Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Pitanje: Ponekad tokom meditacije javi mi se slika bele svetlosti;
nekad je ona zelena ili žuta, dođu mi razne slike zgrada, ljudi,
religijskih predmeta ili monaha. Ponekad neko vidi kosture, ružne i
zastrašujuće slike. Kako da se prema tome odnosimo?

Odgovor: Ti objekti koji se jave u umu proizvod su koncentracije.
Nastaju onda kada je um veoma smiren. To su umom stvorene slike,
maštanja. Nekada su ti objekti vrlo jasni, drugi put su mutni; sve to
zavisi od samadhija (koncentracije). Ako je samadhi snažan, videćemo
ih vrlo jasno. Kada se javi takva slika ili znak (nimitta), ponavljaj u sebi
"slika, slika" sve dok ta boja ili slika ne nestane. Onda se vrati
natrag na dah. Ako ih registruješ, a oni ne nestaju, to je zbog
upadane (vezivanja), koje razvija sviđanje ili nesviđanje u odnosu
na te objekte. Tada se nimitta, boje, svetlost ili razne slike
javljaju uvek iznova. Potrebno je pojačati sati (pažnju) pri
registrovanju i napustanju tih stvari. Ako ne nestaju, ne osvrći se na
to, već se vrati na praćenje daha, abdomena ili vec one tacke koju si
odabrao. One će slike tada lagano nestati same od sebe.

Ajahn Thawee Baladhammo: Practicing Insight on Your Own

[Sati]

Srećan čovek nije čovek u određenom sklopu okolnosti,
već pre čovek sa određenim sklopom stavova.

Hugh Downs

[Sati]

Naočare koncentracije

Bez naočara koncentracije, svet izgleda zamagljen, mutan i nejasan.
Ali kada ih stavimo, sve nam izgleda sjajno i jasno. Pri tome se nisu
objekti promenili; promenilo se naše gledanje. Kada golim okom
posmatrate kap vode, ne vidite mnogo. Ukoliko je stavite pod
mikroskop, međutim, počinjete u njoj da vidite mnoge stvari koje se
mrdaju i pokreću, što je fascinantno. Ukoliko meditirajuci stavite
naočare koncentracije, bićete iznenađeni raznolikošću promena koje se
odigravaju.

Sayadaw U Pandita

[Sati]

Biti sa svojim emocijama

Ponekad ljudi ideju o napuštanju neke misli ili osećanja –
opažanja kako nastaju u svesti, ali bez sleđenja njihovog toka –
brkaju sa odbacivanjem bolnog osećanja kroz pokušaj da ga potisnemo.
Ali potiskivanje nije isto što i sabranost. Sabranost se ne sakriva od
bilo čega. Ona nam dopušta da se probijemo kroz slepilo poricanja i
budemo sa samim sobom. Sabrana pažnja dopušta nam da vidimo gole
činjenice i da ne budemo zavedeni svojim obmanama.

Tara Bennett-Goleman: Emotional Alchemy

[fortytwo]

Duhovnost je određeni termin koji zapravo znači bavljenje intuicijom.

U teističkoj tradiciji postoji prijanjanje za reč. Određeni čin sesmatra neodgovarajući božanskom principu. Određeni čin se smatraodgovarajući božanskom… čemu god. U tradiciji neteizma, međutim, vrloje jasno da istorijski slučajevi nisu posebno bitni. Ono što je zapravovažno je „ovde“ i „sada“.

Sada je definitivno sada. Pokušavamo da iskusimo ono što je upravodostupno, na licu mesta. Nema svrhe razmišljati kako je postojalaprošlost koju bismo mogli imati sada. Ovo je sada. Upravo ovaj momenat.Ništa mistično, samo sada, veoma prosto, neposredno. A iz tesadašnjosti izranja spoznaja, uvek, da ste u stalnoj interakciji sastvarnošću, tren po tren. Momenat po momenat. Stalno. Mi zapravodoživljavamo fantastičnu preciznost, uvek. Ali se plašimo sadašnjostipa bežimo u prošlost ili budućnost. Obraćanje pažnje na stvari kojepostoje u našem životu, tako bogatom životu koji vodimo – svi oviizbori se dešavaju svo vreme, ali nijedan se ne smatra za dobar ili lošsam po sebi – sve što doživljavamo su bezuslovna iskustva. Ne dolazenam sa oznakom – ovo je loše, ovo je dobro. Doživljavamo ih, ali se neobaziremo na njih prikladno. Ne shvatamo to kao put ka nečemu. Smatramoto za nepriliku. Čekamo da umremo.

To je problem. Ne verovati sadašnjosti na pravi način – da sadašnjeiskustvo u sebi nosi mnogo moćnih stvari. Toliko moćnih da ne možemo dase suočimo sa njima. Stoga moramo da pozajmljujemo od prošlosti iprizivamo budućnost sve vreme. Možda se zbog toga okrećemo religiji?Možda zbog toga marširamo ulicama? Možda se zbog toga žalimo nadruštvo? Možda zbog toga glasamo za predsednike? To je prilično ironično. I zaista smešno.

Chögyam Trungpa

[Sati]

Znak napredovanja ka probuđenju

Znak napredovanja ka probuđenju jeste da smo "ovde", a ne "tamo".
Zaista, ključna tačka napretka je da budemo ovde sve vreme. Ćuvena
poruka Ram Dasa: "Budi ovde, sada" jeste ono što rezultira kada smo
istrajni u ovakvom vežbanju. To nije lako i zahteva odlučnost --
suprotstavljamo se direktno navici koju smo razvijali čitav život --
ali je to ujedno i osnovna vežba ka probuđenju, jer slama naše
osnovno uslovljavanje. Tajna uspeha u ovom vežbanju jeste da iz sebe
eliminišemo svaki osećaj neuspešnosti. Od trenutka kad počnemo, već
smo uspešni. Jer jedina mera uspeha jeste ovaj trenutak, ovo sada. Ako
smo ovde, naše vežbanje je savršeno. Činjenica da smo se upravo
vratili sa našeg lutanja ili da ćemo možda opet negde odlutati za
nekoliko sekundi nije uopšte bitna. Bez ovakvog vežbanja, uvek bismo
ostali "izmešteni". Retko bismo iskusili da smo ovde. I tako, svakog
onog trenutka kada smo u stanju da ne postupamo u skladu sa navikom,
mi smo uspeli.

David A. Cooper: Silence, Simplicity and Solitude

[Sati]

Mir

Mi ne tragamo za životom punom užitaka, već za tim da pronađemo mir.
Taj mir je u nama, njega ćemo naći na istom onom mestu na kojem su i
uznemirenost i patnju. Ne možemo ga pronaći ni u šumi, ni u planini,
niti nam ga daje neki učitelj. Upravo tu gde doživimo patnju, tu
možemo da pronađemo i slobodu od patnje. Pokušavati da pobegnemo od
patnje znači zapravo trčati joj u susret. Istražujte patnju, vidite
koji su joj uzroci i uklonite ih upravo sada, umesto da se uvek rvete
sa njihovim posledicama.

Ađan Ča

[Sati]

Šta se preporađa

- Onaj ko se preporodi, Nagaseno, je li to ista osoba ili nije?
- Ni jedno ni drugo.
- Daj mi neki primer.
- Ako imamo ćup svežeg mleka, koje se prvo zgruša, pa se od njega onda
napravi buter, a na kraju i gi (kuvanjem rafinirani buter), ne bi bilo
ispravno reći da su taj gi, buter i zgrušano mleko isto što i sveže
mleko, iako su oni iz njega dobijeni, ali isto tako ne bi bilo
ispravno reći ni da su nešto sasvim drugo.

Pitanja kralja Milinde, pogl. 2

[miki]

Šta se preporađa
- Onaj ko se preporodi, Nagaseno, je li to ista osoba ili nije?
- Ni jedno ni drugo.
...
...
Pitanja kralja Milinde, pogl. 2

Evo i Nanavirinog kritickog misljenja o ovom citatu, zapisanog u "Notes on Dhamma":
 
http://nanavira.xtreemhost.com/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=72
 

[Sati]

Kakve su moje zasluge?

Ovo je verovatno najpoznatiji dijalog u čitavoj zen tradiciji.
Bodidarma se jednom sreo sa carem Vuom iz dinastije Liang, predanim
budistom, poznatim po svojoj privrženosti Učenju i širokogrudosti kad
su u pitanju siromašni. Car je jako mnogo pomagao podizanje novih
manastira i sirotišta.

Onda Vu reče: "Mnoga sam dobra poklonio manastirima i bio pokrovitelj
mnogim zamonašenjima -- kakve su moja zasluge?" Bodidarmin odgovor bio
je radikalan: "Nema nikakvih zasluga." Jer Vu je činio dobro da bi za
sebe gomilao zasluge. Bodidarma je raspršio Vuove ideje o zaslugama i
stigao do sredista svog učenja, da vežbanje nije nešto što je odvojeno
od nas: kada je naš um čist, živimo u čistom univerzumu; kad smo se
zapleli u ideje dobitka i gubitka, živimo u svetu iluzija.

Jisho Cary Warner

[Anicca]

  :"Nemojte mnogo voditi racuna o onom sto japricam, bolje me pogledajte, posmatrajte me, osetite me. Neka recinestanu. Nemojte dozvoliti da se reci isprece izmedu mene i vas.Dozivite moju tisinu, dozivite energiju koja me okruzuje, vibrirajte samnom, jedino cete tako rauzumeti ono sto vam govorim. Nemojte sleditimoje reci, sledite ono sta radim, sledite ono sto jesam."

[Sati]

Ako osnova hrišćanstva jeste Bog, onda osnova budizma jeste um.

Douglas M. Burns: Buddhist Meditation and Depth Psychology

[Sati]

Mogućnost

Iako smo rođeni u okolnostima koje smo sami stvorili, uvek postoji
mogućnost da sopstvenim naporom stvorimo novo, povoljnije okruženje i to
ovde i sada. Ne samo individualno, već i kolektivno. Imamo slobodu da
stvaramo svežu karmu koja vodi ili ka napretku ili ka nazadovanju
upravo u ovom životu.

Mahasi Sayadaw: Theory of Karma in Buddhism

[Sati]

Ljudi koje bismo najradije izbegli

Mettu (prijateljsku ljubav) treba proširiti na sva bića i sve
situacije, ali najveće probleme u tome imamo sa ljudima. Mnogo je
lakše voleti ptice, pse, mačke i drveće nego voleti ljude. Drveće i
životinje nam ne vraćaju istom merom, ali ljudi to čine, i upravo tu
počinje naše vežbanje... Ponekad ljudi ustanove da ne osećaju ništa
dok praktikuju metta meditaciju. Ne treba se zbog toga uzbuđivati;
misli dovoljno dugo usmerene u jednom pravcu na kraju izazovu i
osećanja. Sva naša čula kad dođu u kontakt sa nečim na kraju stvore
osećanja. Um je naše šesto čulo i čak i ako samo mislimo o metti, na
kraju će se osećanje javiti. To je jedan od načina da steknemo taj
kvalitet srca, ali svakako ne i jedini. U svakodnevnom životu svi se
srećemo sa ljudima, često i sa onima koje bismo radije da izbegnemo.
To su naši izazovi, lekcije i testovi. Ako ih tako shvatimo, ta
iskustva nas neće toliko iritirati... Kada shvatimo da je takvo
suočavanje upravo ono što nam treba u tom trenutku kako bismo
prevazišli otpor i negativnost, kako bismo te emocije zamenili mettom,
tada ćemo zapravo biti zahvalni što nam se ukazuju takve prilike.

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

[Sati]

Žudnja

Da bismo razumeli žudnju na način koji će olabaviti njezin stisak,
neophodno je da je vidimo kao neizbežno povezanu sa dukkhom
tj. patnjom. Čitav fenomen žudnje, koja je krug traženja i zadovoljavanja,
ometa naše pbjektivno viđenje stvari. Ostajemo prikovani za žudnju zato
što je vidimo kao način da stignemo do sreće. Ako bismo mogli da je sagledamo
iz drugog ugla, njezina sila bi oslabila, a to bi nas usmerilo ka obuzdavanju.
Za promenu ove percepcije potrebno je ono što se naziva "pomnim
promišljanje" (yoniso manasikara). Kao što percepcija utiče na
mišljenje, tako i mišljenje utiče na percepciju. Ono što mi obično
vidimo je zamućeno "površnim promišljanjem" (ayoniso manasikara).
Mi obično posmatramo samo površinu stvari, gledamo ih kroz prizmu
naših neposrednih interesa i želja; samo retko ulazimo dublje u korene
svojih postupaka ili istražujemo njihove dalekosežne posledice. Da
bismo ovo ispravili neophodno je pomno promišljanje: uočavanje
skrivenog podteksta u onome što radimo, istraživanje posledica toga,
preispitivanje vrednosti naših ciljeva. U tom istraživanju naša
osnovna briga mora biti ne ono što je prijatno, već ono što je
istinito. Moramo biti spremni i voljni da otkrijemo ono što je
istinito čak i po cenu sopstvene udodnosti. Jer prava sigurnost uvek
leži na strani istine, ne na strani udodnosti.

Bhikkhu Bodhi, The Noble Eightfold Path