Uvek se vraćamo sebiNeki od nas počnu da vežbaju i onda, čak i posle godinu ili dve još
uvek ne znamo šta je šta. Još uvek nismo sigurni kako da vežbamo. A
kad smo nesigurni, tada ne vidimo da je sve oko nas cista Dhamma,
i tako se okrećemo govorima naših učitelja. Ali, u suštini, kada
upoznamo svoj um, kada postoji sati (sabranost), sposobnost da pomno
posmatramo taj um, tu je i mudrost. Svaki trenutak i svako mesto
postaju prilika za nas da čujemo Dhammu (Budino učenje i istina o
stvarima kakve zaista jesu)...
U početku morate da se oslonite na učitelja koji će vas uputiti i
posavetovati. Kada razumete šta vam govori, tada vežbajte. Kada vam je
učitelj dao uputstva, pridržavajte se tih uputstava. I kad razumete
praksu, tada više uopšte nije neophodno da vas učitelj dalje podučava;
radite svoj posao sami za sebe... Možda ste poželeli da otputujete, da
posetite druge učitelje i okušate druge sisteme. To je prirodna želja.
Ali onda ustanovite da vas hiljadu pitanja i znanje koje steknete o
tim sistemima nisu doveli bliže istini. Na kraju vam postane dosadno.
I možda uvidite da samo ako se zaustavite i istražite sopstveni um
možete pronaći to o čemu je Buda govorio. Nema potrebe da tragate
izvan sebe. Uvek se na kraju morate vratiti i suočiti se svojom
istinskom prirodom. I to je mesto na kojem možete razumeti Dhammu.
Joseph Goldstein,
Transforming the Mind, Healing the World