Vaši omiljeni budistički citati

[kondanja]

Sjajno!
 
Pozdrav

[unicus]

I ja kažem - sjajno!! Mogu ovdje dodati da se meni sviđa pjesma "Pečat vjerujuće duše". Nemam je pri ruci, ali potrudit ću se da barem dio ovdje napišem. Možda neki od Vas i znaju o kojoj pjesmi ja to ..

[Sati]

Korov je biljka čiji kvaliteti još uvek čekaju da budu otriveni.

Zen poslovica

[Sati]

Velika mudrost

Najveće dostignuće jeste nesebičnost.
Najveća vrednost jeste ovladati samim sobom.
Najveći kvalitet je nastojati da služimo drugima.
Najveće pravilo jeste neprekidna svesnost.
Najveći lek jeste praznina svih stvari.
Najveće delo je ne suprotstavljati se toku ovoga sveta.
Najveći podvig jeste preobraziti strasti.
Najveći dar jeste neprijanjanje.
Najveće dobro jeste smiren um.
Najveće strpljenje jeste poniznost.
Najveći napor je ne brinuti se za rezultat.
Najveća meditacija jeste um koji sve napusti.
Najveća mudrost je prozreti privid.

Atiša (980–1054)

[Sati]

Budin savet kralju Pasenadiju

Poput ogromnih stena,
planina što paraju nebo,
i primiču se sa svih strana
lomeći sve pred sobom,
tako i starost i smrt
stižu slamajući živa bića:
plemenite ratnike, sveštenike, trgovce,
radnike, parije i smetlare.
Nikoga ne štede.
I svakoga gaze.

Ovde ne pomažu čete na slonovima,
ni vozari ni konjica,
ne pomaže ni bitka nadmudrivanja
niti bogatstvo spasava.

Zato mudrac,
videvši šta je za njega dobro,
nepokolebljiv, stiče poverenje
u Budu, Dhammu i Sanghu.

Onaj ko praktikuje Dhammu
mišlju, rečju i delom,
dobija pohvale ovde na zemlji
a posle smrti raduje se na nebu.

Pabbatopama sutta, SN 3.5

[Sati]

Kao što se čovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine,
     raduju rođaci i znanci dobrodošlicom na povratku -
     isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otiđe na drugi
     dobra djela dočekuju prijateljski kao rođaci povratnika.

Buda
Dhammapada, strofe 219-220

[Sati]

A tko živi stotinu ljeta nemarno i nevoljno,ni jedan dan mu ne vrijedi više od dana u životučovjeka koji se trudi i napreže.

Dhammapada, strofa 112


Postoje dani kad smo navedeni da uložimo napor zahvaljujući nadahnuću. Nekim drugim, na to nas nagoni očaj. Bilo kako bilo, hodajmo sa posvećenošću tim putem ovde-i-sada svesnosti. Ako se kolebamo samo zato što ne dobijamo ono što želimo ili dobijamo ono što ne želimo, tada postajemo neodlučni. Posvećujući se do kraja ovom trenutku, ne znaći da ignorišemo prošlost ili se pretvaramo da ne postoji budućnost. To samo znači da se ne gubimo u svim onim pričama koje stvara naš um. Učimo od prošlosti i pripremamo se za budućnost tako što čvrsto stojimo na tlu koje se zove ovde-i-sada. Uz takav sve snažniji svesni napor prevazilazimo sve one sklonosti u sebi koje nas koče, poput recimo samosažaljenja, i crpemo energiju iz bezlične snage onoga što jeste.

Sa ljubavlju,
Bhikkhu Munindo

[Sati]

Promene nalik vremenu

Prva plemenita istina jednostavno kaže da je deo ljudskog stanja
osećati neugodnost. Ne moramo to više čak ni da nazivamo patnjom; ne
moramo ga zvati ni neugodnošću. To je jednostavno saznavanje
vatrenosti vatre, olujnosti oluje, uskomešanost vode, podrhtavanja
zemlje, baš kao i topline vatre, svežine i glatkoće vode, blagosti
povetarca i sigurnosti, cvrstine i pouzdanosti zemlje. Ništa po svojoj
suštini nije ni ovakvo ni onakvo. Samo četiri elementa zadobijaju
različite kvalitete; oni su poput mađionicara. Nekad se ispoljavaju u
jednoj formi, nekad u drugoj... Prva plemenita istina konstatuje da se
i mi menjamo poput vremena, uzdižemo se i spuštamo poput plime i
oseke, rastemo i smanjujemo poput Mesečevih mena.

Pema Chodron, Awakening Loving-Kindness

[Sati]

Pataćara

Plugom se ore njiva;
posijana oranica
mladom je težaku blago
kojim podiže obitelj.

A zašto ja,
mada sam postigla revnost
u primjeni učiteljeve pouke,
ne doprijeh do utrnuća
za sav napor i stegu?

Dok sam tako sjedila uz potok
da mi se noge oplahnu,
zagledah se kako voda zamućena mojom nogom
zadire u plićak obale.

Tako primetih kako mi se duh sabire
kao dobro obuzdan konj.
Tad uzeh svetiljku i otiđoh u ćeliju,
na ležaju pripremih sjedište i smestih se.

Pritegoh iglom plamen svjetiljke,
i kako se je svjetlost gasila,
tako se i moj duh izvi u slobodu.

Therigatha, V.10

Pataćara, kći bogate građanske porodice iz Savatija, bila je najuglednija učenica Budine metode meditativnog zadubljenja (đhanam). U listi "najistaknutijih" pohvaljena je kao najrevnija u redovničkoj disciplini (vinaya). Od svega toga mnogo je popularnija priča u komentarskoj tradiciji o njenim doživljajima prije obraćenja. Iz te priče potiče i njeno redovničko ime, ili nadimak, Pataćara ("ona koja ide u poderanoj haljini"). -- Kad su roditelji hteli da je udaju protiv volje, pobjegla je s čovjekom koga je voljela i s njime živjela u nekom udaljenom selu. Kad je trebalo da rodi drugo dijete, pošla je svojim roditeljima, ali je na putu rodila sina, pa se vratila mužu. Našla ga je kako upravo umire od ujeda zmije. Uputila se roditeljima u Savati, sa dva nejaka sina, ali joj se na prelazu preko rijeke oboje djece utopilo. Kad je u očaju stigla do roditeljske kuće, doznala je da se te noći kuća srušila i da su svi stradali (pojava česta i danas u Indiji). Luda od očaja, lutala je naokolo "u poderanoj haljini". Pjesma se odnosi na susret i razgovor s Budom. Poslije toga susreta povukla se u meditativni isposnički život. Dalje teškoće i napori koji su je konačno doveli do cilja opisani su u njenoj drugoj pjesmi.

[fortytwo]

Ovo me podsetilo na Rjonen, zen budistkinju koja je (pred smrt) napisala sledeću pesmu:


Šezdeset šest puta su ove oči posmatrale promenu pejzaža u jesen,

Rekla sam dovoljno o mesečini, ne pitaj više ništa,

Samo poslušaj glas borova i kedrova kad ne duva vetar.

Rjonen (1797 - 1863)

[Sati]

Dantika i slon

Uspjeh se na Hrid lešinara da otpočinem
i vidjeh u podnožju slona kako okupan
izlazi na obalu.
Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!"
Slon klekne, a čovjek mu se uspne na pleća.
Vidjeh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost.
Tad i ja pribrah svoj um i bodra odoh u šumu.

Therigatha, III.3


Dantika je bila kći dvorskog svećenika kralja zemlje Kosalo, rođena u prestolnici Savati. U prosjačkom redu bila je sljedbenica i učenica Velike Pomajke Gotami.

[Aparigraha]

Jedan guru sedeo je i meditirao na obali reke kada mu je prišao jedan njegov učenik i pred noge mu spustio dva velika bisera u znak divljenja i dubokog poštovanja.

Guru je otvorio oči, uzeo jedan biser i držao ga tako olako među prstima da je biser pao i otkotrljao se u reku.

Užasnut, učenik smesta skoči u vodu, ali i pored uzaludnog traženja, nije uspeo da nađe biser.

Na kraju, potpuno iscrpljen i očajan, prekinuo je gurua u meditaciji i rekao mu: “Učitelju, vi ste videli gde je pao. Pokažite mi tačno mesto i ja ću ponovo zaroniti i pronaći ga.”

Guru uze drugi biser, baci ga u reku i reče: “Baš tamo!”

P.S. Dani izmicu poput onog bisera u guruovoj ruci. Ne zelim posednistvo nad onim sto je "moje", jer nista sto je moje nije moje. To mi je dato.

[Sati]

Naš put vežbanja

Vrlo je važno da svoje razumevanje pretočimo u praksu, ne kroz nekakvu
idealističku viziju da ćemo iznenada postati potpuno ispunjeni
ljubavlju i saosećanjem, već kroz spremnost da budemo upravo ono što
jesmo i da odatle krenemo. Tada je naša praksa utemeljena u stvarnosti
našeg iskustva, umesto da se zasniva na očekivanjima kako bi trebalo
da bude. Ali da bismo to učinili, moramo početi. Radimo sa pravilima
morala kao smernicama kako da svoje postupke uskladimo sa svetom oko
sebe; živimo životom zadovoljenosti i jednostavnosti, u kojem ne
eksploatišemo druge ljude ili planetu na kojoj smo; živimo obuzdanog
uma, uviđajući da jeste moguće reći "ne" određenim uslovljenim
impulsima ili proširiti granice onda kada se osetimo sputani
unutrašnjim preprekama i strahovima; promišljamo zakon karme i smer
kojim ide naš život, kuda nas vodi i šta se njime razvija; negujemo
velikodušnost i ljubav, saosećanje i predusretljivost. I sve to
zajedno postaje naš put prakse.

Joseph Goldstein, Seeking the Heart of Wisdom

[Sati]

Tri opasnosti

Život sam proveo -- od mladosti do starosti -- lutajući kao asketa,
penjući se na planine i brda, probijajući se kroz džunglu i sume, a
ipak nikada nisam video da je tigar pojeo bilo koga. Čuo sam priče,
ali nisam to video svojim očima. Nisam video ni da je zmija nekoga
ubila ili da je zli demon nekoga zaposeo i da je taj čovek od toga
umro. Ali ono što jesam video je da ljudi u ovom svetu pate, ne zato
što ih razdire tigar, niti zato što ih je ujela zmija ili napao slon,
već zbog sopstvenog besa, mržnje i obmanutosti. Zbog čega god patili,
mržnja, pohlepa i obmanutost su stvari koje ih zapravo uništavaju.
Zato je Buda i govorio da budale uništavaju sebe, kao što će uništiti
i druge. One uništavaju sebe tako što se ponašaju loše i podlo, kao
što to vidimo često oko sebe. One se rađaju kao ljudska bića, slična
svakom drugom, ali njihovo ponašanje nije kao kod drugih ljudskih bića.

Ajahn Khamdee Pabhaso, Making the Dhamma Your Own

[Sati]

Sklad

Uvek sebe prilagodi drugima, umesto da ocekujes da se drugi prilagode
tebi. Tek tu je sklad.

Taizan Maezumi, On Zen Practice