"Posto sva ziva bica (jive) zude da uvek budu srecna, bez primese zalosti, i u svakome
postoji najvisa ljubav (param priya) za sebe samog, i posto je samo sreca uzrok ljubavi, da bi
se postigla ta sreca, koja je sama njegova priroda i koju svakodnevno dozivljava u dubokom
snu, kada nema uma, za njega je neophodno da spozna sebe. Za to je glavno sredstvo
(mukhya sadhana) ispitivanje (jnana vichara) u obliku 'Ko sam ja?
Ko sam ja? Grubo telo, sacinjeno od sedam dhatua (hilus, krv, meso, masnoca, kostana
srz, kost i seme) nije ja. Pet culnih organa (jnanendriya), naime uci, koza, oci, jezik i nos, od
kojih svaki pojedini saznaje jedno od pet odgovarajucih culnih znanja (vishaya), naime zvuk,
dodir, vid, ukus i miris, nisu ja. Pet organa delanja (karmendriya), naime usta, noge, ruke,
anus i genitalije, cije su odgovarajuce funkcije govor, hodanje, hvatanje, izlucivanje i uzivanje,
nisu 'ja. Pet vitalnih dahova, kao sto je prana, koji sprovode pet vitalnih funkcija, kao sto je
disanje, nisu 'ja. Cak ni um, koji misli, nije 'ja. Cak ni neznanje (u dubokom snu) u kome
preostaju samo pritajene teznje prema culnim znanjima (vishaya-vasane) i koje je liseno svih
culnih saznanja i svih delanja, nije 'ja. Kada se recima 'nije ja, nije ja porekne sve {to je
gore pomenuto, znanje, koje jedino preostaje, je sâmo 'ja. Priroda (ovog) znanja je
postojanje-svest-blazenstvo (sat-chit-ananda).
http://www.yogacentar.hr/download/Tko_sam_ja.pdf
