Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Vezanost

Ako prekineš vezanost za neku malu stvar, stekao si i malo mira. Ako
je to velika stvar, onda si stekao mnogo mira. Ako se potpuno
oslobodis vezanosti, stekao si i potpuni mir.

Ađan Ča

[Sati]

Kako postati budista

Ako neko želi da postane budista, za to ne postoji ceremonija
inicijacije (ili krštenja) kojoj se treba podvrgnuti... Ako razumemo
Budino učenje, ako smo ubeđeni da je to učenje pravi Put i pokušavamo
da njime idemo, onda smo budisti.

Ali prema neprekinutoj drevnoj tradiciji u budističkim zemljama, neko
se smatra budistom ako Budu, Dhammu (Učenje) i Sanghu (zajednicu
budista) - a to se naziva Trostrukim draguljem -- uzima kao svoje
utočište, svoju zaštitu, i nastoji da poštuje pet pravila morala, kao
minimum moralnih obaveza za nezaređene budiste:

(1) ne uništavati život, (2) ne krasti, (3) ne činiti preljubu, (4) ne
lagati, (5) ne uzimati alkohol ili bilo šta nam pomračuje svest...

Ne postoje spoljašnji rituali ili ceremonije koje budisti treba da
obavljaju. Budizam jeste način života, a njegova suština je
kretanje Plemenitim osmostrukim putem.

Walpola Rahula: What the Buddha Taught

[Sati]

Ljubav

Jedan jedini čin davanja ima vrednost mnogo veću nego što možemo i da
zamislimo. Veliki deo duhovnog puta opisuje se i ralizuje kroz
davanje: ljubav, saosećanje, radost zbog sreće drugih, spokojstvo,
oslobađanje od vezanosti, mržnje i obmane. Davanje ima izuzetnu moć.
Zato je Buda govorio da kada bismo znali, kao što on zna, kakva je moć
davanja, ne bismo dopustili da uzmemo ijedan obrok a da ga ne
podelimo sa nekim.

Deljenje hrane jeste metafora za svaku vrstu davanja. Kada nekome
ponudimo hranu, mi time ne samo da toj osobi dajemo nešto za jelo;
dajemo mnogo više. Dajemo joj snagu, zdravlje, lepotu, jasnoću uma,
čak život, jer nijedna od tih stvari nije moguća bez hrane. Tako,
kada nekog hranimo, mi mu nudimo i to: samu suštinu života.

Sharon Salzberg

[oblica]

''Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj;
ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj.
Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, [u kome je plamen nečistoća]
neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća];
ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, ugašen, nekog drugog ukroti,
disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća].''
 
Buda
Govor o brisanju, MN 8[/u]

[Sati]

Patnja

Patnja je važna reč u budističkom učenju. Ona je ključni termin i zato
bi je trebalo zaista dobro razumeti. Na jeziku pali reč za patnju jeste "dukkha"
i ona ne znači samo telesni bol. Ona znači i onaj duboki, tanani
osećaj nezadovoljenosti koji je deo naše svesti u svakom trenutku, a
direktna je posledica mentalne kolotečine u kojoj se obično krećemo.

Neodvojivi sastojak života jeste patnja, rekao je Buda. Na prvi pogled ovo zvuči
krajnje morbidno i pesimistički. Čak izgleda netačno. Na kraju
krajeva, mnogo je prilika kada jesmo apsolutno srećni. Nije li tako?
Nije. Jer nama se to tako samo čini. Uzmite bilo koji trenutak u kojem
se osećate zaista ispunjenim i pažljivo ga analizirajte. Negde dole,
ispod te radosti, pronaći ćete jedva primetni, sveprožimajući tok
napetosti izazvane saznanjem da bez obzira koliko veličanstven taj
trenutak jeste, on će se pre ili kasnije završiti. Bez obzira koliko
ste stekli, vi ćete ili izgubiti nešto od toga ili provesti ostatak
života strazareći nad tim i planirajući kako da steknete još više. A
na kraju, ipak ćete umreti. Na kraju, gubite sve. Jer sve to jeste
prolazno.

Zvuči prilično deprimirajuće, zar ne? Srećom nije samo to. Zvuči
deprimirajuće samo kada stvari gledate iz uobičajene
perspektive, upravo iz perspektive one kolotečine koju sam već
pomenuo. Ispod toga nivoa nalazi se jedna druga perspektiva, potpuno
drugaciji način gledanja na ovaj svet. To je nivo funkcionisanja na
kojem um ne pokušava da zamrzne vreme, gde se ne hvatamo za svoja
iskustva dok idu svojim prirodnim tokom, gde ne pokušavamo da
blokiramo stvari ili da ih ignorišemo. To jeste nivo iskustva izvan
dobrog i lošeg, izvan zadovoljstva i bola. Divan je to način gledanja
na ovaj svet i to jeste veština koja se može naučiti. Nije laka, ali se
može naučiti.

Henepola Gunaratana

[Sati]

Kisagotami

Kisagotami je bila siromašna udovica koju su pogodile mnoge nesreće u
životu. I onda, kao poslednji udes, njeno najmlađe i poslednje živo
dete umre iznenada. A ono joj je bilo sve što joj je još ostalo na
svetu. Skoro luda od bola, nije dozvoljavala da kremiraju detetovo
telo, već ga je svuda nosila sa sobom, nadajući se čudu. Onda joj neki
ljudi rekoše da ode do Bude, velikog učitelja, koji će joj možda
pomoći. U njoj se pojavi tračak nade i ona tako i uradi. Stigla je
pred Budu noseći mrtvo dete u naručju: "Daj mi neki poseban lek da
izlečim svoje dete", molila je.

Buda je odmah shvatio da ova žene neće moći podneti surovu istinu, te
je razmislio na trenutak. Onda reče: "Da, ja mogu da ti pomognem. Idi
i donesi mi tri zrna gorušice. Ali da bi lek bio delotvoran, ona
moraju poticati iz porodice u kojoj do sada još niko nije umro."

Kisagotami krete nošena nadom u srcu. Ali kako je išla od kuće do
kuće, slušala bi priče o gubitku najdražih, sve tužnije jedna od
druge. To veče, kada se vratila do Bude, naučila je da njen gubitak
nije nešto što je samo nju pogodilo, već karakteristika ljudskog
života -- i prihvatila je tu činjenicu.

I dalje ispunjena tugom, odložila je telo svog detata i poklonila se Budi.

John Snelling, Elements of Buddhism

[Aparigraha]

"Ćunda, kažem da je čak i okrenutost uma ka povoljnim stanjima od velike koristi, a koliko još više to važi za telesne i verbalne postupke koji su u skladu sa takvim stanjem uma."


Buda, Salekkha sutta

[Sati]

Pravo učenje

Pravo učenje jeste ona vrsta pouke koja zadovoljava dva uslova: prvo,
ono je konzistentno sa budističkim uvidom. A drugo, primereno je osobi
koja je prima. Takvo učenje je poput leka. Jer i lek mora biti pravi
lek i mora biti prikladan za onoga kome se prepisuje.

Ponekad možete da na nekome primenite veoma skupu terapiju, ali ta
osoba ipak umre. Zato je Buda, kada bi sreo nekoga i ponudio mu
učenje, morao dobro da poznaje tu osobu kako bi joj ponudio prikladno
učenje. Čak i ako je učenje veoma vredno, ako ga ne prilagodite osobi,
to nije budističko učenje.

Thich Nhat Hanh

[Ex01]

Whatever arises in the present moment is impermanent. I say this often, but most people don't pay much attention. They're reluctant to make use of this simple little teaching. All that is subject to arising is impermanent. It's uncertain. This really is the easiest, least complicated way to reflect on the truth. If you don't meditate on this teaching, when things actually do start to show themselves as uncertain and changeable you don't know how to respond wisely and tend to get agitated and stirred up.
- što god izvire iz sadasnjosti je nestalno. Kazem ovo cesto ali vecina ljudi ne predaje tome neku vaznost. Nisu odlucni u ovom malom i jednostavnom ucenju. Sve sta je podlozno izviranju je nestalno, nesigurno. Ovo je stvarno naj jednostavniji i najlaksi nacin za gledanje istine. Ako ne meditiramo o ovom ucenju ne umjemo mudro postupiti kada stvari postanu nesigurne i promjenjive, a to nas tjera u nespokoj i nervozu.


jeli prijevod cemu?

[Sejmyo]

Jednog dana čovjek dođe kod Zen Starješine Ikju-a pa ga zamoli "Starješino, molim vas možete li mi napisati par izreka najviše mudrosti?"
Ikju odmah uze četku i napisa "Pažnja."
"Da li je to sve?" upita ga čovjek. "Možete li dodati još nešto?"
Ikju onda napisa dva puta zaredom "Pažnja. Pažnja."
"Pa pravao da vam kažem" reče čovjek već malo razdražen "ja nevidim neku dubinu ili mudrost u tome što ste vi napisali"
A Ikju onda tri puta zaredom "Pažnja. Pažnja. Pažnja."
Čovjek već onako ljut upita "Pa žta vam znači ta riječ Pažnja?"
A ikju mu nježno odgovori "Pažnja znači pažnja".

[Sati]

jeli prijevod cemu?

Prevoda uvek moze da bude razlicitih.
Evo kako bih ja to preveo

"Sta god da se pojavi u sadasnjem trenutku, nepostojano je. Cesto to govorim, ali vecina ljudi se na to ne obazire mnogo. Ustezu se da iskoriste to jednostavno ucenje. Sve sto je podlozno nastajanju, nepostojano je. Neizvesno je. I to je zaista najlaksi, najmanje komplikovan nacin da se istrazuje istina. Ako ne meditirate o tom ucenju, kad stvari zaista pocnu da se pokazuju kao nepouzadane i promenljive, ne znate kako da na to reagujete na mudar nacin i obicno se uznemirite i uskomesate."

 

[Sati]

Potpuna posvećenost

Malo je ljudi sposobnih za potpunu posvećenost i zato je i malo onih
koji dožive stvarnu transformaciju kroz svoju duhovnu praksu. Reč je o
odustajanju od svojih stanovišta, o napuštanju unapred formiranih
stavova i ideja, da bismo umesto toga koristili orijentire koje je
Buda postavio. Iako ovo zvuči jednostavno, u praksi većini ljudi je to
izuzetno teško. Na putu im se ispreče oni, u njima duboko usađeni
stavovi, zasnovani na zaključcima izvedenim iz kulturnih i socijalnih
normi.

Moramo takođe zapamtiti kako je neophodno da um i srce rade zajedno.
Ako nešto razumemo na racionalnom nivou, ali to ne volimo, za nas nema
celovitosti, nema ispunjenja. Ako nešto volimo, ali ne rezumemo,
izlazi na isto. Ako smo u vezi sa nekom osobom i volimo je, ali je ne
razumemo, ta veza je nepotpuna; ako pak razumemo tu osobu, ali je ne
volimo, veza je isto tako nezadovoljavajuća. A koliko li je to još
važnije za nas duhovni put. Moramo razumeti značenje učenja i ujedno
voleti ga. U početku će to razumevanje biti tek delimično, te otuda
naša ljubav mora da bude tim veća.

Aya Khema, When the Iron Eagle Flies,

[Sati]

Baš kao i divan cvet -
šaren, ali bez ikakvog mirisa,
ista takva je i poučna reč:
bez ploda za onoga ko je ne praktikuje.

Buda
Dhammapada, strofa 51

[Sati]

Prestanak mržnje

Mržnja je daleko gora od bilo kojeg našeg običnog neprijatelja.
Naravno, ti obični neprijatelji nas povređuju: zato ih i zovemo
neprijateljima. Ali to povređivanje nema za cilj samo to da mi budemo
nesrećni, već u isto vreme treba da donese neku korist njima ili
njihovim prijateljima. Mržnja, nas unutrašnji neprijatelj, međutim,
nema bilo kakvu drugu funkciju, sem da uništi naše pozirivne postupke
i učini nas nesrećnima. Zato je Šantideva zove "moj neprijatelj, čija
je jedina namera da mi donese patnju". Od prvog trenutka kad se
pojavi, ona postoji samo zato da nam naudi. Zato bi trebalo da joj se
odupremo svim sredstvima koja su nam na raspolaganju, da tako očuvamo
mir u umu i izbegnemo kovitlac.

Dalai Lama

[Sati]

Izbegavati povređivanje drugih bića,
koja, slično nama, i sama tragaju za mirom,
znači osvojiti sreću za samoga sebe.

Dhammapada, strofa 132


Ponekad. ono što činimo vodi do sreće. U drugim prilikama
ono što ne činimo vodi do sreće. Ovde Buda kaže da bi
trebalo da budemo svesni kako napor nepovređivanja živih bića
ne donosi sreću samo onima koji žive bez straha i bola, već
isto tako i nama samima. U svetu u kojem se naša vrednost
često meri kroz našu produtivnost, lako nas može obuzeti
osećanje da uvek moramo nešto da uradimo kako bi stvari postale bolje.
Ponekad, obuzdavanje da nešto ne uradimo jeste to koje je najvažnije.

Sa ljubavlju,
monah Munindo