Autor Tema: Meditacija  (Pročitano 32914 puta)

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Meditacija
« poslato: Mart 15, 2010, 13:23:22 »
ŠTA MEDITACIJA JESTE

Meditacija je reč, a reči različiti ljudi koriste na različite načine. Ovo može izgledati trivijalno, ali nije. Vrlo je važno tačno odrediti šta neko podrazumeva pod rečju koju koristi. Svaka poznata kultura razvila je, na primer, neku vrstu mentalne prakse koja se može nazvati meditacijom. Sve zavisi od toga koliko je široko definišete. Tehnike se takođe enormno razlikuju i nema smisla sve ih nabrajati. Zato da pogledamo ovde samo one prakse koje su najpoznatije na Zapadu i najlakše se vezuju za pojam meditacije.

Unutar judeo-hrišćanske tradicije nalazimo dve prakse koje se međusobno preklapaju, a nazivaju se molitva i kontemplacija. Molitva je direktno obraćanje nekom duhovnom entitetu. Kontemplacija je duži period usmerenog razmišljanja o nekoj posebnoj temi, obično religijskom idealu ili odlomku iz tekstova. Sa stanovišta mentalnog razvoja, obe te prakse su vežbe koncentracije. Uobičajena poplava nasumičnih misli je ograničena i um je omeđen na jednu oblast delovanja. Rezultati su pak oni koje pronalazite bilo kojoj praksi koncentracije: duboki mir, usporavanje metabolizma i osećaj spokojstva i blagostanja.  :krst:

Iz hinduističke tradicije dolazi nam jogijska meditacija, koja je takođe čisto koncentrativna. Standardne osnovne vežbe su fokusiranje um na jedan jedini objekat – kamen, plamen sveće, slog ili nešto drugo, ne dozvoljavajući mu da bilo gde odluta. Pošto je stekao osnovnu veštinu, jogi proširuje ovu praksu tako što se okreće kompleksnijim objektima kao što su posebni stihovi, šarene religijske slike, energetski kanali u telu itd. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat meditacije, sama meditacija ostaje i dalje čista vežba koncentracije. 

Unutar budističke tradicije koncentracija se takođe veoma ceni. Ali je dodat i jedan novi elemenat i potom veoma istaknut. Taj element jeste svesnost. Svi oblici budističke meditacije imaju za cilj razvijanje svesnosti, koristeći koncentraciju kao alatku. Budistička tradicija je, međutim, vrlo kompleksna i postoji nekoliko posebnih puteva ka tom cilju. Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost čistom snagom volje. Sednete i jednostavno sedite, što znači da izgurate iz polja svesti sve izuzev čiste svesnosti tog sedenja. Ovo zvuči vrlo jednostavno. Ali nije. Pokušajte pa ćete videti koliko je zapravo teško. Drugi zen pristup se koristi u rinzai školi i to je izbacivanje uma iz ravnoteže uobičajenog toka misli u čistu svesnost. Ovo se radi tako što se učeniku da nerešiva zagonetka koju treba da reši i to ga stavlja u užasnu situaciju. Pošto ne može da pobegne od bola te situacije, jedino mu preostaje da pobegne u čisto iskustvo sadašnjeg trenutka. Nema nigde drugde gde bi mogao da pobegne. Ovo je efikasno za mnoge ljude, ali je prilično naporno.

 :pcelica:

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3991
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Meditacija
« Odgovor #1 poslato: Mart 16, 2010, 16:29:41 »
Meditacija na olimpijski način  :D

100 DANA
Marta Henri


Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo. Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem, da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna.

Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada nije meditirao, ali je nedavno hodao 100 dana. Isao bi u park ujutro pre posla, ponekad i kada je kisa lila kao iz kabla. Ako je na poslu imao sastanak rano ujutro, hodao je nocu, bez obzira koliko je bio umoran i koliko je bilo kasno.

Nas dvoje smo sasvim razliciti. On je advokat sa porodicom i kucom u predgra?u. Ja sam pisac, sa psom i stanom u centru grada. Pa ipak, oboje neprekidno imamo problem da istrajemo u stvarima za koje inace znamo da su za nas dobre. Dag ne vezba dovoljno, a ja se borim da odrzim kontinuitet svojih meditacija.

Oduvek su me impresionirali olimpijski gimnasticari, zbog snage i gracioznosti koju su unosili u svoj sport, kao i zbog discipline neophodne da bi svoje vezbe izvodili sa toliko sigurnosti i zacu?ujuce lakoce.

Ali ja nisam kao oni; ja nisam vrhunski sportista. Ja sam nalik mom bratu i zato je Dogov primer discipline bio toliko inspirativan za mene. Ako on to moze da uradi, pomislila sam, mogu i ja. I tako sam pocela svojih 100 dana meditacije.
 
Obicno meditiram 30 minuta uvece. Ako planiram da se kasno vratim kuci, gledam da odsedim pre vecere. To bas i ne funkcionise uvek. Ponekad se svede na to da oko ponoci meditiram 10 minuta. mrtva umorna ili malo osamucena od pica. 13. dana trgla sam se u sred noci, setila da nisam taj dan meditirala i naterala sebe da se izvucem iz toplog kreveta i posadim na jastuce. Izme?u 25. i 43. dana bila sam na putovanju autobusom kroz Indiju. Meditirala sam u hotelskim sobama i u platnenim ¨atorima. Ponekad bih meditirala u autobusu, koristeci tajmer na mom aj-podu, dok smo moji saputnici i ja jezdili preko rad¸astanske pustinje. Na 16 sati dugom letu iz Delhija kuci meditirala sam na 10 i po kilometara visine.

Prosao je i 47. dan -- bila sma skoro na pola puta. Vec sama ta akumulacija dana cinila je mogucnost neuspeha sve manjom i manjom. Onda mi je momak saopstio da je, dok sam bila u Indiji, izasao sa tri razlicite devojke i tako smo okoncali nasu vezu. Bila sam razbijena. Jako mnogo vremena sam provodila u krevetu, placuci ili piljeci u plafon.
 
Nekako sam uspela da meditiram i kroz sve te dane tuge. Ili je to mozda tek podsecalo na meditaciju, sto je ponekad jednostavno vas maksimum. Sa kutijom papirnih maramica pri ruci, sedela sam barem deset minuta svakoga dana. Mnoge dane bih istovremeno i sedela i plakala -- plakala i duvala nos, cekajuci da sat otkuca, kako bih ponovo otpuzala do kreveta. Osecala sam se neuspesnom i kao devojka i kao meditant, ali sam nastavljala da sedim.

U jednom trenutku, negde oko 65. dana, prestala sam da placem i pocela ponovo da pratim dah. Zatim sam se vratila pokusajima da budem svesna toga kako su misli u mojoj glavi samo misli.

91. dana ne mogu da izvestim da sam napravila nekakav cudesan proboj ili imala nekakav misticni dozivljaj. I jos uvek ne mogu apsolutno da garantujem da cu uspeti da stignem do 100. dana. Ali sa mojim bratom kao inspiracijom, prilicno sam sigurna da hocu.

 :zeka

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #2 poslato: Mart 17, 2010, 08:59:35 »
Meditacija na objekat???

Imali neko iskustvo sa time? Recimo da meditirate na vaznu za cvece. Tokomnjenog posmatranja, reklo bi se da je um isto sto i posmatra...tj da suum i vaza isto a ne dva zasebna antiteta. Da li neko shvata ovo tj. dali je neko to doziveo iskustveno?
Na kraju je samo tišina

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3991
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Meditacija
« Odgovor #3 poslato: Mart 17, 2010, 09:37:44 »
Ja ne  :tuzan:

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #4 poslato: Mart 17, 2010, 11:42:31 »
Dok sam citao o tome, nisam mogao bas jasno da shvatim na intelektualnom nivou sta pisac zeli da kaze. Imao sam nekoliko resenja u glavi ali mi ni jedno nije delovalo kao ispravno. Onda sam seo da meditiram i da posmatram statuu Bude. Nisam je analizirao, vec samo posmatrao oblik statue bez zelje da bilo sta saznam o njoj. A onda sam primetio kako se moj um bori da nadje resenje kako su on i statua isto....medjutim, sto vise upadam u borbu, to je odgovor dalji. Zato sam se lepo vratio disanju pa posle nekoliko minuta pauze, opet na statuu. Na kraju sam se setio da sam skoro isao do jednog coveka kako bih u njegovom dvoristu snimio nepoznatu zivotinju koja je uginula. Zivotinja lici na meduzu ali nije meduza. Secam se kako se je um borio da ukapira sta to oci gledaju i kakve signale salje mozak....da li je to zivo ili ne, koliko vode ima u sebi...kako bi na kraju izvrsio poredjenje sa podacima koje ima u svojoj arhivi i dao neki naziv toj zivotinji. Ocigledno da je um totalno zbunjen kada naleti na nesto sto ranije nije video i onda se nalazi u haosu....ne zna koju fijoku prvo da otvori i u koj registar da zaviri....hehehehe. Pretpostavljam da kada se kaze da su um i ono sto um gleda isto....da se odnosi opet na uslovljenost da vidimo ono sto nas um smatra da vidimo. Ne bih znao...ali ako neko ima neko iskustvo, neka se obrati..... :misli:  :misli:  :misli:
Na kraju je samo tišina

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #5 poslato: Mart 21, 2010, 12:42:44 »
Занимљиво..

Ево једне зен причице. Можда ти помогне да решиш ''мистерију''.


Камени ум


Кинески учитељ зена Хоген је живео сам у једном малом храму у унутрашњости.
Једнога дана дођоше четири путујућа монаха и замолише га да упали ватру у његовом дворишту да би се угрејали.
Док су то радили, Хоген их чу како расправљају о субјективности и објективности.
Он им се придружи, и рече: "Ево овог великог камена. По вашем мишљењу, да ли је он у вашем уму или ван њега?"
Један од монаха одговори: "Са будистичке тачке гледишта, све је објективизација у мом уму."
"Мора да ти је глава врло тешка", примети Хоген, "ако у њој свуда носаш овакав камен."

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #6 poslato: Mart 21, 2010, 12:43:58 »
Original postavio Panonac:

Citat
To sa vazom me je podsetilo da sam nekada citao nesto na tu temu ali tada sam bio daleko od bilo kakve prakticne meditacije pa nisam ni pokusavao da to radim.
Nekako mislim da meditacija treba da pomogne da postanemo svesniji samih sebe i svojih postupaka a ne da se pretvaramo u vazu ili cvece :)
Ja sam nedavno poceo da vezbam "svesnost" prilikom pisanja, Na poslu svakodnevno rukom pisem neke podatke za internu upotrebu i posto mogu to da radim polako poceo sam da pisem sa paznjom. Znaci ono "kosa crta, pravilan krug, spojena slova.." i oni koji su to kasnije citali nisu mogli da prepoznaju da su to moje zabeleske mada ih citaju vec 20 godina. Meni je to interesantno a usput mi se i "moj" rukopis popravio, ocistio od skrabotina koje su se nagomilale sa godinama i lici mi na onaj kakav sam imao na studijama. Kada bi i druge stvari da se poprave na taj nacin! A mozda i mogu, treba pokusati :)

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #7 poslato: Mart 21, 2010, 12:44:15 »
Jongi Rinpoš Mingjur je napisao jednu vrlo interesantnu knjigu. Njome je Mindfulness ovih dana veoma inspirisan, reklo bi se po njegovom pisanju.
Pre par godina sam, vraćajući se s posla, sasvim slučajno ušla u knjižaru i sasvim slučajno izabrala narandžastu knjigu sa police.
Pojma nisam imala šta sam kupila. Kada sam došla kući i pročitala da knjigu preporučuje Ričard Gir, strašno sam se razočarala.
Pomislila sam da je to neka teška komercijala... :mgreen:
I naravno, prevarila sam se.

Pisac se svojski potrudio da ljudima sa zapada razjasni neke nedoumice vezane za budizam.
Počev od pogrešnih prevoda budističkih tekstova na zapadne jezike, pa preko pogrešnih tumačenja istih.
U svakom slučaju.. cilj mu nije bio da nas pretvori u vaze sa cvećem... :D
Ali na jedan veoma duhovit način navodi čitaoca da napravi generalno spremanje u pretrpanim fiokama.
(Šta je to što znamo i odakle znamo i da li je baš tako)
Kroz čitavu knjigu koristi čuveno poređenje sa majmunom(umom) koji sa nalazi u prostoriji sa pet prozora(čulo dodira, vida, sluha, ukusa i mirisa).
Meditacije na objekat, ukus, miris... zapravo naziva uvodom u meditaciju...
Vežbicama koje je korisno povremeno raditi.

Vežbu sa posmatranjem objekta, nisam shvatila tako komplikovano kao Mindfulness.
Samo sam obratila pažnju na to, šta sve dodajem nekom sasvim jednostavnom predmetu.
Koliko sviđanja/nesviđanja za nešto tako jednostavno kao što je vaza.  :D
''ne/sviđa mi se boja'' ''ne/sviđa mi se oblik'' ''poklonila mi je omražena/draga osoba''....

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3991
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Meditacija
« Odgovor #8 poslato: Mart 21, 2010, 12:45:17 »
U vezi sa ovim što pišeš možda ne bi škodilo pročitati ni tekst Ađan Brahmavamsa:
Poduka za Bāhiyu: U onome što vidimo neka bude samo to što vidimo

a ja ću ovde dati samo jedan kratak odlomak:

"Dakle, šta su Bāhiya i poštovani Mālunkyaputta videli u Budinim rečima, a što je u njima stvorilo iskustvo arahanta? Šta to znači: 'U onome što vidiš neka bude samo to što vidiš'?

To znači viđenje bez ikakvog iskrivljavanja, bez dodavanja ili oduzimanja. Kao što to savremena psihologija zna, ono što dopre do naše pažnje kao "viđeno" već je probrano i iskrivljeno našim željama i odbojnostima. Ovaj proces iskrivljavanja odigrava se pre trenutka kognicije. Nemoguće je taj proces videti dok se događa. On se odvija na podsvesnom nivou. Jedino što možemo je da posredno zaključujemo o njemu. Otkrivamo da su naše naklonosti ulepšale informacije kako bi umu predstavile ono što želimo da vidimo, dok je neprijateljstvo sprečilo svaki pristup umu onim karakteristikama koje ne želimo da vidimo. Ono što vidimo retko je samo viđeno. To što vidimo golom pažnjom retko je istina. To nije ono što jeste, već ono kako nam se čini.

Trebalo bi da sada već imamo dovoljno životnog iskustva da bismo za ovo znali. Kada vi kao muškarci vidite lepu ženu, šta zapravo vidite? Većina ljudi, čak i monaha, ne vidi ono što jeste -- samo mišiće, tetive, kožu i kosu -- umesto toga oni vide grudi! kako se to događa? Prizor biva obojen našom seksualnom željom, koja iskrivljuje realnost. Kada ugledate svoju majku na odru, šta vidite? Opet ne vidite obn što je zaista pred vama -- samo mišiće, tetive, kožu i kosu -- umesto toga vidite tragediju. Vaša vezanost je iskrivila viđenje stvarnosti. "

 :pozdrav:

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #9 poslato: Mart 21, 2010, 12:46:34 »
Original postavio Miki:

Citat
Buddhagosa je u svojoj knjizi Visuddhi-Magga sistematizovao theravada ucenje i izmedju ostalog opisao 40 razlicitih vrsta meditacije. Knjiga je napisana u 5 veku u Sri Lanci. Neke od opisanih meditacija se danas retko praktikuju, npr. 10 vrsta meditacije na bazi posmatranja leseva u razlicitim stanjima raspadanja.

Tu se opisuje i 10 "kazina" meditacija. Radi se o 4 osnovna elementa (zemlja, voda, vatra, vazduh ili vetar) i 4 boje (plava, zuta, crvena, bela), svetlosnoj i prostornoj kazini. Ukoliko se izabere, na primer plava boja, napravi se omanji, obicno okrugao predmet od te boje i onda se gleda u taj predmet i tako usmerava koncetracija na njega. Posle duzeg gledanja, slika predmeta se vidi i kada se zatvore oci. Na paliju se ta slika zove "uggaha-nimitta". Kasnije se javlja i druga vrsta slike "patibhaga-nimitta", koja je u stvari na neki nacin idealizovan oblik stvarnog predmeta.

U knjizi je na oko 60 strana opisana meditacija na element "zemlja", a ostale kazine su ukratko objasnjene, posto su metodi slicni.

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #10 poslato: Mart 21, 2010, 12:47:55 »
Original postavi mindfulness:

Citat
Da, knjiga koju je pomenula Kojica me jeste nadahnula. Izuzetno je dobro napisana....nekako narodski. Jednostavnim recima kroz uporedjenja sa kvantnom mehanikom mi je objasnjeno ono sto do sada nisam shvatao bas jasno. Preporucujem svima da procitaju tu knjigu. Kvalitet meditacije mi se je dosta promenio ka pozitivnom.
Inace, nije poenta da se pretvorimo u ono sto gledamo, vec samo da posmatramo to sto gledamo....tacnije, da posmatramo "sebe" kako posmatra taj predmet i kako mozak prima informacije i kako ih obradjuje. Definitivno se radi o uslovljenosti.....kako ne vidimo samo to sto vidimo vec na to dodajemo jos hiljadu stvari kojima smo uslovljeni.

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #11 poslato: Mart 21, 2010, 12:48:09 »
Citat: miki
Buddhagosa je u svojoj knjizi Visuddhi-Magga sistematizovao theravada ucenje i izmedju ostalog opisao 40 razlicitih vrsta meditacije. Knjiga je napisana u 5 veku u Sri Lanci. Neke od opisanih meditacija se danas retko praktikuju, npr. 10 vrsta meditacije na bazi posmatranja leseva u razlicitim stanjima raspadanja.

Tu se opisuje i 10 "kazina" meditacija. Radi se o 4 osnovna elementa (zemlja, voda, vatra, vazduh ili vetar) i 4 boje (plava, zuta, crvena, bela), svetlosnoj i prostornoj kazini. Ukoliko se izabere, na primer plava boja, napravi se omanji, obicno okrugao predmet od te boje i onda se gleda u taj predmet i tako usmerava koncetracija na njega. Posle duzeg gledanja, slika predmeta se vidi i kada se zatvore oci. Na paliju se ta slika zove "uggaha-nimitta". Kasnije se javlja i druga vrsta slike "patibhaga-nimitta", koja je u stvari na neki nacin idealizovan oblik stvarnog predmeta.

U knjizi je na oko 60 strana opisana meditacija na element "zemlja", a ostale kazine su ukratko objasnjene, posto su metodi slicni.
Ја сам се овога често играла кад сам била мала.  :dkez:

А чему то служи?

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Meditacija
« Odgovor #12 poslato: Mart 21, 2010, 12:48:38 »
Original postavio Miki:

Citat
Citat: kojica
Ја сам се овога често играла кад сам била мала.  :dkez:
А чему то служи?

To je takodje jedan od nacina smirivanja uma ("samatha"), pomocu kojega se ulazi u stanja drugacije svesti ("jhana"). Pri tome nasu paznju ne usmeravamo na disanje, nego na predmet. Po Buddhagosi ucitelj treba da odredi koja vrsta meditacije je najpogodnija za ucenika, a u zavisnosti od njegovog karaktera i temperamenta i onda ucenik treba da se prevashodno posveti toj vrsti meditacije.

Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 786
  • Karma: +302/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Meditacija
« Odgovor #13 poslato: Mart 21, 2010, 12:49:23 »
Nisam puno pratio ovu temu, jer jednostavno ne stignem sve zanimljive teme pratiti na ovom forumu, pa se unaprijed izvinjavam ako cu odgovoriti na nesto sto ste vec raspravili. Ali krecem od pocetka...

Citat: kojica
ŠTA MEDITACIJA JESTE

Iz hinduističke tradicije dolazi nam jogijska meditacija, koja je takođe čisto koncentrativna. Standardne osnovne vežbe su fokusiranje um na jedan jedini objekat – kamen, plamen sveće, slog ili nešto drugo, ne dozvoljavajući mu da bilo gde odluta. Pošto je stekao osnovnu veštinu, jogi proširuje ovu praksu tako što se okreće kompleksnijim objektima kao što su posebni stihovi, šarene religijske slike, energetski kanali u telu itd. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat meditacije, sama meditacija ostaje i dalje čista vežba koncentracije.  :yoga

Hinduisticka meditacije ima vjezbu sabranosti (trataka) koja moze biti na neki predmet, tocku, plamen, dio tijela i sl. To je vjerujem vrlo slicno kao i u buddhizmu koji koristi dah, boje, oblike i sl. Mislim da u tom pogledu nema bitnih razlika izmedju dvaju skola. No, prava meditacija je nesto drugo, sto je opet isto kao i u buddhizmu. Meditacija nije samo sabranost, nego svjesna sabranost. Tu nastupa temeljna tehnicka razlika yoge i buddhizma.

U buddhizmu nakon satipathane (vjezbe sabranosti) nastupa vipassana (vjezba svjesnosti). U yogi nakon tratake ili dharane (vjezbe sabranosti) krece dhyana (meditacija) zasnovana na upotrebi mantre. Yogicka meditacija ima 3 dijela: slika (oblik koji se zamislja), zvuk (mantra) i znacenje toga obojeg. Kao film koji mora imati sliku, ton i prijevod ili znacenje da bi se potpuno razumio. Za razliku od buddhisticke vipassane u yogi se meditira na znacenje mantre. Npr. yogin zamislja svoj "ja-osjecaj" kao tocku okruzenu beskonacnom svijescu, bogom, Buddhinim duhom, Shivom, Brahmom, Kristom, Allahom...svejedno, kako god osoba voli to zamisliti i nazvati. Potom ponavlja mantru koja ima i znacenje, obicno nesto poput "ja sam To". Tako zamislja da se sjedinjuje s Tim. Pri tome naravno i ono sto zamislja kao svoje "ja" i ono sto zamsilja kao "najvisa stvanost" nije nista drugo nego njegova uobrazilja. No, pri tome nastupa jedan dio koji je posve mistican i ne moze se tako lako objasniti. Naime, ta mantra djeluje tako da olaksava osobi uvid u prirodu svojeg "ja" i u prirodu "toga" na sto meditira. U konacnici se te dvije stvari sjedinjuju. To se naziva samadhi u yogi. Mantra je ustvari zvuk koji se javlja u trenutku dostizanja nirvane (buddhizam) ili samadhija (yoga). U trenutku gasenja "ja" osjacaja. Stoga taj zvuk potice ispravnu ideaciju (znacenje) i vodi um prema ispravnom razumijevanju svojeg "ja" i prirode vrhunske stvarnosti s kojom se "ja" mora sjediniti. Tehnicki gledano, to je vrlo razlicita tehnika od buddhisticke vipassane, ali u osnovi ima vrlo slicna polazista.

Zasniva se na sabranosti paznje (svejedno da li na mantru, njezino znacenje i neku sliku koja podrzava to znacenje; ili na osjecaje, misli i sl. kao u buddhistickoj vipassani) i vodi spoznaji da "ja" kao trajno i vjecno spostvo ne postoji izvan totaliteta i apsoluta s kojim je Jedno. Izvorna yoga ne vjeruje u postojanje duse. Taj "ja" osjecaj je dio uma. Kada se um ukroti, nastupa spoznaja vrhunske stvarnosti. U sustini to jeste vrlo slicno buddhizmu, samo u tehnickom pogledu polazi od posve drugacijih postavki.

Citat: kojica
Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost čistom snagom volje. Sednete i jednostavno sedite, što znači da izgurate iz polja svesti sve izuzev čiste svesnosti tog sedenja. Ovo zvuči vrlo jednostavno. Ali nije. Pokušajte pa ćete videti koliko je zapravo teško.

Hm, ja bih rekao da zazen nije samo sjedenje. Po meni izmedju mahayanskog zazena i theravadske vipassane nema nikakve razlike, to je posve ista praksa. Paznje se obraca na tijelu, osjete, osjecaje, misli... Nije to samo sjedenje bez ikakve svjesnosti. U sustini mahayana nije promijenila tehniku meditacije, samo filozofsko ucenje. Tek je kasnija tantrayana usvojila onaj gore opisani yogicki pristup kao novu tehniku, mada i u buddhistickoj tantrayani jos uvijek postoji vipassana kao uvodna i temeljna tehnika. U osnovi yoga je tantrickog porijekla, i kao takva je usla u hinduizam (tantrizirani brahmanizam) i tantricki buddhizam.

Citat: kojica
Drugi zen pristup se koristi u rinzai školi i to je izbacivanje uma iz ravnoteže uobičajenog toka misli u čistu svesnost. Ovo se radi tako što se učeniku da nerešiva zagonetka koju treba da reši i to ga stavlja u užasnu situaciju. Pošto ne može da pobegne od bola te situacije, jedino mu preostaje da pobegne u čisto iskustvo sadašnjeg trenutka. Nema nigde drugde gde bi mogao da pobegne. Ovo je efikasno za mnoge ljude, ali je prilično naporno.

Da, to je doista doprinos zena/chana buddhistickoj praksi.  :misli:   :D   :ok

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3991
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Meditacija
« Odgovor #14 poslato: Avgust 04, 2010, 12:35:27 »
Napredak u meditaciji

Postoje mnoge vrste meditacije i čak mnoge varijacije jedne iste vrste. Tako ljudi često pitaju: "Koja je najbolja tehnika meditacije?" A pošto su meditirali neko vreme, dolazi sledeće pitanje: "Kako da budem siguran da tehniku izvodim pravilno?" Postoje četiri kriterijuma koji se mogu iskoristiti u proceni onoga što je Buda nazvao "napredak, rast i sazrevanje" (vuddham, virulhim, vepullam) u pogledu meditacije. Ako ste (1) generalno srećniji nego što ste bili pre početka meditacije, (2) ako uočavate rast pozitivnih i smanjenje negativnih svojstava u sebi, (3) ako ste opušteniji i otvoreniji i (4) ako ste u stanju da budete objektivniji prema sebi, sve su to dobri indikatori da vaša meditacija ide u pravcu u kojem bi i trebalo.

Određeni pristupi meditaciji i stavovi koje sa njom povezuju neki ljudi mogu one koji je praktikuju učiniti napetim, tmurnim ili preterano ozbiljnim. Kralj Pasenadi uočio je razliku između sledbenika drugih učitelja i Budinih učenika. Prvi su bili toliko namršteni i izgledali su nekako napaćeno "da čovek ne bi ni poželeo da ih ponovo vidi", dok su drugi bili "nasmejani, veseli, otvoreni i radosni, iz njih se zračila pozitivna energija, opuštenost, bez ikakve napetosti, bili su zadovoljni šta god bi im bilo dato, sa umovima budnim poput jelena u šumi" (M.II,121). Mnogo puta Buda je povezivao izbalansiranu, ozbiljnu meditaciju i sreću. "Um koji je srećan postaje skoncentrisan" (sukhino cittam samadhiyati), "pažljiv čovek postaje srećniji" (satima sukham edhati), "Neko bi mogao pomisliti: 'Možda ta loša mentalna stanja mogu biti uklonjena... a da čovek i dalje ostane nesrećan.' Ali ne treba tako razmišljati. Ako su loša mentalna stanja uklonjena... samo prijatnost i radost, vedrina, svesnost i jasnoća ostaju, a to je stanje sreće" (D.I,73; S.I,208; D.I,196).

Umesto da vide sebe onakvima kakvi zapravo jesu, neki meditanti imaju sliku kakvi bi "trebalo" da budu i onda koriste potiskivanje i razna lukavstva kako bi sebe nekako ugurali u taj šablon. Posledica je obično telesna ukočenost: napet izraz lica bez osmeha, kruti pokreti i neelastično telo. Drugi meditanti razvijaju neki od oblika mentalne ukočenosti, postaju sitničavi i nefleksibilni čak ni kada su u pitanju i najminornija pravila, bivaju dogmatični u pogledu tumačenja Učenja i tehnika meditacije. Takve ljude često čujemo kako tvrde da je njihov način meditacije "apsolutno ispravan", a da su drugi načini, čak i ako se sasvim malo razlikuju, "apsolutno pogrešni". Ovakva fizička i psihološka rigidnost je vrlo loš znak. Nasuprot tome, uspešan meditant ima dovoljno poverenja da se "opusti i razveže kosu" (appossukka, pannaloma), a da ne postane nemaran, kao i sposobnost da pojmove unutar Učenja i tehnike meditacije vidi kao korisne alatke, pre nego kao nekakve apsolute za koje se mora vezati.

Uspešna meditacija će postepeno oslabiti ego, tako da naša slika o samima sebi postaje manje važna, a nevezivanje će ojačati, uključujući i nevezivanje za naše slabosti. Otuda, meditanti bi trebalo da su u stanju da sve realnije i dublje procenjuju sami sebe, da budu pošteni i realni u pogledu svog unutrašnjeg života. Trebalo bi da postaju prijemčiviji za savete svojih duhovnih prijatelja i učitelja, spremniji da priznaju sopstvene greške, sposobniji da prime pohvalu bez stida i kritiku bez samoopravdavanja. Zreli meditant će, govorio je Buda, biti spreman da "svom učitelju ili iskusnom monahu otkrije svoje nečistoće uma onakve kakve one zaista jesu" (A.IV,189-90).

A na večno pitanje: "Koja je najbolja tehnika meditacije?", odgovor bi bio: "Ako kvaliteti koji su gore nabrojani postaju vidljiviji kao rezultat vaše meditacije, tada je to tehnika koja je najpogodnija za vas".

(Shravasti Dhammika)
« Poslednja izmena: Avgust 04, 2010, 19:26:07 Sati »