliji još jednom čestitam na poznavanju Indijske kulture  , koje je opet potvrđeno - tako nešto se ne viđa svaki dan!

[Fazlija]

Hm, mozda se pomalo razumijem u indijsku kulturu, ali ne bas i u racunala... pa nisam posve siguran da bih to mogao izvesti sa slicicom da saznam o'kle je i sto prikazuje    gdje treba stisnuti misom, koju tipku i sto ukucati...     Ali drago mi je da se eto ispostavilo da je tocna pretpostavka da se radi o kushanskoj umjetnosti 

[Sati]

Da i ja nešto dodam u prilog razotkrivanja "misterije", koju je dr Fazlija već skoro rešio.
Reč je o poznatoj skulpturi Bude iz malog pakistanskog sela Dženahabada u Svat dolini. Izrađena je pretpostavlja se u I veku i to tako što je uklesana u stenu. Visoka je oko 7 metara. Ovaj divan primer kušanske umetnosti privlačio je decenijama turiste, sve dok ga militantni talibani nisu uništili 2008, verovatno projektilima iz ručnog bacača.

Evo i poređenja pre i posle tog vandalskog čina

[Fazlija]

Eh, sta ces, koji kreteni... Po obimu ostecenja sam i pomislio na muslimane. Mada sam mislio na one iz srednjeg vijeka. Indijci, pogotovo oni iz antickog doba ili srednjeg vijeka, bi vrlo diskretno okrhnuli samo nos, ili jedno uho, odlomili saku na skulpturi i slicno. Ali ovako temeljito srediti reljef, to ipak slici na muslimane. Mada je i to vrlo neobicno da su samo lice unistili, jer danasnji Talibani kada nesto sredjuju, sredjuju to vrlo temeljito, a ne samo lice.Tesko je dakle biti arheoloski detektiv pa pogoditi sve detalje...  To bi mogao samo Indiana Jones 

[Sati]

Dr Fazlija, talibani, ne muslimani. Molim za preciznost 

[Sati]

Bas svaki dan

Buda je savetovao da svako od nas svakoga dana sebe podseti da nismo
ovde zauvek. Mi smo na gostovanju, koje može da se završi u svakom
trenutku. Ne znamo kada, ne možemo ni da naslutimo. Uvek mislimo da
ćemo doživeti sedamdeset pet ili osamdeset godina, ali ko zna? Ako se
podsetimo svoje ranjivosti baš svakoga dana, naši životi biće prožeti
razumevanjem da je svaki trenutak važan i nećemo se toliko brinuti o
budućnosti. Sada je vreme da idemo duhovnim putem. Ako to zapamtimo,
uvek ćemo imati drugačiji odnos prema ljudima koji nas okružuju. I oni
mogu umreti svakog časa i sigurno je da ne bismo želeli da se to
dogodi u trenutku kada ne iskazujemo dovoljno ljubavi prema njima.
Kada to imamo na umu, naša praksa se povezuje sa sadašnjim trenutkom,
a meditacija poboljsava, jer joj je u osnovi sada jedan osećaj
neodložnosti. Moramo da delujemo sada. I u stanju smo da posmatramo
samo ovaj jedan dah, ne i sledeći.

Ayya Khema

[Sati]

Timski rad

Buda je veru uporedio sa slepim džinom koji susreće oštrookog grbavca
zvanog mudrost. Slepi džin, zvani vera, kaže oštrookom grbavcu: "Ja
sam vrlo jak, ali ništa ne vidim; ti si slab, ali imaš dobar vid.
Dođi, popni mi se na ramena. Zajedno ćemo daleko stići." Buda nikada
nije podržavao slepu veru, vec ravnotežu između srca i uma, između
mudrosti i vere. To dvoje će zajedno daleko stići. Izreka da slepa
vera može da pomera brda ispušta iz vida činjenicu da, pošto je slepa,
vera ne zna koje brdo treba pomeriti. Tu je ključna uloga mudrosti,
što znači da duboko razumevanje učenja ima presudnu važnost.

Ayya Khema

[Sati]

Meditacija i život

Meditacija je pripremanje. Kada meditiramo sedeći ili u hodu, mi
vežbamo svoje duhovne kvalitete. Izoštravamo alatke poverenja, energije,
svesnosti, koncentracije i uvida, tako da možemo da budemo sabrani
kada pravo učenje stigne do nas. I naravno, to pravo učenje dolazi sa
razbuktavanjem naših najsnažnijih emocija. Tokom formalne meditacije
sebe pripremamo za sopstveni život. To je isto kao što jedemo da bismo
mogli da živimo – ne živimo da bismo mogli da jedemo. Slično tome,
meditiramo da bismo mogli da živimo; ne živimo da bismo mogli da
meditiramo.

Ajahn Munindo, A Question of Identity

[Sati]

Razumevanje srž je
dobro izgovorenih reči;
koncentracija srž je
učenja i razumevanja.

Buda

[Sati]

Duhovni muzej

Učiniti svoj život otelovljenjem mudrosti i saosećanja predstavlja
najveći izazov pred kojim se duhovni tragalac može naći. Potrebno je
da istine koje smo razumeli pronadju svoj vidljivi izraz i u našem
životu. Svaka naša misao, reč ili postupak sadrže mogućnost da postanu
živi izraz jasnoće i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost.
Verovati da smo mi čuvari istine znači da se pretvaramo upravo u
njezinu suprotnost, to je direktni put da postanemo okoštali, zadrti i
kruti. Ideje i sećanja nemaju moć oslobadjanja i isceljivanja. Ne
postoji penzionisanje u prosvetljenosti, u kojem možemo živeti na
lovorikama. Mudrost je živa sve dotle dok je živimo, razumevanje
oslobadja sve dotle dok ga primenjujemo. Podeblji dosije naših
duhovnih iskustava nije suviše bitan ako nema moć da nas odrzi kroz
neizbežne trenutke žalosti, gubitka i promene. Znanje i dostignuća su
nevažni ako još uvek ne znamo kako da dopremo do srca drugih i kako da
svoje otvorimo za njih.

Christina Feldman i Jack Kornfield, Stories of the Spirit, Stories of the Heart

[Sati]

Misao

U jednom govoru Ađan Sumedho je odlučno rekao; "Sve vaše misli su
đubre. Možda mislite da su neke od njih dobre, ali bi trebalo da
razmotrite mogućnost i da su sve vaše misli đubre." Neki koji su to
slušali su možda osećali da je to što govori uvredljivo, ali meni je
to donelo veliki osećaj olakšanja. Jedan od najvećih problema sa
mislima jeste da smo skloni da poverujemo u sve što nam kazu: "Ako ja
to mislim, mora biti da je tačno." A zapravo naše misli su samo zbirka
naviknutih procena, zapažanja, sećanja, ideja koje hrane našu svest.
One mogu biti u određenoj vezi sa istinom, ali ne obavezno! Ako
pođemo od toga da je najveći deo naših misli poput nasumičnog psećeg
laveža, onda nećemo od svake od njih praviti veliku stvar. U tome leži
veliko olakšanje. Otkrivamo da se prema misli možemo odnositi na mnogo
otvoreniji način. Uopšte je više ne posmatramo tako kao da je
smislena, istinita ili realistična; i ne dajemo joj vrednost veću nego
što je ona zaista ima.

Ajahn Amaro, Thinking

[Sati]

Temeljna Dharma

Ako saberete svoju pažnju na samo pet minuta, upoznaćete temelje
dharme: stvari se menjaju, ništa ne ostaje zauvek ugodno, osećaji
dolaze i prolaze sami od sebe, u skladu sa okolnostima, a ne zbog bilo
čega što radimo ili mislimo da radimo. Promene se dogadjaju same od
sebe. U prvih pet minuta sabranosti pažnje naučite da prijatne
senzacije vode do želje da potraju što duže, a da one neprijatne vode
do nade da će proći što pre. I privlačnost i odbojnost stvaraju
napetost u umu. Obe su u krajnjem ishodu neprijatne. Dakle, u prvim
minutima dobijate veliku lekciju o patnji: o želji da stvari budu
drugačije nego što jesu. Zaista velika lekcija o istini, koja se može
naučiti tako što ćemo samo zatvoriti oči i obratiti pažnju na osećaje
u telu.

Sylvia Boorstein