648. Tuga i radost
Ne usuđivati se da osetimo bilo kakvu radost ili tugu, bilo kakvo emocionalno stanje, već se upinjati da budemo što indiferentniji i neosetljiviji ne predstavlja nikakav srednji put. Prijemčivost traži od nas da osetimo sve te stvari, da ih razumemo. Ne plašimo se da osetimo sviđanje i ne plašimo se da osetimo bol. Mi sve to vidimo kao Dhammu, pre nego da ga primamo lično. Pokušavati da izbegnemo formiranje bilo kakvih veza i da tako kažem zazidamo u kulu svoje srce predstavlja vrlo iščašeno razumevanje budističke prakse. Rodili smo se u ovom obliku i to znači da smo vrlo senzitivni i da imamo emocije. To je ono što jeste -- ono kako osećamo, i to ćemo osećati sve dok ne umremo. A kad smo mrtvi, tek onda ništa ne osećamo. Dakle, biti čovek je tako. Imamo te ljudske privlačnosti i odbojnosti. Muškarci i žene, što znači ljudske privlačnosti u ovom svetu ljudi, sa njihovom svešću o onome što registruju čula. Osećamo toplotu i hladnoću, osećamo se dobro i loše. Uživamo u ljudima koji imaju ista interesovanja kao i mi. Besni smo ili nas nerviraju ljudi koji rade stvari koje nam se ne dopadaju. To je ono što jeste. Ali kao meditanti, mi i promišljamo čitav taj proces, vidimo ga i razumemo uz pomoć mudrosti i znanja. Ne pokušavamo tek da zazidamo svoje srce kako ne bimo morali da osetimo bilo šta.
Ađahn Sumedho: Life is quite sad, isn’t it?
