Vaši omiljeni budistički citati

[dexlukic]

Dhammapada

6
Većina ljudi neće da shvati
da smo ovde osuđeni na smrt.
Među onima koji to shvate
svađe se lako izmiruju.

61
Ako putnik ne naiđe na boljeg ili jednakog sebi,
bolje mu je da putuje sam; nema drugarstva sa budalom.

124
Ko na ruci nema ranu, može nositi otrov na dlanu.Otrov ne prodire gde nema rane; nema zla za onoga ko ga ne čini.

[Sati]

Meditacija

Meditacija je sama po sebi povoljna mentalna kamma. Ona obuhvata mentalne aktivnosti kao što su fokusiranje i istraživanje, smirivanje i nadahnuće. Ona nam omogućuje da vidimo kroz naslage konfuzije, sve do one primarne čistote našeg srca. To kako, kada i gde konkretno meditirate zavisi zapravo od toga da li ta meditacija uvećava sva ova povoljna stanja. A ako ona podstiče loša stanja da jačaju, tako da postajete više opsesivni, više rastreseni i izgubljeni, tada to nije prava meditacija. Kod meditacije se ne radi samo o sedenju, već i o tome je li naš um dovoljno vešt. I ako ne možemo u svakom trenutku da kroz introspektivno sedenje razvijamo dobrotu u sebi, to ne znači da za nas nema nade. To jednostavno znači da bi trebalo da praktikujemo neku drugačiju vrstu povoljne kamme. Uvek postoji neka mogućnost. Uvek postoji neki čin velikodušnosti koji možete da učinite, neki čin davanja, neki čin služenja, a njegov rezultat će u vama uvećati osećaj poverenja i sigurnosti. Kad znate da postoji nešto što možete učiniti za dobrobit drugih, to umanjuje osećaj izolovanosti ili pridavanja sebi suviše velike važnosti. Takvi postupci obično proširuju, a ne sužavaju, perspetive našeg uma.

Ađan Sucitto, Kalyana

[Sati]

Budin kip

Trista godina posle Budine smrti nije bilo Budinih kipova.
Praktikovaje Puta je bilo Budin kip, nije bilo potrebe da se ono
eksternalizuje. No, vremenom, kako se praksa gubila, ljudi su počeli
da smeštaju Budu izvan svog uma. Kako je sam pojam doživljavan kao
nešto spoljašnje i kako su sve češće pravljeni kipovi, veliki učitelji
počeli su da naglašavaju drugo značenje Bude. Tako je nastala izreka:
"Ako sretnes Budu, ubij ga." Vrlo šokantna za ljude koji pred kipovima
pale mirisne štapiće i klanjaju im se. Ako u svom umu imate pojam Bude
kao nečega što je izvan vas, ubijte ga, napustite ga... Gotama Buda je
uvek iznova podsećao ljude da naš doživljaj istine dolazi iz sopstvenog uma.

Joseph Goldstein, The Experience of Insight

[Sati]

Dela

Bića su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela; ona nastaju iz
svojih dela, predodređena su svojim delima, njihova dela su im
utočište. Dela su ta koja bića razdvajaju na niska i uzvišena.

Buda

[Sati]

Uvek se vraćamo sebi

Neki od nas počnu da vežbaju i onda, čak i posle godinu ili dve još
uvek ne znamo šta je šta. Još uvek nismo sigurni kako da vežbamo. A
kad smo nesigurni, tada ne vidimo da je sve oko nas cista Dhamma,
i tako se okrećemo govorima naših učitelja. Ali, u suštini, kada
upoznamo svoj um, kada postoji sati (sabranost), sposobnost da pomno
posmatramo taj um, tu je i mudrost. Svaki trenutak i svako mesto
postaju prilika za nas da čujemo Dhammu (Budino učenje i istina o
stvarima kakve zaista jesu)...

U početku morate da se oslonite na učitelja koji će vas uputiti i
posavetovati. Kada razumete šta vam govori, tada vežbajte. Kada vam je
učitelj dao uputstva, pridržavajte se tih uputstava. I kad razumete
praksu, tada više uopšte nije neophodno da vas učitelj dalje podučava;
radite svoj posao sami za sebe... Možda ste poželeli da otputujete, da
posetite druge učitelje i okušate druge sisteme. To je prirodna želja.
Ali onda ustanovite da vas hiljadu pitanja i znanje koje steknete o
tim sistemima nisu doveli bliže istini. Na kraju vam postane dosadno.
I možda uvidite da samo ako se zaustavite i istražite sopstveni um
možete pronaći to o čemu je Buda govorio. Nema potrebe da tragate
izvan sebe. Uvek se na kraju morate vratiti i suočiti se svojom
istinskom prirodom. I to je mesto na kojem možete razumeti Dhammu.

Joseph Goldstein, Transforming the Mind, Healing the World

[Aparigraha]

367

U kome nema nikakve sebičnosti u pogledu imena-i-lika
i tko se ne žali ni zbog čega što nije, za toga se kaže da je isposnik.
 
368
Isposnik koji boravi prijatno i spokojno u Buddhinoj zajednici
stiže na put stišanja i sreće u smirenju sastojaka bića.
 
369
Isprazni, isposniče, taj čamac, prazan će se lako kretati.
Kad otcijepiš strast i mržnju, postići ćeš utrnuće (nibbanam).



Dhammapada, prevod Cedomila Veljacica

[wannabe]

367

U kome nema nikakve sebičnosti u pogledu imena-i-lika
i tko se ne žali ni zbog čega što nije, za toga se kaže da je isposnik.
 
368
Isposnik koji boravi prijatno i spokojno u Buddhinoj zajednici
stiže na put stišanja i sreće u smirenju sastojaka bića.
 
369
Isprazni, isposniče, taj čamac, prazan će se lako kretati.
Kad otcijepiš strast i mržnju, postići ćeš utrnuće (nibbanam).



Dhammapada, prevod Cedomila Veljacica

Pročitao sam šišanja i opet mi je delovalo sasvim logično, razumno i svrsishodno. 

[Sati]

I jeste razumno i svrsishodno kad su svi celavi 

[Sati]

Fer i nepristrasni sud uzroka i posledice

Teoriju karme ne treba brkati sa takozvanom moralnom pravdom ili
nagradom i kaznom. Ideja moralne pravde ili nagrade i kazne izvire iz
ideje o vrhovnom biću, Bogu. koji presuđuje. koji propisuje zakone i
odlučuje šta je ispravno, a šta pogrešno. Termin "pravda" jeste
dvosmislen i opasan, a u njegovo ime učinjeno je čovećanstvu više
štete nego koristi. Teorija karme jeste, sa druge strane, teorija
uzroka i posledice, akcije i reakcije; reč je o prirodnom zakonu, koji
nema ništa sa idejom pravde, nagrade i kazne. Svaki svojom voljom
učinjen postupak ima svoje efekte ili rezultate. I ako dobri postupci
daju dobre rezultate, a loši loše posledice, to nije pravda, niti
nagrada i kazna koju dodeljuje bilo kakva sila koja procenjuje to što
radite, već se to događa po prirodi samih tih postupaka, na osnovu
zakona koji vlada na duhovnom planu. Ovo nije teško razumeti. Ali ono
što jeste teško je da, u skladu sa teorijom karme, efekti naših
postupaka mogu nastaviti da se ispoljavaju čak i u narednim životima.

Walpola Rahula, What the Buddha Taught

[fortytwo]

Fer i nepristrasni sud uzroka i posledice

Nekad, kad čujem da život nije fer, pomislim kako jedino život jeste fer. Niko od nas nije  potpuno objektivan (samim tim ni potpuno fer), a ne postoji ništa objektivnije od same stvarnosti.

Nekako mi je korisno da sebe podsetim na to nekada.

[Ex01]

fortytwo 
toliko mudrosti u toj recenici da je to za nevirovat

[panonac]

Prolecni cvetovi, jesenji mesec,
Letnji povetarac, zimski sneg -
Ako ti um nije zatamnjen
beskorisnim stvatima,
Svako je doba podjednako dobro.

Mumon (stihovi iz Mumokana)

[Sati]

Korisno partnerstvo

Buda je veru poredio sa slepim džinom koji sretne oštrooku, ali
paralizovanu osobu koju zovu Mudrost. I onda taj slepi džin, po imenu Vera,
kaže paralizovanom: "Ja sam vrlo snažan, ali ne vidim; ti si slab, ali
imaš oštar pogled. Hajde popni mi se na ramena. Zajedno ćemo daleko
stići." Buda nikada nije podržavao slepu veru, već ravnotežu između
srca i uma, između mudrosti i poverenja. To dvoje zajedno će daleko
stići. Izreka da vera može da pomera planine nažalost ispušta iz vida
činjenicu da, pošto je slepa, vera ne zna koju planinu treba pomeriti.
Tu je ključna uloga mudrosti. Što znači da je podrobno razumevanje
Učenja ključna stvar.

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

[Sati]

All You Need is Love

Bliski neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost sebe maskira u
ljubav. Ona kaže: "Voleću te ako mi uzvratiš ljubav." To je više neka
vrsta poslovne transakcije. I tako razmišljamo: "Voleću ovu osobu sve
dok bude takva, dok se ne promeni. Voleću ovu stvar samo dok bude
takva kakva ja hoću da bude." Ali to uopšte nije ljubav - to je
vezivanje. Velika je razlika između ljubavi, koja dopušta, prihvata i
ceni, i vezivanja, koje grabi, zahteva i ima za cilj da poseduje. Kada
ljubav pobrkamo sa vezivanjem, ono nas zapravo razdvaja od druge
osobe. Osećamo da nam je ta osoba potrebna kako bismo bili srećni. Taj
kvalitet vezanosti nas takođe navodi da svoju ljubav nudimo jedino
određenim ljudima, isključujući sve druge.

Joseph Goldstein, Seeking the Heart of Wisdom

[Sati]

Danas je dan mladog Meseca, pa da prenesem poruku našeg dragog Ađan Muninda   

Postojanom pažljivošću,
obuzdanošću i uvidom,
mudrac treba da bude utvrđen
k'o otok protiv nasrtaja vala.

Dhammapada, strofa 25

Može se nekad učiniti kao da Buda sam sebi protivreči. Podučava nas da se fokusiramo na razvijanje prijateljske ljubavi prema svim bićima, a onda kao da nam kaže da treba da se izolujemo. Sve Budine pouke su tek "putokazi", one nisu fiksirane tačke. Često su od njega tražili da se odredi u odnosu na određeno filozofsko stanovište. U svakom od tih slučajeva on je izbegavao da znatiželjniku da bilo koje gledište za koje bi on mogao da se veže. On nije sebe želeo da odredi kao nešto fiksirano, već je uvek išao u korak sa Dhammom onako kako se ona neprekidno manifestuje. Put koji je on podučavao jeste Dhammavićaya –  istraživanje stvarnosti. Zato je govorio da on može "samo da pokaže put", a na nama je da putujemo tim putem koji nam je pokazao.

S ljubavlju,
Bhikkhu Munindo