Božanski glasnici
Legenda o Budinom traganju za probuđenjem kaže kako je u mladosti
princ Siddhattha živeo u potpunom neznanju o osnovnim činjenicama života.
Njegov otac, u želji da sina zaštiti od patnje, držao ga je unutar
palate okruženog čulnim zadovoljstvima i veselim prijateljima, tako da
mladi princ nije ni pomišljao da je život bilo šta drugo do neprekidan
niz zabava i užitaka. Tek onog sudbonosnog dana u svojoj dvadeset
devetoj godini, kada ga je znatiželja odvela izvan zidina dvorca, sreo
je on "božanske glasnike" koji su mu izmenili tok života. Prva tri
poučili su ga šokantnim činjenicama starosti, bolesti i smrt; četvrti
je bio lutajući asketa, koji mu je ukazao na postojanje puta kojim sva
ta patnja može biti prevaziđena.
Ova ljupka priča, koja je vekovima ulivala veru budistima, u sebi
sadrži jednu duboku psihološku istinu. Jezikom mita ona nam govori ne
samo o događajima koji su se mogli dogoditi pre mnogo vekova, već i o
procesu buđenja kroz koji svako od nas mora proći ukoliko želimo da
Dhamma oživi u nama. Tako možemo uočiti da se u suštini mladalački
dani princa Siddhatthe ne razlikuju mnogo od načina na koji većina nas i
danas provodi svoj život -- često, nažalost, sve dok nije suviše kasno
da krenemo drugim pravcem. Naši domovi možda nisu kraljevske palate, a
imetak ni približan onom severnoindijskih rađa, ali sa princom
Siddhatthom delimo onaj blaženi (i često voljni) zaborav u odnosu na
upadljive činjenice koje se neprekidno nameću našoj pažnji. Ako Dhamma
treba da bude nešto više od ljupke dekoracije životu udobnosti, ako
treba da postane nadahnjujući, ponekad opor glas koji nas usmerava ka
velikom putu oslobođenja, i mi sami moramo ličiti na Bodhisatvu u
ovom procesu sazrevanja. Moramo mu se pridružiti na putovanju izvan
zidova palate -- zidova sopstvenih pretpostavki i predubeđenja -- i
sresti božanske glasnike koje tako često previđamo zato što nam je
pogled prikovan na "mnogo važnije stvari", tj. na naše svakodnevne
preokupacije i ciljeve.
Bhikkhu Bodhi,
Meeting the Divine Messengers
